S pr­vim pro­ljeć­nim da­ni­ma ve­ći­na od­lu­ču­je da za­poč­ne di­je­tu u že­lji da ski­ne „zim­ske ki­lo­gra­me”. Dru­ga­či­ji re­žim is­hra­ne, bo­gat se­zon­skim vo­ćem i po­vr­ćem, sva­ka­ko da ima ve­li­kog udje­la u to­plje­nju ma­snih na­sla­ga i iz­ba­ci­va­nju vo­de; ali, dok kod mla­đih oso­ba pro­ces mr­ša­vlje­nja ide la­ko, kod sta­ri­jih od 40 go­di­na gu­bi­tak ki­lo­gra­ma se od­vi­ja ote­ža­no. Glav­ni kri­vac je me­ta­bo­li­zam ko­ji se s go­di­na­ma uspo­ra­va. Ipak, ovaj pro­blem ni­je ne­mo­gu­će ri­je­ši­ti.
O pri­rod­nim na­či­ni­ma ubr­za­va­nja me­ta­bo­lič­kih pro­ce­sa u or­ga­ni­zmu i zdra­vom gu­bit­ku vi­ška ki­lo­gra­ma u zre­lom do­bu za „Dan” go­vo­ri dok­tor me­di­ci­ne Ma­ri­ja Ko­zo­ma­ra.
– Me­ta­bo­li­zam je skup he­mij­skih i fi­zič­kih pro­ce­sa u na­šem ti­je­lu či­ji je osnov­ni za­da­tak da sve ono što po­je­de­mo i po­pi­je­mo pre­tvo­ri u ener­gi­ju po­treb­nu za nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje or­ga­ni­zma – ka­že dr Ko­zo­ma­ra. - Na­čin na ko­ji se me­ta­bo­li­zam od­vi­ja za­vi­si od ge­net­ske pre­di­spo­zi­ci­je, sta­ro­sne do­bi, te­ži­ne, po­la, na­či­na is­hra­ne, fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i stre­sa ko­ji je odav­no po­stao ne­za­o­bi­la­zni dio na­še sva­ko­dne­vi­ce.
Ko­li­ku ulo­gu ima ge­ne­ti­ka u pro­ce­su gu­bit­ka ki­lo­gra­ma i da li je mo­gu­će nad­mu­dri­ti?
– Če­sto ču­je­mo da ne­ko ima ubr­zan ili uspo­ren me­ta­bo­li­zam, te da zbog to­ga lak­še ili te­že gu­bi ki­lo­gra­me. Ova te­za je i na­uč­no do­ka­za­na; br­zi­na me­ta­bo­li­zma je po­sle­di­ca ge­net­skog za­pi­sa, ali isto ta­ko po­sle­di­ce ge­ne­ti­ke je mo­gu­će dje­li­mič­no pro­mi­je­ni­ti is­hra­nom i na­či­nom ži­vo­ta. Da­kle, na eks­pre­si­ju ge­na sva­ko od nas mo­že da uti­če uko­li­ko pro­mi­je­ni stil ži­vo­ta. Ta­ko­đe, sa­stav tki­va je je­dan od ključ­nih fak­to­ra ko­ji uti­ču na br­zi­nu me­ta­bo­li­zma. Mi­šić­no tki­vo je me­ta­bo­lič­ki ak­tiv­ni­je od ma­snog, što zna­či da ono i u fa­zi fi­zič­kog mi­ro­va­nja sa­go­ri­je­va vi­še ener­gi­je. Pri­mje­ra ra­di, ki­lo­gram mi­ši­ća u to­ku da­na mo­že da sa­go­ri 50 ka­lo­ri­ja, dok ki­lo­gram ma­sti sa­go­ri­je­va de­set pu­ta ma­nje ener­gi­je.
Ko­ja je ve­za iz­me­đu go­di­na i br­zi­ne me­ta­bo­li­zma?
– Funk­ci­je me­ta­bo­lič­kih pro­ce­sa u or­ga­ni­zmu opa­da­ju po­sli­je 40. go­di­ne ži­vo­ta, po­seb­no kod že­na, što opet ima ve­ze sa sa­sta­vom tki­va. Na­i­me, po­sli­je 40. go­di­ne, ka­ko or­ga­ni­zam po­či­nje da sta­ri, do­la­zi do pri­rod­nog pro­ce­sa sma­nje­nja mi­šić­ne ma­se na­u­štrb ma­snog tki­va. Ka­ko mu­škar­ci ima­ju ve­ći pro­ce­nat mi­ši­ća oni lak­še gu­be ki­lo­gra­me i u zre­li­jem do­bu, za raz­li­ku od že­na kod ko­jih pro­ces mr­ša­vlje­nja ide spo­ri­jim tem­pom. Zbog to­ga je od ve­li­ke va­žno­sti usva­ja­nje re­ži­ma zdra­ve is­hra­ne ko­ji do­pri­no­si us­po­sta­vlja­nju pra­vil­nih me­ta­bo­lič­kih pro­ce­sa. Uz to, neo­p­hod­no je uklju­či­ti re­dov­nu fi­zič­ku ak­tiv­nost, jer ona pod­sti­če ubr­za­va­nje me­ta­bo­li­zma. Naj­zad, va­žno je i pro­na­ći ade­kva­tan od­go­vor na stre­sne si­tu­a­ci­je, jer skok kor­ti­zo­la ta­ko­đe ne­po­volj­no uti­če na me­ta­bo­lič­ke pro­ce­se u or­ga­ni­zmu i iza­zi­va gla­bo­vo­lju, hro­ni­čan umor, ne­sa­ni­cu, raz­dra­žlji­vost, opa­da­nje ko­se, hi­po­ti­re­o­zu i go­ja­znost.
Ka­ko mo­že­mo da ubr­za­mo me­ta­bo­li­zam na pri­ro­dan na­čin?
– Pro­mje­nom ži­vot­nih na­vi­ka mo­že­mo da uti­če­mo na br­zi­nu me­ta­bo­lič­kih pro­ce­sa. Is­hra­na bo­ga­ta na­mir­ni­ca­ma sa ve­li­kim pro­cen­tom vla­ka­na sna­žno će sti­mu­li­sa­ti sa­go­ri­je­va­nje ka­lo­ri­ja. Na­mir­ni­ce ko­je su bo­ga­te vlak­ni­ma su ja­bu­ke, kru­ške, gro­žđe, ja­go­de, ki­vi, ba­na­ne, po­mo­ran­dže, ana­nas, ur­me, smo­kve, gra­šak, pa­sulj, šar­ga­re­pa, spa­nać, ce­ler, kar­fi­ol, bro­ko­li, helj­da, pro­so, je­čam, raž, in­te­gral­ni pi­ri­nač, lje­šni­ci i ba­de­mi. Ta­ko­đe, jed­no od pra­vi­la za ubr­za­va­nje me­ta­bo­li­zma je da uzi­ma­te ma­nje obro­ke tri do če­ti­ri pu­ta dnev­no, sa raz­ma­kom od naj­ma­nje tri sa­ta iz­me­đu obro­ka. Ni­ka­da ne­moj­te dr­ža­ti dra­stič­ne ni­sko­ka­lo­rič­ne di­je­te, jer je na­še ti­je­lo di­zaj­ni­ra­no ta­ko da šte­di ka­lo­ri­je ka­da ih do­bi­ja u ma­njoj ko­li­či­ni, pa je i pro­ces gu­bit­ka ki­lo­gra­ma ta­da spo­ri­ji. Na­uč­no je do­ka­za­no da ni­sko­ka­lo­rič­ne di­je­te do­vo­de do uspo­ra­va­nja me­ta­bo­li­zma, što se do­ga­đa i ka­da je or­ga­ni­zam bla­go de­hi­dri­ran, pa je pre­po­ru­ka da uno­si­te što vi­še teč­no­sti, naj­bo­lje obič­ne vo­de i ze­le­nog ča­ja ko­ji pod­sti­ču raz­mje­nu ma­te­ri­ja.
Mo­že li se po­ja­ča­nom fi­zič­kom ak­tiv­no­šću uti­ca­ti na ubr­za­nje me­ta­bo­lič­kih pro­ce­sa?
– Čak 80 od­sto za­slu­ga za gu­blje­nje ki­lo­gra­ma či­ni pro­mi­je­njen re­žim is­hra­ne, bez hra­ne sa adi­ti­vi­ma ko­je na­še ti­je­lo pre­po­zna­je kao tok­si­ne, a 20 od­sto pri­pa­da fi­zič­koj ak­tiv­no­sti. Na­i­me, sta­re­njem ti­je­lo pri­rod­no gu­bi mi­šić­nu ma­su, a vje­žba­nje je odr­ža­va, od­no­sno po­ve­ća­va. Pre­po­ru­ka je da dan za­poč­ne­te fi­zič­kom ak­tiv­no­šću – žu­strom šet­njom, la­ga­nim tr­ča­njem, gim­na­stič­kim vje­žba­ma ili vje­žba­ma sna­ge. Na­ve­de­ne ak­tiv­no­sti će po­volj­no uti­ca­ti na me­ta­bo­li­zam i po­spje­ši­ti pro­ces mr­ša­vlje­nja.
Sne­ža­na Mol­do­van


Bla­go­tvor­ni za­či­ni
– To­kom re­duk­ci­o­ne di­je­te uvr­sti­te što vi­še za­či­na, jer oni po­volj­no uti­ču na br­zi­nu me­ta­bo­li­zma – is­ti­če dr Ko­zo­ma­ra. – Pre­ko vo­ća po­spi­te ma­lo ci­me­ta, u sa­la­tu do­daj­te lju­tu pa­pri­či­cu ili na­ren­dan ko­ri­jen đum­bi­ra. Isti efe­kat se do­bi­ja i ako pi­je­te čaj od đum­bi­ra.