-Piše: M. Sc. E.E. Dragan Perišić
Noćas sam imao san. Kakav san!
Pod snažnim antidepresivima, medikamentima koji podižu prag bola, „gabapentin”, „clonazepam”, „calixta”, „spedifen”... Nije šala, Polyneuropathia extrem.
Bol šara, hvata me mučni dremež i nekako košmarno me obara.
Vidim jasno kâo na javi: Crnu Goru pritisla pošast – nekakva pandemija virusa korone. Dobri ljudi odriješili kese: neko manju, neko veću. Ponajveću vlasnik KK Mornara od 60.000 eura za bolnicu u svom Baru. Kažu da je istinski dobrotvor. Uvijek je donirao za tu bolnicu. Ali se strelovito oglasi nazovi-premijer: ne smije se donirati za bolnice, već Koordinacionom tijelu! Eto ti ga sad: još će i kaznu popiti za dobročinstvo!
I neki sportisti donirali novac.
A mene san opio pa se sjetih da bi i moj braco mogao donirati srazmjerno mogućnostima. Koliko li sam mu ono dodijelio pomoći banci, njegovoj prvoj banci, osnovanoj 1901? (Kako 1901. a on rođen hiljadu devetsto šezdeset i neke?) Bješe li ono da sam mu udijelio 42 miliona eurića za oporavak? No, opet neću pominjati zlatnu koku u Lepetanima i Kamenarima, nego onu Limenku. Bješe li da je dobio 11 miliona eura za izgubljenu dobit? Sve sa grbače mahom ovih koji su sada u izolaciji, pod nadzorom, u karantinu... Koliko li ono dobi od Rudnika uglja za naduvanu cijenu? (A onaj manjinski vlasnik se stalno buni: piše krivične prijave, a moje tužilaštvo to gospodski ignoriše.) Braco je, kao svaki domoljub i društveno odgovorno lice, donirao Koordinacionom tijelu par miliona, za aspiratore, za maske, za ostala medicinska sredstva...
I moj poslušnik što dosledno izvršava moje naredbe donirao, zaboravio sam sumu. Odradio Limenku, odradio zaboravljenu petlju u Smokovcu, odradio „Ramadu“, sad je čvrsto u fotelji predsjednika parlamenta. Optužuju ga dojučerašnji saborci za laganje na sudu, za karticu sa mjesečnom otplatom 3.000 eura, a plata mu bila oko 1.000 eura... A on mudro šuti. Talik reče: ugledni građanin.
A seka je od onih 7,35 miliona, za šta je optužuju Ameri da je dobila od Mađara da bi im prodala Telekom jeftinije, donirala 1 milion. Samarićanski!
Sin me je najprijatnije iznenadio: od svog džeparca ili od biznisa – ne znam kako da ga nazovem – donirao je jedno milionče. Valjda od onih vjetroelektrana – nisam dozvolio da bude diskriminisan zato što je moj sin, pa sam mu potpisao dozvolu. Jestâ da su me neki fašistički mediji prozivali tim povodom (diskriminacija bi bila da su svi dobili dozvole, a on ne, a ovo je čist nepotizam, kažu), ali sam im zapušio usta. Bravo, sine, kreni stopama svoga slavnog pretka, tvog imenjaka! Budi ponosan na njega, pa makar te zlobnici i strijeljali.
A vidim i moj miljenik, vlasnik KK Budućnost, donirao milion. Neka je, pa makar da je odvojio od onih paketa skrivenih među bananama. Biće dovoljno i za njega, hoću reći za nas. Kad krene kampanja. Nešto sam zaboravio. Bješe li ono on nekada zaboravio da plati Elektroprivredi dug, pa mu je oprošten?
I moj veliki drugar, drug iz rata za mir, drug
Sveto, s kojim imam čvrst džentlmenski dogovor o neizručenju, donirao je takođe milion. I nije bitno odakle mu: da li iz one strane banke gdje je davno imao oko četiri miliončića, ili od jahtice koja vrijedi desetak miliona, ili od onih novaca što je ostao dužan Crnoj Gori. Važno je da je on, kao nesumnjivi veliki patriota, donirao dio novca u dobrotvorne svrhe.
I ja ću, kao prvi među jednakima, kao najodgovorniji među prvima, kao visokomoralna osoba, mojim podanicima, donirati... Sad se malo pitam da li da doniram objašnjenje što sam angažovao Vladin avion da me čeka u Parizu na povratku s mog privatnog (to sam već objasnio da imam pravo na privatni život) putovanja iz Majamija. Ili da doniram objašnjenje koji su to, njih dvadesetak, miljenici srca moga, što su o vašem trošku koristili Vladin avion. A ti troškovi su, priznaćete, veliki, te je i moja donacija srazmjerno velika. A mogao bih donirati i objašnjenje gdje se izgubi 47.500 eura u koverti moga genseka, a bjelodano sa snimka je vidljivo da je uzeo 97.500. I zašto nije optužen za uticanje na volju birača, nego kao neka labava karika u nekom nebitnom lancu za troškove za gorivo, sendviče... E, to je donacija!
Zaboravih, ali moram donirati onima iz Vrela ribničkih, koji su u stanju stalne socijalne potrebe, a koji su mi nesebično za samo jedan dan donirali 30.000 eura za predsjedničku kampanju. Moram donirati njima specijalnu moralnu podršku. A moja vladavina se temelji upravo na odgovornosti i moralu!
Bol me drmnu. Trgoh se. Ode sanak pusti...
)){kind=small}
