- Piše: Milutin Mićović

Bio jednom jedan jastreb. Imao je veliko jato manjih i većih jastrebova i jastrebica. Njegova se moć ogledala u rapidno uvećavajućem jatu, ali i u rapidno uvećavajućem autoritetu i ličnoj moći u odnosu na svoje jato. Svoju nadmoć postavljao je na svoja djela i nedjela, kao: moji su poslovi toliki da ih ne možete ni obletjeti, moja odgovornost je tolika da se ne može sagledati ni orlovskim očima, moje maršute koje treba da preletim za dan ili dva, nezamislivo su veće od svih vaših zajedno. Ja moram ponekad da preletim s Lovćena do Brisela naobdan. A za dan i noć moram da preletim sa Rumije do Vašingtona. Sve to radim radi vas, i radi Crne nam Gore. Znate koje sve neprijatelje imamo ne samo u Crnoj Gori, nego i u Srbiji, Rusiji, na Madagaskaru, Sjevernom polu, a imamo ih i na nebu. Znate koja mi snaga i srčanost trebaju'! Letjeti iznad Atlantskog okeana noću bez mjeseca, s navigacijom koja teško može da funkcioniše nad uzburkanim bezdanom, još kad su oblaci, grmljavima i slične nepogode. Zamislite samo to? Pa i jastreb ima srce, i osjećanja, i strahove, i momente slabosti. Naš prvenstveni zadatak je da nadlijećemo Crnu Goru, da pazimo kuda lete druge ptice i narodne utvare, kuda se kreću vukovi i druge zvijeri, kuda se kreću brodovi, jahte i splavovi, ko po noći Crnom Gorom grede, ko pronosi oružje, ko zlato, ko nam o zlu misli, a ko o dobru. Eto, o tome svemu ja moram valjano da promišljam, da uposlim toliko jastrebova i jastrebica, da pod budnim okom drže gradove i sela, morske talase i ćudljive rijeke, zle misli u glavama opasnih ljudi, koji me izazivaju, da uputim jastrebove kljunare i strvinare, da im rascopaju zle glave. Moram da imam i hitne odrede jastrebova nekrofila i kokošara. Odred „nekrofil“ šaljem na ljude čim zaspu da im se nakljucaju mozga, a one iskusnije šaljem na crnogorske pretke u grobovima. „Kokošare“ šaljem na jata jastrebova (moju po grijehu pilad) koja bi htjela da imaju više vlasti u Crnoj Gori, na račun naših elitnih odreda. No, kad ih moji odredi pokljucaju u glavu, vraćaju ih u kokoške i jado kokote, neka džavrljaju na svom crnogorskom dijalektu, i neka se bave dnevnim i večernjim novostima, smutama i podvalama, tajnim računima i tajnim procesima. Vidim da su se sad ta jata malokrvnih jastrebova, pretvorenih u kokoške, okuražili da progone moju sjenku. Moja ih sjenka izluđuje. A lako li je izluđeti jastrebove, koji su spali na kokoške. Kokodaču da će mi oči iskljuvati, i oduzeti mi vlast u Crnoj Gori, koju sam stvorio, elitnim odredima svjetskiih i domaćih jastrebova. S kokošijim mozgom, oni, naravno, ne mogu bolje da misle.

Priča se o ovom jastrebu, da je čak neki hibrid, s dušom jastreba i likom čovjeka. Dograđen je u laborotorijama Brisela i Vašingtona, podmeten sirovim materijalom crnogorskog Montenegra. Isprogramiran je da oposli sa svojim jastrebovskim jatom neke mračne poslove na Balkanu, gdje se predviđaju nove preorganizacije i država i mozgova tamošnjih domorodaca, kojima treba odliti ili popiti mozak, da ih lakše debilizuju, i dozirano satanizuju.

(Autor je književnik)