Aka­de­mi­ku Zuv­di­ji Ho­dži­ću uru­če­na je na­gra­da „Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje” za dje­lo „Svi mo­ji”. Pri­ma­ju­ći dr­žav­no pri­zna­nje iz ru­ku mi­ni­stra kul­tu­ru Jan­ka Lju­mo­vi­ća, si­noć u rod­noj ku­ći Ri­sta Rat­ko­vi­ća u Bi­je­lom Po­lju, na­gra­đe­ni knji­žev­nik je sa­op­štio da je i nje­go­va, kao i mi­si­ja svih umjet­ni­ka, uvi­jek bi­la da ople­me­ni se­be i dru­ge, ka­ko bi svi­jet uči­ni­li ljep­šim i bo­ljim.
On je re­kao da ,,Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje” sma­tra svo­jim i na­gra­du do­ži­vlja­va kao pri­zna­nje umjet­nič­kom dje­lu, ali i po­tvr­du mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i mul­ti­et­nič­no­sti dru­štva, lje­po­te ži­vlje­nja i stva­ra­nja u Cr­noj Go­ri.
Do do­bi­ja­nja ove na­gra­de, ot­kri­va aka­de­mik Ho­džić, ni­je znao da se u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti ču­va fak­si­mil­sko iz­da­nje, vjer­no re­pro­du­ko­va­no, sa ko­lo­ri­sa­nim stra­ni­ca­ma, po­zla­tom, ini­ci­ja­ci­ja­ma, ko­žnim po­ve­zom i me­tal­nim kop­ča­ma. „Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje” je naj­zna­čaj­ni­ji ći­ri­lič­ni spo­me­nik srp­ske i ju­žno­slo­ven­ske, od­no­sno srp­sko­slo­ven­ske pi­sme­no­sti iz 12. vi­je­ka. Na­stao je po na­rudž­bi­ni za­hum­skog kne­za Mi­ro­sla­va, bra­ta ra­škog ve­li­kog žu­pa­na Ste­fa­na Ne­ma­nje, naj­vje­ro­vat­ni­je u Ko­to­ru, oko 1186. go­di­ne, a za po­tre­be Cr­kve Sv. Pe­tra na Li­mu u Bi­je­lom Po­lju, za­du­žbi­ne hum­skog kne­za Mi­ro­sla­va.
– „Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje” svo­jim sa­dr­ža­jem i for­mom, pri­po­vjed­nim i li­kov­nim sje­di­nje­njem u pan­te­i­stič­koj sin­te­zi či­ni da ga vjer­ni­ci do­ži­vlja­va­ju kao umjet­nič­ko dje­lo ne­pro­la­zne lje­po­te i sja­ja, a ne kao cr­kve­nu knji­gu – re­kao je Ho­džić.
La­u­re­at je do­dao da dvi­je stva­ri od­re­đu­ju mi­sli i rad­nje lju­di. Jed­no je pri­ro­da a dru­go kul­tu­ra.
U obra­zlo­že­nju ži­ri­ja za do­dje­lu vi­so­kog dr­žav­nog pri­zna­nja na­vo­di se da je „Ho­dži­ćev na­ra­tiv­ni op­seg ši­rok i ob­u­hva­ta pe­ri­od nje­go­vih pre­da­ka, mla­da­lač­ke da­ne, one po­dat­ke iz ži­vot­nog okruž­ja što u se­bi no­se ne­ku mi­ste­ri­ju i kon­ku­ri­šu ži­vot­nim či­nje­ni­ca­ma, za­tim pre­i­spi­ti­va­nje se­be i vre­me­na u ko­jem ži­vi, ni­za­nje sa­že­tih či­nje­ni­ca i de­ta­lja iz stvar­no­sti s po­vre­me­nim osla­nja­njem na ma­štu”. Obra­zlo­že­nje od­lu­ke sa­op­štio je Bo­gić Ra­ko­če­vić, ko­ji je uče­stvo­vao u ra­du ži­ri­ja.
O do­bit­ni­ku i nje­go­vom dje­lu go­vo­rio je mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vi­ća, a u ime do­ma­ći­na, do­bit­ni­ka na­gra­de i uče­sni­ke ma­ni­fe­sta­ci­je po­zdra­vio je gra­do­na­čel­nik Bi­je­log Po­lja Alek­san­dar Žu­rić.
Ži­ri za do­dje­lu dr­žav­ne na­gra­de „Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje”, na sjed­ni­ci odr­ža­noj 1. fe­bru­a­ra 2017. go­di­ne, od­lu­čio je da se na­gra­da za 2016. go­di­nu do­di­je­li knji­žev­ni­ku i is­tak­nu­tom kul­tur­nom stva­ra­o­cu Zuv­di­ji Ho­dži­ću, za ro­man „Svi mo­ji”, ob­ja­vljen 2016. go­di­ne u iz­da­nju OKF-a Ce­ti­nje. U ži­ri­ju su bi­li Mla­den Lom­par, pred­sjed­nik i čla­no­vi Mi­lo­rad Po­po­vić, Jo­van­ka Vu­ka­no­vić, Živ­ko An­dri­ja­še­vić i Bo­gić Ra­ko­če­vić.
M.N.


Umjet­ni­ci što vi­še da­ju, vi­še i ima­ju

– Sve­jed­no je da li umjet­nik svi­jet či­ni ljep­šim pe­rom, ki­či­com, mi­stri­jom, ob­ra­đi­va­njem gru­bog ka­me­na, ugra­đi­va­njem u te­me­lje Pan­te­o­na ili si­zi­fovskim gu­ra­njem uz svo­je br­do, jer umjet­ni­ci što vi­še da­ju, vi­še i ima­ju, i što nji­ho­va dje­la vi­še pri­pa­da­ju dru­gi­ma, sve su vi­še na­ša. Za­to su na­ši i ,,Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje”, i fre­ska ,,Ga­vran hra­ni pro­ro­ka Ili­ju”, i ,,Mi­sal” Đon Bu­zu­kua, i mi­ni­ja­tur­ni Ku­ran iz Hu­se­in pa­ši­ne dža­mi­je i sli­ke Tri­pa Ko­ko­lja, kao i ep­ska plat­na Lu­ba­dri­na i ep­ski spjev Av­da Me­đe­do­vi­ća – is­ta­kao je la­u­re­at u svom obra­ća­nju.