Iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje sa­op­šte­no je da pri­mje­nom al­go­rit­ma i me­to­do­lo­gi­je Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je za br­zu pro­cje­nu ri­zi­ka, ko­ju su spro­ve­li, ri­zik po im­por­ta­ci­ju i da­lje ši­re­nje obo­lje­nja „maj­mun­skih bo­gi­nja“ u Cr­nu Go­ru je, uzi­ma­ju­ći u ob­zir či­tav niz pa­ra­me­ta­ra, ozna­čen kao iz­ra­zi­to ni­zak. Iz In­sti­tu­ta na­vo­de da su zdrav­stve­ne vla­sti Ve­li­ke Bri­ta­ni­je 8. i 11. sep­tem­bra pri­ja­vi­le dva slu­ča­ja obo­li­je­va­nja od „maj­mun­skih bo­gi­nja” .
– Bez ob­zi­ra, Mi­ni­star­stvo zdra­vlja, In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, Od­sjek za zdrav­stve­no-sa­ni­tar­nu in­spek­ci­ju Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve i dru­ge zdrav­stve­ne usta­no­ve u ze­mlji spro­ve­šće sve neo­p­hod­ne mje­re nad­zo­ra i pre­ven­ci­je u ci­lju spre­ča­va­nja po­ja­ve „maj­mun­skih bo­gi­nja” u ze­mlji. Obo­lje­le oso­be iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je su u pe­ri­o­du mo­gu­ćeg za­ra­ža­va­nja bo­ra­vi­le u Ni­ge­ri­ji, gdje je epi­de­mi­ja ove bo­le­sti u to­ku još od sep­tem­bra 2017. Za­ključ­no sa 31. av­gu­stom Ni­ge­ri­ja je iz­vi­je­sti­la o ukup­no 262 slu­ča­ja sum­nje na obo­li­je­va­nje od „maj­mun­skih bo­gi­nja” u 26 re­gi­o­na ze­mlje, 113 je la­bo­ra­to­rij­ski po­tvr­đe­no, a re­gi­stro­va­no je i 7 smrt­nih is­ho­da. Naj­ve­ći broj slu­ča­je­va pri­ja­vljen je iz ju­žnih re­gi­ja Ni­ge­ri­je. Dva im­por­to­va­na slu­ča­ja „maj­mun­skih bo­gi­nja” u Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju u krat­kom vre­men­skom pe­ri­o­du pred­sta­vlja­ju ne­u­o­bi­ča­je­ni jav­no-zdrav­stve­ni do­ga­đaj ko­ji je ini­ci­rao de­talj­no is­tra­ži­va­nje isto­ri­je pu­to­va­nja i mo­gu­će iz­lo­že­no­sti vi­ru­su kod oba pa­ci­jen­ta sa ci­ljem pra­vil­ne pro­cje­ne si­tu­a­ci­je. Na­kon spro­ve­de­nih epi­de­mi­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja ri­zik za da­lje ši­re­nje bo­le­sti i obo­li­je­va­nje op­šte po­pu­la­ci­je u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji sma­tra se ve­o­ma ni­skim, po­seb­no iz raz­lo­ga što se „maj­mun­ske bo­gi­nje” ne ši­re la­ko me­đu lju­di­ma. Uzroč­nik obo­lje­nja je vi­rus „maj­mun­skih bo­gi­nja” – mon­keypox (MPKSV) iz gru­pe or­to­poks vi­ru­sa. Ova vr­sta bo­gi­nja spa­da u osip­ne gro­zni­ce sa ma­lom vje­ro­vat­no­ćom pre­no­sa sa čo­vje­ka na čo­vje­ka. Bo­lest ka­rak­te­ri­še po­če­tak sa ne­spe­ci­fič­nim simp­to­mi­ma kao što su gro­zni­ca, gla­vo­bo­lja, bo­lo­vi u le­đi­ma i za­mor to­kom pe­ri­o­da od 2 do 3 da­na na­kon ko­jeg sli­je­di pe­ri­od od 2 do 3 ne­dje­lje to­kom ko­jeg se ja­vlja i raz­vi­ja osip. Pri­je po­ja­ve ospi­pa ka­rak­te­ri­stič­no je za­hva­ta­nje lim­fnih čvo­ro­va i žli­je­zda što ovu osip­nu gro­zni­cu raz­li­ku­je od dru­gih bo­le­sti slič­ne kli­nič­ke pre­zen­ta­ci­je – na­vo­de u sa­op­šte­nju.
Iz In­sti­tu­ta ka­žu da se osip ši­ri po­ste­pe­no i na­pre­du­je od pro­mje­na u pre­bo­je­no­sti ko­že (ma­ku­la) do ve­zi­ku­la – uz­dig­nu­ća na ko­ži is­pu­nje­nih teč­no­šću ko­ja se če­sto za­mu­ti (pu­stu­le).
– Pro­mje­ne se ta­ko­đe mo­gu raz­vi­ti na slu­zo­ko­ži, u usti­ma, na je­zi­ku i na ge­ni­ta­li­ja­ma. Smrt­nost obo­lje­lih se kre­će od 1 do 10 od­sto u Afri­ci, sa ne­što ve­ćim le­ta­li­te­tom me­đu ma­lom dje­com. Osje­tlji­vost je naj­i­zra­že­ni­ja me­đu dje­com mla­đom od 16 go­di­na – do­da­ju u sa­op­šte­nju.
D.B.