-Piše: Dragan Mraović

Doktorati su dokaz da su Crnogorci i Srbi braća. Plagiranje doktorata u Crnoj Gori i Srbiji je dostiglo razmjere intelektualnog kriminala do te mjere da lopovi nisu više samo političari, nego i akademska zajednica, kao saučesnik doktorskih plagijata, dakle lopovluka, sramni dokaz da profesori univerziteta i akademici više vole svoje apanaže od nauke. U vrijeme mašinbravara Broza, koji je i „počasni član Srpske akademije nauka i kulture“, doktorati su postali epidemija. Partijski glavari su doktorirali, a da nisu znali da navedu ni naslov svoje „disertacije“. Izvjesni Šolak, čiji je sin veliki pobornik neoliberalizma, kao suprotnosti očevom komunizmu, suvlasnik kablovskog sistema SBB u Srbiji zajedno sa negda direktorom u CIA Petreusom, doktorirao je, kao šef Komiteta SKJ u Kragujevcu, na temi koju su obradili stručnjaci Instituta Zastave po njegovom nalogu, dok im je bio direktor. Cijeli rad je bio puka statistika proizvodnih iskustava u „Zastavi” i autoindustriji u to doba, a ne „naučni doprinos“. A doktorat bi trebalo da je nešto novo u društvu i nauci. Dakle, i u vrijeme „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“, ali i poslije njega, vladala je moda doktorata koji ničemu ne služe. Nikakvu korist ti „doktori“ nisu nikome donijeli, osim zadovoljenja lične sujete. Ta patologija nije izliječena odlaskom najveće „ljubičice bijele“ u istoriji svijeta, štaviše ona i dalje opija bajnim mirisom one kojima je vlast popila mozak. U Srbiji je zato „doktorata“ sve više, a pameti sve manje.

A pošto i ćorava kvočka pogodi koje zrno, neko je ipak rekao da su mnogi doktorati plagijat. Pale su i prijave, ali je neka „naučna komisija“, poslije Gospodarčićeve izjave da to nije plagijat, utvrdila da je Siniša Mali, ministar finansija Srbije, plagirao „samo“ 7 odsto svog doktorata. Zanemareno je da je tih 7 odsto samo ono što je prepisano sa srpskog, jer kompjuterski program koji otkriva intelektualnu krađu ne prepoznaje „međujezične“ plagijate. Dakle, sve što je Mali prepisao sa engleskog na srpski taj program ne može da „vidi“. Ali, ozbiljni naučni radnici svjetskoga ranga su utvrdili da je skoro sve, osim pomenutih 7 odsto, prepisano sa engleskog. A zaključci tog „doktorata“, dakle ono što bi trebalo da bude naučni doprinos, prepisani su od „a“ do „š“ iz engleskih izvora. Dakle, ministar finansija Srbije je ukrao nešto tuđe, a raspolaže svim parama zemlje. Toga se ni Al Kapone ne bi sjetio.

Isto tako je ministar policije Srbije Nebojša Stefanović plagirao svoj „doktorat“. „Ofirala“ su ga četiri univerzitetska profesora iz Engleske, slučajno Srbi, koje niko ne može u Srbiji da najuri sa posla, ako prijave ministra policije. Plagiranje doktorata je intelektualna krađa. Dakle, neko obije trafiku, i on je lopov. A ministar policije koji je „obio“ tuđe misli je onaj koji u Srbiji hapsi one što obijaju trafike. Međutim, krađa ideja je lopovluk kao što je to i obijanje trafika. Zato nije jasno kako lopov može da hapsi lopova?

U „milogori” se automatizovano provjeravaju samo doktorati dostavljeni u elektronskom obliku. Ne kažu na kom jeziku program vrši kontrolu, pa možda i tu bude samo 7 odsto lopovluka. Ostalih 93 odsto na stranim jezicima kompjuter ne prepoznaje.

Dakle, gospodo lopovi, do 7 odsto ukradene robe se ne kažnjava. Ako vratite 93 odsto ukradene robe, a 7 odsto zadržite za sebe, proći ćete nekažnjeno ili sa nekom uslovnom kaznom. A 7 odsto mogu biti i milioni.

(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

---