-Če­sto ste mo­gli ču­ti od svo­jih sta­ri­jih uku­ća­na ka­ko su ih kao dje­cu tje­ra­li da pi­ju ri­blje ulje, ka­ko bi se za­hva­lju­ju­ći D vi­ta­mi­nu, ko­jim obi­lu­je, spri­je­či­le bo­le­sti ve­za­ne za mo­gu­ći ne­pra­vi­lan raz­voj ko­sti­ju. Da­nas, is­tra­ži­va­nja ve­za­na za vi­ta­min D oti­šla su mno­go da­lje, pa se zna da ovaj vi­ta­min uve­li­ko uti­če na op­šte sta­nje urav­no­te­že­no­sti ljud­skog or­ga­ni­zma, i da za­hva­lju­ju­ći nje­mu po­sti­že­mo da se mno­ge ozbilj­ne bo­le­sti ako ne spri­je­če, on­da ba­rem lak­še dr­že pod kon­tro­lom.
O ovoj te­mi za „Dan” go­vo­ri dr sc. med. Sre­ten Ka­va­rić, in­ter­ni­sta en­do­kri­no­log, ko­ji je svo­ju ne­dav­no od­bra­nje­nu dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du upra­vo po­sve­tio po­ve­za­no­sti vi­ta­mi­na D i di­ja­be­tes me­li­tu­sa tip 2. Dr Sre­ten Ka­va­rić, ina­če di­rek­tor In­ter­ne kli­ni­ke Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re is­ti­če zna­čaj vi­ta­mi­na D u na­šem or­ga­ni­zmu, a po­seb­no ka­da je u pi­ta­nju ka­te­go­ri­ja obo­lje­lih od di­ja­be­te­sa.
Tre­nut­no se u svi­je­tu ra­di oko 3.000 stu­di­ja o po­ve­za­no­sti vi­ta­mi­na D i obo­lje­nja ko­sti­ju, ma­lig­ni­te­ti­ma, mul­ti­ploj skle­ro­zi, kar­di­o­va­sku­lar­nog si­ste­ma, di­ja­be­te­sa, in­fek­tiv­nih i imu­no­lo­ških obo­lje­nja, go­ja­zno­sti, in­fla­ma­tor­ne bo­le­sti cri­je­va, obo­lje­nja mi­ši­ća... Re­zul­ta­ti tih stu­di­ja, do­da­je dr Ka­va­rić, zna­čaj­no će uti­ca­ti na pre­po­ru­ke u ve­zi pre­ven­ci­je i li­je­če­nja vi­ta­mi­nom D u ra­znim obla­sti­ma me­di­ci­ne.
Ob­ja­sni­te nam za­što je D vi­ta­min bi­tan za ljud­ski or­ga­ni­zam uop­šte? Ka­ko i na ko­ji na­čin uop­šte mo­že­mo uno­si­ti D vi­ta­min u or­ga­ni­zam?
- Vi­ta­min D je sa­mo po na­zi­vu vi­ta­min. Ustva­ri, ra­di se o ste­ro­id­nom hor­mo­nu. Da­nas se zna da ima vi­še ulo­ga u or­ga­ni­zmu čo­vje­ka: re­gu­li­še me­ta­bo­li­zam kal­ci­ju­ma i fos­fa­ta, uti­če na ni­vo imu­ni­te­ta, ima an­ti­in­fla­ma­tor­ni (pro­ti­vu­pal­ni) po­ten­ci­jal, uče­stvu­je u re­gu­la­ci­ji krv­nog pri­ti­ska, uti­če na pro­duk­ci­ju i dje­lo­va­nje in­su­li­na... Vi­ta­min D u or­ga­ni­zmu čo­vje­ka na­sta­je oko 30 od­sto uno­som hra­ne - na­mir­ni­ca ko­je su bo­ga­te vi­ta­mi­nom D kao što su ja­ja, mor­ska ri­ba, su­ple­men­ti vi­ta­mi­na D, a čak oko 70 od­sto ovog vi­ta­mi­na u na­šem or­ga­ni­zmu na­sta­je za­hva­lju­ju­ći iz­la­ga­nju ti­je­la sun­cu, tj sun­ča­njem! Naj­bo­lji pe­ri­od za na­sta­nak vi­ta­mi­na D pu­tem sun­ča­nja, a u di­je­lu svi­je­ta u ko­me se na­la­zi naš re­gi­on, taj pe­ri­od je od apri­la do ok­to­bra. Pred­la­že se da ti­je­lo bu­de iz­lo­že­no sun­cu do 15 mi­nu­ta, u pe­ri­o­du od 10 do 16 ča­so­va, ka­da je spek­tar sun­če­vih zra­ka u ra­spo­nu od 290 do 315 nm, (u vri­je­me naj­ja­čeg ul­tra­vi­o­lent­nog zra­če­nja (UV)). Neo­p­hod­no je na­gla­si­ti da je za vri­je­me sun­ča­nja neo­p­hod­na za­šti­ta za po­gla­vi­nu (npr. slam­na­ti še­šir sa ši­ro­kim obo­dom) i pri­mje­na za­štit­ne kre­me sa vi­so­kim fak­to­rom pro­tiv uti­ca­ja sun­ca za li­ce i vrat. Stu­di­je su po­ka­za­le da za 15 mi­nu­ta or­ga­ni­zam do­bi­je ve­li­ku ko­li­či­nu vi­ta­mi­na D i za ta­ko kra­tak pe­ri­od ne­ma po­ve­ća­nja ri­zi­ka za na­sta­nak kar­ci­no­ma ko­že! Du­žim sun­ča­njem ne mo­že na­sta­ti pre­ve­li­ka ko­li­či­na vi­ta­mi­na D, or­ga­ni­zam ima za­štit­ni me­ha­ni­zam, ko­jim se vi­šak vi­ta­mi­na D pod uti­ca­jem sun­ca pre­tva­ra u ne­ak­tiv­ne fo­to pro­duk­te.
Vi ste spro­vo­di­li is­tra­ži­va­nje po ovom pi­ta­nju – ko­li­ko du­go je tra­ja­lo i do ko­jih ste sve re­zul­ta­ta do­šli? Što Vas je kao lje­ka­ra sa ve­li­kim is­ku­stvom „za­ču­di­lo“, a ko­je Va­še pret­po­stav­ke su se is­tra­ži­va­njem po­tvr­di­le?
- Is­pi­ti­va­nja su za­po­če­ta 2010. go­di­ne i za­vr­še­na po­čet­kom 2018. go­di­ne. Is­pi­ta­ni­ci su po­di­je­lje­ni u tri gru­pe: Kon­trol­na gru­pa - zdra­ve oso­be, gru­pa obo­lje­lih od di­ja­be­tes me­li­tu­sa tip 2 i gru­pa obo­lje­lih od di­ja­be­tes me­li­tu­sa tip 2 sa kar­di­o­va­sku­lar­nim obo­lje­njem.
Re­zul­ta­ti is­pi­ti­va­nja po­ka­zu­ju da čak i u na­šim uslo­vi­ma po­sto­ji od­re­đen pro­ce­nat is­pi­ta­ni­ka sa ne­do­stat­kom i/ili sa ne­do­volj­no vi­ta­mi­na D u or­ga­ni­zmu, u svim gru­pa­ma is­pi­ta­ni­ka. Naj­ve­ći pro­ce­nat oso­ba sa ne­do­stat­kom vi­ta­mi­na D je u gru­pi obo­lje­lih od di­ja­be­tes me­li­tu­sa i sa isto­vre­me­nim kar­di­o­va­sku­lar­nim obo­lje­njem. Go­ja­znost je bo­lest ko­ja je u vi­so­kom pro­cen­tu udru­že­na sa di­ja­be­te­som i kar­di­o­va­sku­lar­nim obo­lje­njem u is­pi­ta­ni­ka u na­šoj stu­di­ji. Po­ve­za­nost vi­ta­mi­na D, go­ja­zno­sti, di­ja­be­tes me­li­tu­sa, ate­ro­skle­ro­ze i kar­di­o­va­sku­lar­nih obo­lje­nja je u ži­ži in­te­re­so­va­nja na­uč­ni­ka ši­rom svi­je­ta. Re­zul­ta­ti na­še stu­di­je po­ka­zu­ju da vi­ta­min D mo­že bi­ti va­žan mo­di­fi­ku­ju­ći (pro­mjen­lji­vi) fak­tor ri­zi­ka u pre­ven­ci­ji na­stan­ka di­ja­be­tes me­li­tu­sa tip 2.
Ko­li­ko se Va­še is­tra­ži­va­nje ne­gdje „po­klo­pi­lo“ sa re­zul­ta­ti­ma slič­nih is­tra­ži­va­nja u svi­je­tu?
- Re­fe­ren­ca ura­đe­na iz ba­ze po­da­ta­ka dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je ko­ja je ob­ja­vlje­na u Voj­no sa­ni­tet­skom pre­gle­du (VSP) Voj­no me­di­cin­ske aka­de­mi­je 2013. go­di­ne, bi­la je me­đu pr­vi­ma u svi­je­tu ko­ja je po­ka­za­la ne­ga­tiv­nu ko­re­la­ci­ju iz­me­đu go­ja­zno­sti, obi­ma stru­ka i ni­voa vi­ta­mi­na D. Re­zul­ta­ti dok­tor­ske stu­di­je su slič­ni sa re­zul­ta­ti­ma stu­di­ja ko­je su ura­đe­ne u ra­znim di­je­lo­vi­ma svi­je­ta u po­gle­du za­stu­plje­no­sti ne­do­stat­ka i ne­do­volj­no­sti vi­ta­mi­na D, ka­ko u zdra­vih ta­ko i u obo­lje­lih od di­ja­be­tes me­li­tu­sa tip 2. Na ža­lost, iako je Cr­na Go­ra me­di­te­ran­ska dr­ža­va, sta­nov­ni­ci se vr­lo ma­lo iz­la­žu sun­cu. Raz­lo­ga je mno­go, naj­va­žni­ji su: strah od sun­ča­ni­ce i strah od kar­ci­no­ma ko­že.
Do če­ga mo­že do­ve­sti pre­ve­li­ka, kao i pre­ma­la ko­li­či­na vi­ta­mi­na D u ljud­skom or­ga­ni­zmu? Ka­ko se ta­kva sta­nja ma­ni­fe­stu­ju na or­ga­ni­zam di­ja­be­ti­ča­ra?
- Re­zul­ta­ti stu­di­ja o ni­vou vi­ta­mi­na D u or­ga­ni­zmu čo­vje­ka, ko­je su ura­đe­ne pret­hod­nih 20 go­di­na, po­ka­zu­ju da po­sto­je tri ka­te­go­ri­je: oso­be sa ne­do­stat­kom (de­fi­ci­tom) vi­ta­mi­na D, oso­be sa ne­do­volj­no vi­ta­mi­na D i oso­be sa op­ti­mal­nim ni­vo­om vi­ta­mi­na D.
Rad­na gru­pa Evrop­skog udru­že­nja en­do­kri­no­lo­ga ko­ja se ba­vi vi­ta­mi­nom D na­pra­vi­la je Vo­dič za pre­ven­ci­ju i li­je­če­nje vi­ta­mi­nom D. Pre­po­ru­ke iz na­ve­de­nog Vo­di­ča su oba­ve­zu­ju­će za nas en­do­kri­no­lo­ge u Cr­noj Go­ri. Ra­spon dnev­nih do­za se kre­će od 800 do 10.000 ij (in­ter­na­ci­o­nal­nih je­di­ni­ca) vi­ta­mi­na D. U za­vi­sno­sti od kli­nič­ke pro­cje­ne or­di­na­ri­ju­sa, mo­gu­će je isto­vre­me­no ko­ri­sti­ti kal­ci­jum i mag­ne­zi­jum. Ona se za­sni­va i na la­bo­ra­to­rij­sko-bi­o­he­mij­skim ana­li­za­ma, ko­je pred­sta­vlja­ju ta­ko­zva­ni vi­ta­min D en­do­kri­ni si­stem: PTH (pa­ra­ti­re­o­id­ni hor­mon), Ca++ (jo­ni­zo­va­ni kal­ci­jum), Mg (mag­ne­zi­jum), P (fos­for) i vi­ta­min D. Sma­tra se da na­ve­de­ne pa­ra­me­tre tre­ba od­re­di­ti dva pu­ta u pr­voj go­di­ni li­je­če­nja vi­ta­mi­nom D, zbog kon­tro­le efe­ka­ta te­ra­pi­je vi­ta­min D ana­lo­zi­ma. Ka­sni­je je do­volj­no od­re­đi­va­ti sa­mo PTH, Ca++ i P jed­nom do dva pu­ta go­di­šnje. Te­o­rij­ski, pre­vi­sok ni­vo vi­ta­mi­na D se ri­jet­ko vi­đa u kli­nič­koj prak­si.
Ka­ko pre­po­zna­ti ne­do­sta­tak vi­ta­mi­na D u or­ga­ni­zmu?
- Ne­do­sta­tak vi­ta­mi­na D mo­že uzro­ko­va­ti po­ja­vu gr­če­va u mi­ši­ći­ma, osje­ćaj umo­ra, bo­lo­ve u ko­sti­ma i zglo­bo­vi­ma, sla­bi­je ras­po­lo­že­nje... Hro­nič­no obo­lje­nje de­sni, sklo­nost aler­gi­ja­ma, sla­bi­ja ap­sorp­ci­ja hra­ne mo­gu bi­ti ma­ni­fe­sta­ci­je ne­do­stat­ka vi­ta­mi­na D. Ipak, do­mi­ni­ra­ju te­go­be lo­ko­mo­tor­nog si­ste­ma..
Ž. Ja­nju­še­vić

Prin­ci­pi zdra­ve is­hra­ne za pre­ven­ci­ju

Što bi­ste pre­po­ru­či­li di­ja­be­ti­ča­ri­ma, ali i osta­li­ma, ka­da je u pi­ta­nju kon­tro­la ni­voa zdra­vlja or­ga­ni­zma kao i odr­ža­va­nje za­do­vo­lja­va­ju­ćeg sta­nja? Na šta po­seb­no da obra­te pa­žnju?
- Prin­ci­pi zdra­vog ži­vo­ta va­že i za zdra­ve i za obo­lje­le od še­ćer­ne bo­le­sti. Pod­ra­zu­mi­je­va­ju po­što­va­nje prin­ci­pa za zdra­vu is­hra­nu - ve­li­ki broj dnev­nih obro­ka, pa­žlji­vo bi­ra­nih po ko­li­či­ni i kva­li­te­tu hra­ne, do­vo­ljan unos vo­de i za dnev­ne fi­zič­ke ak­tiv­no­sti. Op­ti­mal­nim se sma­tra 150 mi­nu­ta ne­djelj­no fi­zič­kih ak­tiv­no­sti, po­put šet­nje sred­nje br­zim ho­dom. Bo­ra­vak na otvo­re­nom, u pri­ro­di i sun­ča­nje su ta­ko­đe va­žni za oču­va­nje zdra­vlja i pre­ven­ci­ju bo­le­sti. Iz­bje­ga­va­nje tra­di­ci­o­nal­nih fak­to­ra ri­zi­ka, po­put pu­še­nja i ne­u­mje­re­nog kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la ta­ko­đe do­pri­no­si oču­va­nju zdra­vlja.