Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Vučićevom poslaniku dali 1,5 miliona eura kredita * Đikanović na Milovom fakultetu zaradio 3.700 * Nova većina sjutra smjenjuje Jokića * Iz Ćehotine izvadili tonu mrtve ribe * "Furija" nepremostiva prepreka, za bronzu sa Britanijom * Poznato šest finalista * Srpski generali i oficiri na kosovskim optužnicama
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 07-07-2019

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Mladen Bojanić, bivši predsjednički kandidat:
– Tužilaštvo je još jednom pokazalo da radi u interesu Mila Đukanovića.

Vic Dana :)

Fata dolazi kući naveče, a Mujo ljut čeka u kuhinji večeru, pa je odmah s vrata napadne:
- A đe s’ ti dosad, bona?
Fata digne nos:
- U salonu ljepote, bolan!
Mujo je pogleda:
- I šta, opet ne radi?

- Zašto plavuša stoji pred ogledalom zatvorenih očiju?
- Da vidi kako izgleda kad spava...

Sretne Mujo Hasa:
- Priča se da si se oženio?
- Da, oženio sam se.
- A zašto? - Pa nije mi se sviđala hrana u menzama.
- I? Sada?
- Sada mi se sviđa.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Porodica - datum: 2019-06-23 DR SCI. MED. BOJAN BANKO, SPECIJALISTA RADIOLOGIJE, ZA „DAN” GOVORI O DIJAGNOSTIČKOJ METODI KOJA PREDSTAVLJA NAJKRAĆI PUT DO TAČNE DIJAGNOZE
Istine i zablude o magnetnoj rezonanci
Dr sci. med. Bojan Banko Istine i zablude o magnetnoj rezonanci
Ka­da lje­kar po­sum­nja da ima­mo ne­ki zdrav­stve­ni pro­blem, naj­če­šće nas upu­ću­je na ul­tra­zvuč­ni pre­gled. U slu­ča­ju da je nje­go­va sum­nja zbog pri­ro­de simp­to­ma na ko­je se po­ža­li­mo ozbilj­ni­ja, pred­lo­ži­će od­la­zak na mag­net­nu re­zo­nan­cu (MR). Pa ipak, ova di­jag­no­stič­ka me­to­da pred­sta­vlja re­đi iz­bor, jer je sku­plja u od­no­su na ul­tra­zvuk, što je naj­če­šći raz­log zbog kog je lje­ka­ri opre­zni­je pre­po­ru­ču­ju. Vje­či­ta bolj­ka na­šeg zdrav­stva – ma­njak nov­ca u ka­si – u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va je glav­ni kri­vac što ne do­bi­ja­mo uput za MR ono­li­ko če­sto ko­li­ko bi to mo­žda bi­lo po­treb­no.
S dru­ge stra­ne, u raz­vi­je­nim i bo­ga­tim ze­mlja­ma svi­je­ta od­la­zak na MR spa­da u ka­te­go­ri­ju pre­ven­tiv­nih pre­gle­da. Ključ­ni mo­tiv je ot­kri­va­nje bo­le­sti u naj­ra­ni­joj fa­zi, što po­ve­ća­va mo­guć­nost iz­lje­če­nja, po­pra­vlja kva­li­tet ži­vo­ta i, na kra­ju, pro­du­ža­va ži­vot­ni vi­jek pa­ci­jen­ta.
O pred­no­sti­ma od­la­ska na MR i de­ta­lji­ma ove di­jag­no­stič­ke pro­ce­du­re za „Dan” go­vo­ri dr sci. med. Bo­jan Ban­ko, spe­ci­ja­li­sta ra­di­o­lo­gi­je, vo­đa ti­ma spe­ci­ja­li­stič­ke or­di­na­ci­je „City me­dic” i lje­kar Cen­tra za ra­di­o­lo­gi­ju i mag­net­nu re­zo­nan­cu Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je. Dr Ban­ko je je­dan od naj­i­stak­nu­ti­jih struč­nja­ka u re­gi­o­nu ko­ji se usa­vr­ša­vao u Austri­ji, Ho­lan­di­ji i Špa­ni­ji i ko­jem go­di­na­ma po­kla­nja po­vje­re­nje ve­li­ki broj gra­đa­na Cr­ne Go­re.
– Di­jag­no­sti­ka je naj­va­žni­ji čin ko­ji nas uvo­di u mo­guć­nost pra­vil­nog i pra­vo­vre­me­nog li­je­če­nja – ka­že dr sci.med. Bo­jan Ban­ko za „Dan”. - Ra­na di­jag­no­sti­ka nam u mno­gim slu­ča­je­vi­ma da­je pro­sto­ra da se iz­li­je­či­mo čak i od ja­ko te­ških bo­le­sti. Pre­ven­tiv­ni pre­gle­di su za­to naj­bo­lje pred­u­pre­đe­nje da bo­le­sti ne ot­kri­je­mo pre­ka­sno, on­da ka­da ne­ma simp­to­ma ili ni­je­su do­volj­no ja­ki, pa ih za­ne­ma­ru­je­mo. MR na naj­sa­vr­še­ni­ji na­čin pri­ka­zu­je tki­va i or­ga­ne, a sa­mim tim i od­re­đe­ne pro­mje­ne u nji­ma, i zbog to­ga je da­nas to­li­ko va­žna u di­jag­no­sti­ci. Uko­li­ko po­sto­ji od­re­đe­na pro­mje­na u ti­je­lu, za­hva­lju­ju­ći MR mo­že­mo utvr­di­ti nje­nu tač­nu lo­ka­li­za­ci­ju, od­nos sa okol­nim struk­tu­ra­ma, krv­nim su­do­vi­ma, ka­kvog je sa­sta­va... Na osno­vu svih ovih in­for­ma­ci­ja ko­je da­je­mo lje­ka­ri­ma hi­rur­zi­ma, oni mo­gu iza­bra­ti od­go­va­ra­ju­ći na­čin li­je­če­nja.
●Da li je MR me­to­da iz­bo­ra u sni­ma­nju svih or­ga­na i pro­mje­na u nji­ma?
– U naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va je­ste. Na­gla­sio bih da ova ne­in­va­ziv­na ra­di­o­lo­ška di­jag­no­stič­ka me­to­da omo­gu­ća­va naj­pre­ci­zni­ju vi­zu­e­li­za­ci­ju svih tki­va i or­ga­na, a sa­mim tim i di­jag­no­sti­ku ve­li­kog bro­ja obo­lje­nja - i on­ko­lo­ških, i si­stem­skih - i go­to­vo je ne­za­o­bi­la­zna u di­jag­no­sti­ci raz­li­či­tih vr­sta po­vre­da zglo­bo­va i me­kih tki­va. Na pri­mjer, u vi­zu­a­li­za­ci­ji mo­zga, kič­me­nog stu­ba i zglo­bo­va ona je od­u­vi­jek bi­la pr­va me­to­da, a da­nas se i sni­ma­nje, na pri­mjer ma­le kar­li­ce, ab­do­me­na i sr­ca ne mo­že za­mi­sli­ti bez mag­net­ne re­zo­na­na­ce.
●Da li je naj­bit­ni­je da apa­rat mag­net­ne re­zo­nan­ce bu­de naj­no­vi­je ge­ne­ra­ci­je?
– Sa jed­ne stra­ne uvi­jek je li­je­po ka­da apa­rat po­sled­nje ge­ne­ra­ci­je. Me­đu­tim, to ni­je pre­sud­no. I no­vi apa­ra­ti po­sli­je ne­ko­li­ko go­di­na po­sta­nu po­lov­ni, ali su i te ka­ko do­bri i u upo­tre­bi. Va­žno je da bu­du re­dov­no odr­ža­va­ni. Sa dru­ge stra­ne, pre­sud­no je ko di­jag­no­sti­ku­je, od­no­sno „či­ta” va­še na­la­ze. Ljud­ski fak­tor je naj­bit­ni­ji. Va­žno je da ra­di­o­log zna šta da gle­da, ka­ko da na­pi­še iz­vje­štaj da bi ka­sni­je lje­kar kod ko­ga ide­te znao ka­ko će vas li­je­či­ti. Stan­dard je da apa­rat za MR ima ja­či­nu mag­net­nog po­lja naj­ma­nje od 1.5 T (Te­sla), a sve is­pod to­ga da­nas je ne­pri­hva­tlji­vo. Da­kle, uvi­jek tra­ži­te ra­di­o­lo­ga, a ne ma­ši­nu.
●Uvri­je­že­no je mi­šlje­nje da se na sni­ma­nje mag­net­nom re­zo­nan­com ide sa­mo ka­da po­sto­ji sum­nja na kan­cer i naj­go­re pro­mje­ne. Ko­li­ko gri­je­ši­mo ka­da ta­ko po­sta­vi­mo stva­ri?
– To je jed­na od za­blu­da. U svi­je­tu se, a sve če­šće i kod nas u ne­kim pri­vat­nim or­di­na­ci­ja­ma, mag­net­na re­zo­nan­ca ko­ri­sti i za si­ste­mat­ske, pre­ven­tiv­ne pre­gle­de. To bi tre­ba­lo da bu­de iz­bor broj je­dan, jer se do­bi­ja naj­bo­lji uvid u sta­nje or­ga­ni­zma bez ika­kvog zra­če­nja. MR zbog svo­je vi­so­ke me­kot­kiv­ne re­zo­lu­ci­je na naj­sa­vr­še­ni­ji na­čin pri­ka­zu­je tki­va i or­ga­ne, a sa­mim tim i da li po­sto­je pro­mje­ne u nji­ma. Ona je je­di­ni ap­so­lut­no ne­ško­dlji­vi di­jag­no­stič­ki apa­rat, ne­ma ni­ka­kvih zra­če­nja, ne­in­va­ziv­na je. I dje­ca i trud­ni­ce se mo­gu sni­ma­ti na MR. Pre­po­ru­ču­ju se pre­ven­tiv­ni pre­gle­di jed­nom go­di­šnje kao dio si­ste­mat­skog pre­gle­da (pre­ven­tiv­na me­di­ci­na). Mno­gi me pi­ta­ju, pa za­što se on­da če­šće ide na ul­tra­zvuk? Od­go­vor je jed­no­sta­van: ul­tra­zvuk je jef­ti­ni­ji, a sa­mim tim i do­stup­ni­ji.
●Lju­di sa ugra­đe­nim pro­te­za­ma, pejs­mej­ke­rom, pa čak i te­to­va­žom ne sme­ju da se sni­ma­ju na MR?
– Svi lju­di ko­ji ima­ju ugra­đe­ne vje­štač­ke pro­te­ze zglo­bo­va tre­ba­lo bi da ima­ju na­pi­sme­no od kog je ma­te­ri­ja­la pro­te­za na­pra­vlje­na ili da ima­ju kar­ti­cu na ko­joj pi­šu po­da­ci o pro­te­zi. Po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na sve te pro­te­ze su od le­gu­ra ti­ta­ni­ju­ma i ni­je­su kon­tra­in­di­ka­ci­ja za sni­ma­nje mag­net­nom re­zo­nan­com. Pejs­mej­ke­ri naj­no­vi­je ge­ne­ra­ci­je su ta­ko­đe kom­pa­tiblni sa mag­net­nom re­zo­nan­com, ali ve­li­ki broj lju­di još ima pejs­mej­ke­re sta­ri­jeg da­tu­ma ko­ji su ap­so­lut­na kon­tra­in­di­ka­ci­ja u mno­gim slu­ča­je­vi­ma. Da­na­šnje bi­o­ra­zgra­di­ve bo­je ko­je se ko­ri­ste pri­li­kom te­to­vi­ra­nja ni­je­su smet­nja za sni­ma­nje. Tre­ba­lo bi na­gla­si­ti da oč­ni i ušni im­plan­ti ta­ko­đe pred­sta­vlja­ju ve­li­ku kon­tra­in­di­ka­ci­ju za sni­ma­nje.
●Da li je to­kom sni­ma­nja mag­net­nom re­zo­nan­com neo­p­hod­no da pa­ci­jent bu­de u bud­nom sta­nju?
– Ni­je uvek pri­jat­no bi­ti u apa­ra­tu za MR. Pre­gled naj­če­šće tra­je od 15 mi­nu­ta do po­la sa­ta. Isti­na je da lju­di ko­ji pa­te od kla­u­stro­fo­bi­je naj­če­šće ne mo­gu da iz­dr­že pre­gled do kra­ja. U tim slu­ča­je­vi­ma oni se uvo­de u an­la­go­se­da­ci­ju. To je bla­gi san i va­žno je re­ći da ih sve vri­je­me pra­ti ane­ste­zi­o­log.
●Da li je mo­gu­će sni­mi­ti ci­je­lo ti­je­lo na MR?
– MR ci­je­log ti­je­la, po­zna­ti­ji kao „who­le body MRI”, po­sto­ji du­go i u kli­nič­kom smi­slu pred­sta­vlja „br­zu” pre­tra­gu uda­lje­nih me­ta­sta­za, da­kle od­u­vi­jek je bio pri­mje­njiv. Po­sled­njih go­di­na je pri­su­tan i u di­jag­no­sti­ci mi­šić­nih bo­le­sti, na pri­mjer kod raz­li­či­tih ti­po­va mi­šić­nih dis­tro­fi­ja. Me­đu­tim, sni­ma­nje ci­je­log ti­je­la u ob­li­ku pre­ven­tiv­nih skri­ning pro­gra­ma su u po­sled­nje vri­je­me po­sta­li u svi­je­tu ja­ko va­žni. Ka­da se to po­me­ne, mi­sli se na zdra­vu po­pu­la­ci­ju ko­ja ho­će u krat­kom vre­men­skom pe­ri­o­du da se „če­ki­ra” od gla­ve do pe­te. Ova­kav pre­ven­tiv­ni pre­gled je i na na­šim pro­sto­ri­ma ve­o­ma za­stu­pljen u po­sled­nje vri­je­me i pred­sta­vlja naj­bo­lji imi­džing na­čin da se pre­gle­da­te. Sko­ro svi pa­ci­jen­ti do­đu upla­še­ni i sa mi­šlju šta će nam ra­di­o­log pro­na­ći, a odu za­do­volj­ni za­to što ve­li­ka ve­ći­na nas i je­ste zdra­va, a ovim pre­gle­dom se to i mo­že potvdi­ti.
Sne­ža­na Mol­do­van

„Či­ta­nje“ je od ključ­nog zna­ča­ja
●Če­sto u po­sled­nje vri­je­me ču­je­mo „po­tra­ži­ću i dru­go mi­šlje­nje“. Šta mi­sli­te o to­me?
– Uvi­jek bih sa­vje­to­vao oni­ma ko­ji ima­ju di­le­mu, ko­ji bi tre­ba­lo da do­ne­su sa­mi va­žnu od­lu­ku da li pred­u­ze­ti ne­ke ra­di­kal­ne mje­re, ko­ji sum­nja­ju u di­jag­no­zu ili šta god da ih mu­či, da po­tra­že i dru­go struč­no mi­šlje­nje. To ni­ko­me ne bi tre­ba­lo da sme­ta, a pa­ci­jen­tu će sa­mo po­mo­ći da učvr­sti od­lu­ku, da „pre­lo­mi” na pra­vi na­čin i u kraj­njem slu­ča­ju da se smi­ri. Če­sto se u prak­si su­sre­ćem sa tim da mi do­ne­su MR sni­mak ko­ji je ra­đen na ne­kom dru­gom mje­stu, i za­mo­le me da im ga pro­či­tam. De­ša­va se da isti sni­mak bu­de pro­či­tan raz­li­či­to. Raz­li­ka je u struč­nom či­ta­nju sni­mlje­nog ma­te­ri­ja­la, da­kle, ljud­ski fak­tor, tj. eks­per­ti­za dok­to­ra ko­ji gle­da/či­ta sni­mlje­ni ma­te­ri­jal je od ključ­nog zna­ča­ja u di­jag­no­sti­ci.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"