Nekada se nije brojalo da ste bili u Podgorici ako nijeste prošetali Ulicom slobode ili Hercegovačkom, ili se našli kod pošte ili biblioteke. Nažalost, većina građana ne pamti kada je poslednji put prošetala centrom grada. Kako su otvoreni šoping molovi, novi kvartovi sa morem kafića tako je centar grada zamro. Podgorica je definitivno jedinstven grad po tome da nije uspjela da sačuva život u strogom centru grada. Glavni grad sad razmišlja da će zatvaranjem za saobraćaj Bokeške i Njegoševe ulice vratiti građane u centar. Tu ideju odavno potencira Blagota Baća Radović, vlasnik firme Zetagradnja, i kandiduje je svim bivšim i naravno sadašnjem gradonačelniku.
–Oduvijek sam razgovarao sa svim gradonačelnicima na ovu temu, pa i sa sadašnjim Ivanom Vukovićem. Rekao mi je da je i on tako nešto planirao, ne znajući da je to moja ideja. Neka bude da je njegova, a ja sam tu da je podržim. To bi vratilo život u centar grada. Da se to desi prvi korak bi bio zatvaranje ulica. Svuda u svijetu je tako da čim zatvorimo centar grada i otvorimo ga za pješake i bicikliste on živne - kaže Radović.
Radović ima i ideju kako to uraditi.
– Za početak od mosta Blaža Jovanovića do Milenijuma uz Moraču napraviti promenadu za šetnju, tu bi bili i lokali. Tako bi obalu Morače povezali sa ovim dijelom grada u koji bi zatvorili saobraćaj. Zatim odmah dio Njegoševe ulice, od biblioteke pa do Bulevara Ivana Crnojevića da se napravi kao ispred Višeg suda i da se zatvori, pa onda sve redom. Ulicu slobode potpuno zatvoriti ili bih je otvorio samo za gradski saobraćaj i taksiste, kao što je u svijetu. Međutim, gradski saobraćaj koji neće biti na naftu. Zatvorio bih i Vučedolsku i Bokešku. Ne mogu sve odjednom da budu zatvorene. U centru ima sada dosta zatvorenih poslovnih objekata. Kada bi se šetači vratili i oni bi proradili. Greota je kako sada centar izgleda i što mu se desilo u zadnjih deset godina. Preko Morače su se otvorili šoping molovi i tamo se preselio život. Sad se to polako vraća u šetačke zone - smatra Radović.
On smatra da nije dovoljno samo zatvoriti ulice već ih i urediti. Radović kaže da bi trebalo rekonstruisati drugi dio Hercegovačke, Njegoševe. On navodi da je izvanredna ideja da se na mjestu Beka otvori šoping mol, ali i da se razmišlja da se ispod njega i Trga nezavisnosti napravi podzemna garaža na tri četiri nivoa.
– Napravi se kružni tok gdje bi ulazaku garažu bio iz Ulice Marka Miljanova, a izlazak iz Ulice Miljana Vukova. Tu bi sigurno dobili parking od 2.000 mjesta ispod zemlje što je više nego dovoljno. Takođe, napraviti garažu i na mjestu gdje je sada parking ispred dva solitera - kaže Radović.
Blagota Radović ističe da je Beko ruglo centra, kao i atomsko sklonište iza njega. On smatra da to treba da se riješi. Radović nije planirao to da kupi jer je, kako kaže to je velika investicija za graditelje sa ovog područja.
Nešto drugačiji plan za oživljavanje centra grada ima arhitekta Andrija Markuš. I on smatra da bi zatvaranjem ulica centar oživio, ali da bi trebalo zatvoriti dio koji ograničavaju Bulevar Svetog Petra Cetinjskog, Ulica Stanka Dragojevića, Bulevar Ivana Crnojevića, Ulica Marka Miljanova. On smatra i da ako se zatvore parkinzi u centru grada, ljudi će prestati kolima tamo da dolaze.
– To nije veliki prostor i treba ga zatvoriti. U tom dijelu ne bi trebalo da ima saobraćaja. Neke ulice su već napravljene kao jednosmjerne i bilo bi dobro da se zatvore. Tada bi se ljudi vratili u grad. I ljudi koji tu stanuju ili imaju poslovni prostor bili bi na dobitku. Neophono je da grad napravi mirne prostore. Čak možda i da se ne zatvore sve, nego samo neke, a druge budu jednosmjerne. Ulice se zatvaraju po određenom sistemu, mora postojati razlog i alternativa. Ne možemo zatvoriti ulice na prečac. Treba da se povede računa o tome da motorni saobraćaj ne ugrožava znatno prisustvo građana – kaže Markuš.
Markuš kaže da saobraćajni stručnjaci kada zatvaraju ulice za saobraćaj gledjau da ono bude što bezbolnije.
– Zbog toga oni ulice zatvaraju na cik-cak. Pa imate jednu zatvorenu, a iz nje nailazite na drugu koja je otvorena za saobraćaj– kaže Markuš.
A.D.

---