-Piše: DRAGAN MRAOVIĆ

Jedna dvadesetpetogodišnja Njemica ostala je bez posla programera, prema pisanju lista „The Telegraph“. Pored kvalifikacije programera, imala je i pusule za šankerku i menadžera sale u restoranu. Te pusule se stiču na Zapadu kada se prođe kroz dualno obrazovanje koje nameću naše vlasti našoj, ali ne i svojoj djeci, da bi Njemci imali nekoga da im služi pivo u pivnicama. Njemica nije birala posao. Prihvatala je da radi i u nekom kafiću ili baru, čak i u noćnoj smjeni, pa se javila na Biro za zapošljavanje. Iščitavala je konkurse i čekala poziv. Godinu dana kasnije pisala je birou pitajući da li ima šanse da dobije bilo kakav posao, a dala je i broj svog mobilnog telefona. Pozvali su je telefonom iz biroa, a ona se ponadala nekoj ponudi za posao. I ponuda je stigla: da „radi na području seksualnih usluga“! Biro za zapošljavanje nudio joj je da radi kao prostitutka! Naravno, ona je to odbila, ali su joj onda rekli, u sledećem razgovoru sa Biroom za zapošljavanje, da je šansa da dobije posao umanjena za pedeset odsto, jer je odbila prvi posao.
Njemica je tužila Biro za zapošljavanje, ali sud je odbio njenu tužbu, jer je biro djelovao u skladu sa njemačkim zakonom. Naime, Njemačka je 2002. godine legalizovala prostituciju i upisala je u zvanični registar zanimanja, što je, sa pravnog aspekta, značilo da Biro za zapošljavanje nudi nezaposlenim Njemicama da se prostituišu, onako kao što nudi i bilo koji drugi posao. Nije poznato koju užu specijalnost je nudio biro ovoj Njemici, jer postoji radno mjesto ulične prostitutke s radnim mjestom na ulicama, ili radno mjesto u javnim kućama. Tu je i nobles zanimanje kurtizane za pripadnike više klase, recimo, nivoa gospodara, zatim eskort varijanta za poslovni svijet, naročito ovaj što „gradi“ Beograd pod vodom ili one luke za jahte u milogori. Za sitnije biznismene na raspolaganju su kolgerle, koje rade diskretno po kućama na telefonski poziv. One plaćaju porez i teku im radni staž i zdravstveno osiguranje. U ovim krugovima mogu da „uspiju‘‘ samo one naše koje su dogurale daleko u bajkama o Evrouniji, što nije lako, jer to školovanje još nije predviđeno našim dualnim obrazovanjem, pa nemaju diplomu. Ako platiš porez njemačkoj državi, moral i etika nisu bitni. Kome je do morala neka ide u crkvu, a ne u javnu kuću. Ponižavanje i diskriminacija žena, pretvorenih u robu, nisu zabranjeni u Evrouniji. U govorima političara prava žena služe samo za paradiranje, a potom taj isti političar svrati do kolgerle, često i o državnom trošku. I niko ne kažnjava te kilave spodobe koje ne mogu da osvoje ženu kao valjani muškarci. I ne naplaćuje im ulaz, niti porez. A njih nije sramota da budu ispod nivoa životinje. Recimo, vukova. Jer, vukovi su gospoda, pa ne idu kod prostitutki. Takvih vučica nema. Vukovi drže vučice u sredini čopora da ih zaštite. Ne pomaže tu ni kol sistem, jer kod vukova ne rade mobilni, a oni poštuju i čuvaju svoje žene, pardon vučice. Naime, kolgerla je nazvana po riječi „call“ - poziv, telefonski poziv. Nije poznato postoji li i u Njemačkoj i radno mjesto muške prostitutke. Bilo bi posla i za nas, jer nije da nismo talentovani. Dovoljno je samo pogledati dokle smo dogurali u političkoj prostituciji. Valjda bismo se snašli i u ovoj klasičnoj priči.
Priča se da je promet „seksualnih usluga“ pao u Beogradu, ali da se još drži u Podgorici, pa dolazi do ekonomske migracije. Ali i u milogori kriza: pale su cijene sa 600 na 300 eura za viši nivo.
(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)