Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Tužiocima psovao majku, Mrvaljeviću nove prijetnje * Milu za službena putovanja još 150.000 * Kriminolog zadužen za vjerske zajednice * Za 428 miliona kredita garantuje 25.000 građana * Neredi i hapšenja na godišnjicu protesta * Vučić stabilno, od sjutra u punom radnom pogonu * Podnose tužbe i najavljuju nove proteste
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 17-11-2019

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Aleksandar Perović, direktor ekološkog pokreta „:
– Političari bi, umjesto prikupljanja političkih poena, trebalo da misle na interese građana.

Vic Dana :)

Turisti u Arizoni pitaju staroga Indijanca koliko vatre naloži za dimne signale.
- Je, čujte, zavisi od toga imam li lokalni ili međugradski razgovor...


Utrčava čovjek u ordinaciju:
- Doktore, pas me ugrizao za uho!
- Jeste ga dezinfikovali?
- Nisam, odmah je pobjegao.

Udario tip jugom jagnje pa gleda okolo da li ima nekoga.
Otvorio gepek pa misli da li da ga ubaci.
Čas hoće, čas neće. Proviri šubara iz trnja pa ga pita:
- Da nećeš u hitnu da ga vodiš?!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Porodica - datum: 2019-11-10 BISENIJA U EPIZODI: ŽENE LAVICE
Hvala Nini i Anđeli
Hvala Nini i Anđeli
Ovu epi­zo­du Bi­se­ni­je po­sve­ti­ću ve­li­kim lju­di­ma. Lju­di­ma ko­ji vo­de ra­ču­na o dru­gi­ma, ko­ji vo­le ži­vot, ko­ji ga ži­ve pu­nim plu­ći­ma. Ne­ka­da dav­no jed­na pri­ja­te­lji­ca me pi­ta­la „da li mo­že Bi­sa da pi­še o dje­voj­ci ko­ja je bez raz­mi­šlja­nja po­klo­ni­la dio se­be pri­ja­te­lju”, tad sam svo­joj pri­ja­te­lji­ci re­kla da je taj čin mno­go sna­žan i da ni­je za Bi­si­nu pi­sa­ni­ju, ali evo je do­šlo vri­je­me da vam pri­čam i o to­me. Da­kle po­sto­je lju­di, po­sto­je že­ne, ko­je ima­ju ta­ko jak ži­vot i osje­ćaj, ta­ko ja­ku že­lju da po­mog­nu, da u tre­nu­ci­ma kad je naj­te­že i naj­bit­ni­je ne raz­mi­šlja­ju o se­bi, o traj­nim po­sle­di­ca­ma ko­je mo­gu da osta­nu po nji­hov ži­vot. Ti ve­li­ki lju­di iz na­ro­da iz na­šeg kom­ši­lu­ka, jed­no­stav­no ću­te i dje­lu­ju, ne že­le­ći da od svog dje­la pra­ve pred­sta­vu i spek­takl, čak že­le da bu­du i ano­nim­ne, ali ja že­lim da ih is­tak­nem. Mo­žda taj nji­hov gest pod­stak­ne ne­kog pa će bar u se­bi po­mi­sli­ti i re­ći „kad je mo­gla An­đe­la, pa va­la mo­gu i ja!”. Jer ži­vi­mo u svi­je­tu se­bič­lu­ka, gdje su nam po­mje­re­ne i is­kri­vlje­ne je­di­ni­ce za vri­jed­nost. Gdje se čo­vjek pr­vo oci­je­ni po to­me ka­ko je ob­u­čen, ko­ji ima te­le­fon i gdje ži­vi, ko mu je ta­ta, na ko­joj po­zi­ci­ji ra­di. Pri­ja­te­lje sam uvi­jek bi­ra­la po sr­cu, po to­me ka­ko mi „leg­nu” na du­šu i ni­je me sra­mo­ta bi­lo ako je ne­ko rad­nik ili pro­fe­sor ili dok­tor, ono što je­smo u bi­ti je­smo lju­di. Ne­ko se ne bi od­re­kao svog ka­pu­ta, sku­pe jak­ne, a ne­ko pak la­ga­no ode i ogu­li svo­ju ko­žu da bi je dao dru­go­me, da taj ne­ko ži­vi, tra­je. I bez raz­mi­šlja­nja o po­sle­di­ca­ma, šta ako osta­nu ožilj­ci, ra­ne. Mno­go te­že i go­re ra­ne su one ko­je se no­se na du­ši, na sr­cu, ove dru­ge mo­že­mo kre­mom ma­za­ti. Šta bi­ste re­kli za že­nu ko­ja je maj­ka, sa­mo­hra­na, ko­ja od­lu­ču­je da tek ta­ko, bez raz­mi­šlja­nja, da svoj bu­breg ne­po­zna­tom čo­vje­ku. Ko­li­ko vas bi se od­lu­či­lo na taj ko­rak pa čak i za čla­na svog po­ro­di­ce? Za­mi­sli­te se sad na tre­nu­tak, te­le­fon zvo­ni, vi se ja­vlja­te i ne­ko ka­že „Po­treb­na mi je po­moć, tre­ba da mi daš svoj bu­breg?” Ka­ko bi­ste re­a­go­va­li, šta bi­ste re­kli, pi­ta­li, na ko­ga bi­ste po­mi­sli­li, dal bi vas ob­u­zeo strah šta se sve mo­že de­si­ti, da li bi­ste se upla­ši­li, mo­žda po­če­li pla­ka­ti, šta bi­ste re­kli? Ili ako bi se, na taj ko­rak od­lu­či­lo va­še di­je­te, član po­ro­di­ce. Ko­ji sa­vjet bi­ste mu da­li, mo­žda ga mo­li­li da od­u­sta­ne. E ta­ko je, po­sto­je, dra­gi mo­ji, že­ne ko­je ni­su mno­go mi­sli­le, vo­di­lo ih je sr­ce i že­lja. Že­lja da ne­ko­me po­mog­nu, da još ne­ko ži­vi. Že­lja ja­ča od bi­lo kog stra­ha, že­lja ja­ča za ži­vo­tom ja­ča i od smr­ti. Iskre­no, po­mi­sao na ta­ko ne­što me­ne pa­ra­li­še i iskre­no ni­sam ta­ko ja­ka i ta­ko hra­bra. Pri­zna­jem ni­sam he­roj. Ni one ne vo­le da ih ta­ko na­zi­va­ju. Vr­lo skrom­ne i ti­he ži­ve te svo­je ži­vo­te i to što su ura­di­le sma­tra­ju vr­lo nor­mal­nim. I zna­te što mi je naj­sna­žni­je, ta nji­ho­va iz­ja­va „po­no­vi­la bih sve i opet- bez raz­mi­šlja­nja!”. U vre­me­nu kad je ve­ći­na otro­va­na glu­po­sti­ma, kad je hu­ma­nost sve­de­na na mi­ni­mum, ka­da se ve­li­ča­ju ne­ke spo­red­ne i mi­nor­ne stva­ri, ova­kve lju­de i nji­ho­va dje­la tre­ba po­mi­nja­ti i ne do­zvo­li­ti da se za­bo­ra­ve. Jer dok ima ju­na­ka kao što su Ni­na, maj­ka la­vi­ca, i An­đe­la dje­voj­ka an­đeo ima na­de za sve nas, nas ku­ka­vi­ce. Ovo­li­ko sam vam osta­la du­žna. Hva­la vam... A vi dra­gi mo­ji , ču­vaj­te se­be, zbog se­be, ali eto i zbog dru­gih. Hra­ni­te se pra­vil­no, a naj­ljep­ša hra­na je lju­bav. Od nje se ne go­ji, od nje se po­sta­je bo­lji i ljep­ši.
Vo­li vas Bi­sa do Sun­ca i na­zad!

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"