Osje­ćaj ne­la­god­no­sti u no­ga­ma, bla­gi svrab, neo­do­lji­va po­tre­ba za kre­ta­njem „iz mje­sta“, trn­ci i hlad­no­ća/vre­li­na u li­sto­vi­ma i sto­pa­li­ma ja­vlja­ju se kod čak 10 od­sto zdra­vih lju­di u po­pu­la­ci­ji sta­ri­jih od 50 go­di­na. Simp­to­mi ko­je ka­rak­te­ri­šu ovo sta­nje sa­vre­me­na me­di­ci­na na­zi­va sin­dro­mom ne­mir­nih no­gu i iako ovaj pro­blem u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va ne iz­i­sku­je du­go­tra­jan me­di­cin­ski tret­man, mo­že da bu­de vr­lo ne­u­go­dan jer re­me­ti kva­li­tet ži­vo­ta, a po­seb­no kva­li­tet sna.
O sin­dro­mu ne­mir­nih no­gu, di­jag­no­sti­ci i na­či­ni­ma li­je­če­nja za „Dan“ go­vo­ri dok­tor me­di­ci­ne Ma­ri­ja Ko­zo­ma­ra.
– Sin­drom ne­mir­nih no­gu mo­že da se ja­vi kao za­seb­na te­go­ba ili u sklo­pu broj­nih bo­le­sti – ka­že dr Ko­zo­ma­ra. – U pr­vom slu­ča­ju pro­vo­ci­ra­ju­ći mo­men­ti su du­go­traj­no sje­de­nje, le­ža­nje, vo­žnja auto­bu­som ili avi­o­nom, ali i stre­sni pe­ri­od u ži­vo­tu ko­ji se ma­ni­fe­stu­je na ne­u­ro­lo­škom ni­vou. Ta­ko­đe, ovaj sin­drom mo­že da se ja­vi i kod pa­ci­je­na­ta ko­ji ima­ju di­ja­be­tes, re­u­ma­to­id­ni ar­tri­tis, mul­ti­pla skle­ro­zu, iši­jas, bu­bre­žnu in­su­fi­ci­jen­ci­ju, mi­kro­a­de­nom hi­po­fi­ze ili de­pre­si­ju. Ve­o­ma če­sto i trud­ni­ce se ža­le na ta­ko­zva­nu ner­vo­zu no­gu, ali se kod njih ovo sta­nje ja­vlja u po­sljed­njem tri­me­stru trud­no­će i pre­sta­je od­mah po­sli­je po­ro­đa­ja. Sam po se­bi, sin­drom ne­mir­nih no­gu ne pred­sta­vlja ve­li­ki zdrav­stve­ni pro­blem, ali ako tra­je du­ži vre­men­ski pe­ri­od uti­če na kva­li­tet sna, zbog če­ga se oso­ba ža­li na is­cr­plje­nost i hro­nič­ni umor. Pa­ci­jen­ti­ma ko­ji ima­ju sin­drom ne­mir­nih no­gu po­treb­no je od po­la sa­ta do dva sa­ta da uto­nu u san, a ne­ri­jet­ko ih osje­ćaj mra­vi­nja­nja po no­ga­ma bu­di to­kom sna. Raz­dra­žlji­vost kao po­sle­di­ca ne­tre­ti­ra­nog sin­dr­o­ma ne­mir­nih no­gu če­sto se su­sre­će u kli­nič­koj prak­si.
●Ka­ko da raz­li­ku­je­mo sin­drom ne­mir­nih no­gu od ne­sa­ni­ce?
– Kod sin­dro­ma ne­mir­nih no­gu u isto vri­je­me se ja­vlja­ju i po­tre­ba za kre­ta­njem i osje­ćaj ne­pri­jat­no­sti u no­ga­ma. Oso­ba se ža­li na osje­ćaj mra­vi­nja­nja u li­sto­vi­ma i sto­pa­li­ma, po­ne­kad ima uti­sak da su joj sto­pa­la pot­pu­no le­de­na ili pot­pu­no vre­la, i ža­li se na to da joj no­ge „sa­me ska­ču“. Simp­to­mi se ubla­ža­va­ju ili pot­pu­no ne­sta­ju ka­da oso­ba poč­ne da ho­da. Kla­sič­nu ne­sa­ni­cu ka­ra­te­ri­šu ote­ža­no noć­no usni­va­nje, če­sto bu­đe­nje to­kom no­ći, pre­ra­no bu­đe­nje, osje­ćaj umo­ra i iz­o­sta­nak opu­šta­nja na­kon sna, kao i dnev­na po­spa­nost. U slu­ča­ju sin­dro­ma ne­mir­nih no­gu ne­sa­ni­ca je po­slje­di­ca, a ne uzrok pro­ble­ma.
●Ka­ko se po­sta­vlja di­jag­no­za ovog sin­dro­ma?
– Po­red su­bjek­tiv­nih simp­to­ma ko­je pa­ci­jent uoča­va u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu i ko­je će re­ći pri­li­kom anam­ne­ze, lje­kar će pre­po­ru­či­ti ana­li­zu kr­vi i uri­na. Po­želj­no je te­sti­ra­ti ni­vo gvo­žđa, fo­la­ta, mag­ne­zi­ju­ma i vi­ta­mi­na B12, jer ni­ski ni­voi na­ve­de­nih pa­ra­me­ta­ra mo­gu da bu­du uzrok po­ja­ve sin­dro­ma ne­mir­nih no­gu. Uko­li­ko ana­li­ze po­tvr­de ni­že vri­jed­no­sti od uobi­ča­je­nih, uzi­ma­njem su­ple­men­ta­ci­je i pro­mje­na­ma u is­hra­ni pro­blem će bi­ti br­zo ot­klo­njen. Ako je, pak, sin­drom ne­mir­nih no­gu simp­tom ko­ji se ja­vlja u sklo­pu dru­gih obo­lje­nja, neo­p­hod­no je li­je­či­ti osnov­nu bo­lest i vo­di­ti ra­ču­na da li su lje­ko­vi ko­ji­ma se tre­ti­ra osnov­na bo­lest uzroč­nik po­ja­ve sin­dro­ma ne­mir­nih no­gu. Na­i­me, do­ka­za­no je da po­je­di­ni lje­ko­vi iz gru­pe ne­u­ro­lep­ti­ka (lje­ko­va ko­ji se pro­pi­su­ju kod raz­li­či­tih vr­sta psi­ho­za, de­pre­si­je i po­re­me­ća­ja spa­va­nja), an­ti­e­me­ti­ka (lje­ko­va pro­tiv muč­ni­ne i po­vra­ća­nja) i an­ti­hi­sta­mi­ni­ka (lje­ko­va pro­tiv aler­gi­ja) mo­gu da iza­zo­vu ovaj sin­drom.
●Po­sto­je li lje­ko­vi ko­ji mo­gu da po­mog­nu pnja­ci­jen­ti­ma da sin­drom ne­mir­nih no­gu bu­de eli­mi­ni­san ili ma­kar ubla­žen?
– Te­ra­pi­ja pr­vog iz­bo­ra su ago­ni­sti do­pa­mi­na. Pr­vi re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja uzro­ka sin­dro­ma ne­mir­nih no­gu uka­zu­ju na to da je je­dan od uzro­ka na­stan­ka sin­dro­ma pro­blem u pre­no­še­nju do­pa­mi­na, pa otud i ago­ni­sti do­pa­mi­na kao li­jek pr­vog iz­bo­ra. Pa­ci­jen­ti­ma se pa­ra­lel­no sa­vje­tu­je da is­klju­če ci­ga­re­te i ko­fe­in, jer oni sna­žno dje­lu­ju na ner­vni si­stem i mo­gu da bu­du uzroč­ni­ci po­ja­ve sin­dro­ma ne­mir­nih no­gu, ali i da po­gor­ša­ju in­ten­zi­tet simp­to­ma. Ta­ko­đe, šet­nja ne­po­sred­no pred spa­va­nje mo­že da dje­lu­je po­volj­no na ubla­ža­va­nje sin­dro­ma ne­mir­nih no­gu, po­seb­no kod oso­ba ko­je ima­ju ovaj pro­blem usli­jed stre­sne si­tu­a­ci­je u ži­vo­tu. Ve­če­r­nja šet­nja po­seb­no je pre­po­ruč­lji­va i trud­ni­ca­ma ko­je se ža­le da ne mo­gu da uto­nu u san zbog „pec­ka­nja“ u li­sto­vi­ma i sto­pa­li­ma.
S. M.