U fo­ku­su ovo­go­di­šnje kam­pa­nje po­vo­dom 10. ok­to­bra, Svjet­skog da­na men­tal­nog zdra­vlja, je­ste pro­mo­ci­ja va­žno­sti uklju­či­va­nja so­ci­jal­nih, zdrav­stve­nih i obra­zov­nih sek­to­ra u sve­o­bu­hvat­ne, in­te­gri­sa­ne pro­gra­me, za­sno­va­ne na do­ka­zi­ma, za men­tal­no zdra­vlje mla­dih ko­ji su od su­štin­skog zna­ča­ja. Iz ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je CA­ZAS sa­op­šte­no je da je za­bri­nja­va­ju­će da is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da u Cr­noj Go­ri tek 50 od­sto op­šte po­pu­la­ci­je ras­po­la­že in­for­ma­ci­jom da se men­tal­ni po­re­me­ća­ji i po­te­ško­će mo­gu li­je­či­ti kao i sva dru­ga obo­lje­nja. Iz CA­ZAS-a po­ru­ču­ju da je neo­p­hod­no ra­di­ti na osna­ži­va­nju dje­ce, ado­le­sce­na­ta i mla­dih i po­zi­va­ju sve za­in­te­re­so­va­ne da se pri­ja­ve za bes­plat­ne ra­di­o­ni­ce na ovu te­mu.
– Da bi se uspje­šno pla­ni­ra­li pro­gra­mi za men­tal­no zdra­vlje po­treb­no je uspje­šno upra­vlja­ti po­da­ci­ma, što u Cr­noj Go­ri ni­je slu­čaj. U su­šti­ni, ne mo­že­mo do­ći do pro­cje­ne ko­li­ko lju­di se su­o­ča­va sa men­tal­nim po­te­ško­ća­ma iz vi­še raz­lo­ga. Pri­je sve­ga, ima­ti pro­blem sa men­tal­nim zdra­vljem još uvi­jek je ta­bu u Cr­noj Go­ri, te sto­ga lju­di ili ne od­lu­če da po­tra­že struč­nu po­moć ili to uči­ne ka­sno, do­brim di­je­lom zbog stig­ma­ti­za­ci­je. U ze­mlja­ma u raz­vo­ju go­to­vo 75 od­sto oso­ba s men­tal­nim po­re­me­ća­ji­ma osta­je ne­li­je­če­no, 13 pro­ce­na­ta glo­bal­nog op­te­re­će­nja bo­le­šću ot­pa­da na men­tal­ne bo­le­sti, dok se sa­mo 3 od­sto zdrav­stve­nog bu­dže­ta iz­dva­ja za za­šti­tu men­tal­nog zdra­vlja – sa­mo su ne­ki od po­da­ta­ka ko­ji upo­zo­ra­va­ju na va­žnost una­pre­đe­nja men­tal­nog zdra­vlja – na­vo­de u sa­op­šte­nju.
Iz CA­ZAS-a upo­zo­ra­va­ju da su men­tal­ne i bo­le­sti za­vi­sno­sti sve če­šće, de­pre­si­ja je vo­de­ći uzrok di­sa­bi­li­te­ta u svi­je­tu, i pre­ma pro­cje­na­ma SZO, do 2020. go­di­ne će de­pre­si­ja po­sta­ti dru­ga na li­sti vo­de­ćih bo­le­sti.
– Sma­tra se da da­nas ima 120 mi­li­o­na de­pre­siv­nih lju­di u svi­je­tu, ali ono što je za­bri­nja­va­ju­će je­ste ve­li­ki broj sa­mo­u­bi­sta­va, ka­ko u svi­je­tu, ta­ko i kod nas. Po­seb­no ra­nji­va po­pu­la­ci­ja za na­ru­ša­va­nje men­tal­nog zdra­vlja je­su dje­ca, ado­le­scen­ti i mla­di. Ado­le­scen­ci­ja i ra­ne go­di­ne od­ra­slog do­ba su ži­vot­no do­ba ka­da se de­se mno­ge pro­mje­ne, kao što su mi­je­nja­nje ško­le, na­pu­šta­nje po­ro­dič­nog do­ma, od­la­zak na fa­kul­tet ili no­vi po­sao – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Iz NVO Mla­da cr­no­gor­ska psi­hi­ja­tri­ja, ko­ju su osno­va­li mla­di psi­hi­ja­tri, is­ti­ču da po­sto­ji du­bok jaz iz­me­đu ogrom­ne po­tre­be za li­je­če­njem i do­stup­no­sti ade­kvat­ne te­ra­pi­je.
– Upe­ča­tljiv pri­mjer ko­ji do­ku­me­ntu­je ovaj jaz je­ste i či­nje­ni­ca da u ze­mlja­ma ni­žeg i sred­njeg pri­ho­da, me­đu ko­ji­ma je i Cr­na Go­ra, iz­me­đu 76 i 85 od­sto oso­ba ko­je pa­te od men­tal­nih po­re­me­ća­ja ne do­bi­ja­ju te­ra­pi­ju za svo­je sta­nje. Čak i u raz­vi­je­ni­jim i bo­ga­ti­jim ze­mlja­ma, iz­me­đu 35 i 50 pro­cen­ta oso­ba je u is­toj si­tu­a­ci­ji. Ne­ki od raz­lo­ga za ova­ko ve­li­ki jaz kri­je se ka­ko u ma­lim ula­ga­nji­ma u men­tal­no zdra­vlje, ta­ko i u vi­so­kom ste­pe­nu stig­me, dis­kri­mi­na­ci­je i mar­gi­na­li­za­ci­je ko­ji pra­te men­tal­no obo­lje­le – ka­žu iz te NVO.D.B.