Uvi­dom u elek­tron­sku ba­zu po­da­ta­ka o pri­ja­vlji­va­nju za­ra­znih bo­le­sti, ko­ji In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje pri­sti­žu od lje­ka­ra sa svih ni­voa zdrav­stve­ne za­šti­te, utvr­đe­no je da u Cr­noj Go­ri od 1.8.2018.go­di­ne za­ključ­no sa 13.9.2018. go­di­ne ukup­no pri­ja­vlje­no 178 oso­ba obo­lje­lih od cri­jev­nih za­ra­znih bo­le­sti. Iz In­sti­tu­ta je za „Dan” sa­op­šte­no da je to du­plo ma­nje u od­no­su na isti pe­ri­od pret­hod­ne go­di­ne ka­da je pri­ja­vlje­no 356 obo­lje­lih.
– Cri­jev­ne za­ra­zne bo­le­sti se ja­vlja­ju to­kom či­ta­ve go­di­ne, a zbog vi­so­kih spo­lja­šnjih tem­pe­ra­tu­ra ko­je po­go­du­ju raz­vo­ju mi­kro­or­ga­ni­za­ma u hra­ni – če­šće su to­kom ljet­njih mje­se­ci. Za lje­to je, ta­ko­đe, ka­rak­te­ri­stič­no da se če­šće kon­zu­mi­ra­ju vo­će i po­vr­će ko­je je ne­ri­jet­ko neo­pra­no ili ne­a­de­kvat­no opra­no što ta­ko­đe mo­že bi­ti je­dan od raz­lo­ga če­šćeg na­stan­ka cri­jev­nih in­fek­ci­ja. Ta­ko­đe, s ob­zi­rom na to da se lje­ti uno­si ve­ća ko­li­či­na teč­no­sti u or­ga­ni­zam, do­la­zi do raz­bla­že­nja hlo­ro­vo­do­nič­ne ki­se­li­ne u že­lu­cu, či­me se gu­bi nje­na od­bram­be­na moć po­što sla­bo ki­se­li že­lu­dac vi­še ne pred­sta­vlja do­bru ba­ri­je­ru za da­lji pro­dor in­fek­tiv­nih age­na­sa u cri­je­vi­ma – is­ti­ču iz In­sti­tu­ta.
Iz In­sti­tu­ta ob­ja­šnja­va­ju da su naj­če­šće bo­le­sti iz ove gru­pe raz­li­či­te bak­te­rij­ske upa­le že­lu­ca i cri­je­va (en­te­ro­ko­li­ti­si), raz­li­či­ta tro­va­nja hra­nom ma­ni­fe­sto­va­na di­ja­re­jom ili po­vra­ća­njem, tra­va­nja hra­nom uzro­ko­va­na sal­mo­ne­la­ma – sal­mo­ne­lo­ze kao i en­te­ro­vi­ru­sne upa­le mo­zga i mo­žda­ni­ca – me­nin­gi­ti­si.
– Naj­če­šći uzroč­ni­ci cri­jev­nih in­fek­ci­ja su vi­ru­si, za­tim bak­te­ri­je i ja­ko ri­jet­ko pa­ra­zi­ti. Od vi­ru­sa naj­če­šći pro­u­zro­ko­va­či su: Ro­ta vi­ru­si (če­sto ve­li­ki pro­blem kod dje­ce mla­đe do­bi – do­jen­ča­di), za­tim ade­no vi­ru­si i u po­sled­nje vri­je­me Norwalk vi­ru­si (no­ro­vi­ru­si) ko­ji če­šće po­ga­đa­ju po­pu­la­ci­ju od­ra­slih, ot­por­ni su u spo­lja­šnjoj sre­di­ni i la­ko se pre­no­se di­rekt­nim kon­tak­tom sa oso­be na oso­bu ta­ko da mo­gu da do­ve­du do epi­de­mi­ja u po­ro­di­ca­ma, ško­la­ma, na bro­do­vi­ma i dru­gim ko­lek­ti­vi­ma. Zna­čaj­ni uzroč­ni­ci ko­ji mo­gu do­ve­sti do obo­li­je­va­nja su i en­te­ro­vi­ru­si (Ec­ho vi­ru­si, co­hac­kie A i B) ko­ji po­red dru­gih ra­znih obo­lje­nja mo­gu pro­u­zro­ko­va­ti i en­te­ro­vi­ru­sni me­nin­gi­tis – ka­žu iz In­sti­tu­ta.
Na­vo­de da su od bak­te­ri­ja naj­če­šći pro­u­zro­ko­va­či: sal­mo­ne­le i kam­pi­lo­bak­ter, za­tim ši­ge­le, eše­ri­hi­ja ko­li, jer­si­ni­ja en­te­ro­ko­li­ti­ka i mno­ge dru­ge.
– U ci­lju spre­ča­va­nja na­stan­ka cri­jev­nih in­fek­ci­ja neo­p­hod­no je pri­dr­ža­va­ti se sle­de­ćih mje­ra: hra­nu, ko­ja se kon­zu­mi­ra svje­ža (vo­će i po­vr­će) tre­ba te­melj­no opra­ti hi­gi­jen­ski is­prav­nom vo­dom, za pi­će, kao i za pra­nje i pri­pre­mu ži­vot­nih na­mir­ni­ca, ko­ri­sti­ti is­klju­či­vo hi­gi­jen­ski is­prav­nu vo­du. Odr­ža­va­ti bes­pre­kor­nu či­sto­ću pri­bo­ra i opre­me ko­ji se ko­ri­ste u ku­hi­nji. Vo­di­ti ra­ču­na da se to­kom pri­pre­me i ču­va­nja hra­ne ne mi­je­ša­ju si­ro­va i ter­mič­ki ob­ra­đe­na (sku­va­na, pe­če­na i pr­že­na) – po­ru­ču­ju iz te usta­no­ve.
D.B.

Hra­nu od­ra­ni­je po­no­vo pro­ku­va­ti

Iz In­sti­tu­ta na­gla­ša­va­ju da tre­ba do­bro ter­mič­ki ob­ra­di­ti na­mir­ni­ce – do­volj­no du­go ku­va­ti, pe­ći ili pr­ži­ti, po­seb­no sve vr­ste me­sa, je­la sa ja­ji­ma i plo­do­ve mo­ra (na­mir­ni­ce ne smi­ju osta­ti „ži­ve ili ro­vi­te”).
Pri­pre­mlje­ne obro­ke naj­bo­lje je kon­zu­mi­ra­ti od­mah na­kon pri­pre­me. Hra­nu ko­ja je pre­o­sta­la od pret­hod­nog obro­ka oba­ve­zno ču­va­ti u fri­ži­de­ru i kon­zu­mi­ra­ti što sko­ri­je, a pri­je po­nov­nog kon­zu­mi­ra­nja po­treb­no je da se opet ter­mič­ki ob­ra­di (ta­ko da oba­ve­zno pro­klju­ča). Obez­bi­je­di­ti ade­kvat­nu za­šti­tu na­mir­ni­ca od za­ga­đe­nja (od in­se­ka­ta, oso­be ko­je ima­ju sto­mač­ne te­go­be (dijareju), se­kre­ci­ju iz no­sa (pre­hla­đe­ni su, ka­šlju ili ki­ja­ju) ili ima­ju upal­ne pro­mje­ne na ko­ži ili slu­zni­ca­ma, ne tre­ba da uče­stvu­ju u pri­pre­mi i ser­vi­ra­nju hra­ne – pre­po­ru­ču­ju iz In­sti­tu­ta.