Iz­la­gač­ki pro­stor „Ju­me­dia Mon­ta” na 12. Me­đu­na­rod­nom saj­mu knji­ga i obra­zo­va­nja ko­ji je ju­če za­vr­šen u Pod­go­ri­ci je­dan je od na­gra­đe­nih za naj­bo­lje opre­mljen štand.
Ino­va­ti­van, kre­a­ti­van, po­se­ban i upe­ča­tljiv iz­gled štan­da ,,Da­na” to­kom či­ta­vog tra­ja­nja saj­ma ne­pre­sta­no je pli­je­nio pa­žnju broj­nih po­sje­ti­la­ca. Ovaj sa­jam, ka­ko je obra­zlo­žio ži­ri u sa­sta­vu prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić (pred­sjed­nik), prof. dr Sla­vi­ca Pe­ro­vić i aka­dem­ska sli­kar­ka Ma­ri­na Ve­šo­vić, ,ka­rak­te­ri­še ne­u­po­re­di­vo ve­ći trud za vi­zu­el­no upe­ča­tlji­vim ob­li­ko­va­njem štan­do­va, od ko­jih sva­ki ima ne­ku svo­ju po­seb­nost”. Po­red ,,Ju­me­dia Mon­ta”, u is­toj ka­te­go­ri­ji, na­gra­đe­ni su i Ru­mun­ski štand, štand Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke Cr­ne Go­re ,,Đur­đe Cr­no­je­vić”, štand Uni­ver­zi­te­ta ,,Me­di­ta­ran” i štand Za­vo­da za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva iz Pod­go­ri­ce.
Sa­jam­sku na­gra­du je u ime „Da­na” pri­mi­la Smilj­ka Mi­lič­ko­vić, di­rek­tor mar­ke­tin­ga „Ju­me­dia Mon­ta”, ko­ja ujed­no i naj­za­slu­žni­ja za vi­zu­el­nu pre­po­zna­tlji­vost iz­la­gač­kog pro­sto­ra na­še ku­će.
– Ve­li­ko mi je za­do­volj­stvo što smo i ove go­di­ne do­bi­li na­gra­du za naj­ljep­ši iz­la­gač­ki pro­stor i što je ži­ri, kao i go­di­na­ma una­zad, pre­po­znao naš trud i na­por da na­pra­vi­mo ne­što no­vo i dru­ga­či­je, a što Sa­jam knji­ga i sa­ma knji­ga za­slu­žu­ju. Sva­ke go­di­ne se tru­di­mo da di­zaj­nom po­ša­lje­mo od­re­đe­nu po­ru­ku, da uka­že­mo na vri­jed­nost či­ta­nja i knji­ge i da isto­vre­me­no po­ka­že­mo sva­ko­dnev­no za­la­ga­nje ,,Da­na” kao dnev­nog štam­pa­nog me­di­ja da se ta vri­jed­nost i sa­ču­va. I ove go­di­ne smo kom­bi­nu­ju­ći ogle­da­la, knji­ge i pro­zo­re po­ka­za­li ka­ko se na jed­no­sta­van na­čin mo­že po­sla­ti sna­žna po­ru­ka i dra­go mi je što su po­sje­ti­o­ci ovog saj­ma i broj­ne is­tak­nu­te lič­no­sti iz kul­tur­nog ži­vo­ta upra­vo to pre­po­zna­li. Ova na­gra­da će nam bi­ti mo­ti­va­ci­ja da i na­red­nih go­di­na na­sta­vi­mo u istom prav­cu – da bu­de­mo ino­va­tiv­ni, kre­a­tiv­ni, za­ni­mlji­vi, jer je sa­jam knji­ga mje­sto na ko­jem sve to i tre­ba da bu­de­mo – ka­za­la je Mi­lič­ko­vi­će­va.
Na­gra­du u ka­te­go­ri­ji kom­plet­na iz­da­vač­ka pro­duk­ci­ja/naj­bo­lji iz­da­vač do­bio je Slu­žbe­ni gla­snik iz Be­o­gra­da, ko­ji se, pre­ma ocje­ni ži­ri­ja, raz­vio u jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih iz­da­vač­kih ku­ća u re­gi­o­nu.
U ka­te­go­ri­ji iz­da­vač­ki po­du­hvat, na­gra­đen je ,,Umjet­nič­ki mu­zej”, Lji­lja­ne Ze­ko­vić, ko­ji je iz­dao Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re. Ži­ri je na­veo da je ri­ječ o pra­vom iz­da­vač­kom po­du­hva­tu, ko­ji sa­dr­ži in­ter­pre­ta­ci­ju jed­ne od naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jih cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re (Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re) iz pe­ra ugled­nog mu­ze­o­lo­ga i li­kov­nog kri­ti­ča­ra Lji­lja­ne Ze­ko­vić.
Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva iz Pod­go­ri­ce na­gra­đen je u ka­te­go­ri­ji naj­bo­lja edi­ci­ja, dok je za una­pr­e­đe­nje dje­či­jeg stva­ra­la­štva na­gra­đen ,,Kre­a­tiv­ni cen­tar” iz Be­o­gra­da.
U ka­te­go­ri­ji naj­bo­lje opre­mlje­no umjet­nič­ko iz­da­nje na­gra­đe­na je mo­no­gra­fi­ja „Slo­bo­dan Ko­jić – Skulp­tu­ra”, či­ji je autor Sa­va Ste­pa­nov.
Naj­bo­lje opre­mlje­na edi­ci­ja na ovo­go­di­šnjem saj­mu je ,,Bla­go” Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke ,,Đur­đe Cr­no­je­vić”, dok su naj­bo­lje opre­mlje­ne knji­ge ,,Du­kljan­ski knez Sve­ti Vla­di­mir” u iz­da­nju Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re i Fon­da­ci­je ,,Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski” i dje­lo ,,Fran­cu­ski je­zik i kul­tu­ra u Cr­noj Go­ri 1830–1914”, dvo­je­zič­no iz­da­nje UCG i Fon­da­ci­je ,,Pe­tro­vić Nje­goš”.
Pri­zna­nje za na­pre­dak u obra­zo­va­nju do­bi­li su ,,CID” iz Pod­go­ri­ce za obra­zov­nu bi­bli­o­te­ku ,Mo­der­ne kul­tu­re i Cr­no­gor­ske stu­di­je kul­tu­re, či­ji je iz­da­vač FDU Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re.
Na­gra­du za una­pre­đe­nje obra­zov­nog pro­ce­sa, od­no­sno pri­su­stvo vr­ti­ća i sred­njih obra­zov­nih ško­la iz Cr­ne Go­re, do­bi­li su vr­tić ,,Ma­ša”, Sred­nja eko­nom­ska ško­la ,,Mir­ko Ve­šo­vić”, Gim­na­zi­ja ,,25. maj” Tu­zi, Sred­nja li­kov­na ško­la ,,Pe­tar Lu­bar­da” Ce­ti­nje, Sred­nja elek­tro­teh­nič­ka ško­la ,,Va­so Ali­gru­dić”, Sred­nja struč­na ško­la ,,Spa­so­je Ras­po­po­vić”, Sred­nja me­di­cin­ska ško­la Pod­go­ri­ca, Gim­na­zi­ja ,,Slo­bo­dan Ške­ro­vić” Pod­go­ri­ca, Sred­nja ško­la ,,Ser­gi­je Sta­nić”, Sred­nja gra­đe­vin­ska – ge­o­det­ska ško­la, ,,Inž. Mar­ko Ra­do­vić”, kao i Sred­nja struč­na ško­la ,,Ivan Usko­ko­vić”.
Po­seb­na pri­zna­nja za po­se­ban do­pri­nos u or­ga­ni­za­ci­ji saj­ma do­bi­li su ,,La­gu­na” iz Be­o­gra­da, ,,Mla­di in­fo”, Cen­tar sa­vre­me­ne umjet­no­sti i ,,Fi­ne­dart”.
Sa­jam knji­ga u Pod­go­ri­ci za­vr­šen je pred­sta­vlja­njem stva­ra­la­štva po­zna­tog hr­vat­skog pi­sca Da­mi­ra Ka­ra­ka­ša. Ta­ko­đe, de­le­ga­ci­ja Be­o­grad­skog saj­ma knji­ga po­sje­ti­la je Pod­go­rič­ki sa­jam, a u de­le­ga­ci­ji su bi­le ge­ne­ral­na di­rek­tor­ka Dan­ka Se­lić i za­mje­ni­ca ge­ne­ral­ne di­rek­tor­ke Go­ri­ca Ški­pi­na.
A.Ć.


Še­ta­či po mje­se­cu

Po­sje­ti­o­ci pod­go­rič­kog saj­ma knji­ga mo­gli su pri­su­stvo­va­ti i pro­mo­ci­ji ro­ma­na Ob­ra­da Ne­ne­zi­ća ,,Še­ta­či po mje­se­cu”.
– Što se ti­če epo­va i le­gen­di i mi­to­va ko­je ob­ra­đu­jem u po­sled­nje vri­je­me, vje­ro­vat­no je to­me do­pri­nio moj otac ko­ji ni­je bio stva­ra­lac, ali mi ge­ne­ral­no to ima­mo u svo­joj cr­no­gor­skoj su­šti­ni – da pre­no­si­mo sa ko­lje­na na ko­lje­no pri­če – ka­zao je Ne­ne­zić.
Go­vo­re­ći o Ne­ne­zi­će­voj po­e­ti­ci pro­ze, Go­ran Ra­do­ji­čić je pri­mi­je­tio da nje­go­va dje­la ima­ju za­jed­nič­ki mo­tiv auto­de­struk­tiv­ne mla­do­sti.
– Do­sta lju­di odav­de ima sre­će da ne pri­pa­da toj auto­de­struk­tiv­noj ge­ne­ra­ci­ji de­ve­de­se­tih ko­joj ja pri­pa­dam. Bio sam hro­ni­čar tih ge­ne­ra­ci­ja. Sve ono što je dra­ma­tič­no je do­bro­do­šlo za umjet­nost – re­kao je Ne­ne­zić.
Go­vo­re­ći o li­te­rar­nim teh­ni­ka­ma ko­je Ne­ne­zić ko­ri­sti, Ra­doj­čić je is­ta­kao da pi­sac upo­tre­bom ko­lum­ni­stič­kog iz­ra­za u ro­ma­nu raz­bi­ja ti­pič­nu ro­ma­nesk­nu struk­tu­ru.


Pro­mo­vi­sa­na knji­ga Vla­di­mi­ra Ta­ba­še­vi­ća

U okvi­ru saj­ma pred­sta­vljen je i ro­man Vla­di­mi­ra Ta­ba­še­vi­ća „Pa kao”. Sa auto­rom je raz­go­va­ra­la prof. dr Sla­vi­ca Pe­ro­vić.
– Pred so­bom ima­mo plod­nog pi­sca i pje­sni­ka. Ta­ba­še­vić je ne­ko ko je već za­do­bio pa­žnju či­ta­la­ca i kri­ti­ke i ko je već ne­zva­nič­no po­stao mla­di kla­sik – ka­za­la je Pe­ro­vi­će­va.
Na opa­sku dr Pe­ro­vić da ro­man go­vo­ri o „tran­zi­cij­skoj po­ha­ri“, Ta­ba­še­vić je re­kao da je ro­man za­i­sta po­sve­ćen ge­ne­ra­ci­ji sta­sa­loj u do­ba tran­zi­ci­je i svim gu­bit­ni­ci­ma tran­zi­ci­je, „u ko­je i se­be, na ne­ki na­čin, svr­sta­vam.“
–Ju­nak mog ro­ma­na ži­vi me­ri­to­krat­ski mit. Mi da­nas mo­že­mo ču­ti ka­da ne­ko ne us­pi­je u ži­vo­tu da on ni­je in­ve­sti­rao u se­be, ni­je se tru­dio, ni­je ra­dio na se­bi, te je nje­gov te­žak ži­vot da­nas sa­mo po­slje­di­ca to­ga što ni­je ra­dio na se­bi. „On je kriv za to.” To je su­vi­še tri­vi­ja­lan na­čin po­sta­vlja­nja stva­ri. To je bi­la mo­ja ide­ja – po­ja­snio je Ta­ba­še­vić.


Pu­tu­ju­ći sa fi­gu­ra­ma

Knji­ga ša­hov­skog ve­le­maj­sto­ra i pu­bli­ci­ste Mi­la­na Dra­ška ,,Pu­tu­ju­ći sa fi­gu­ra­ma” pred­sta­vlje­na je ju­če na pod­go­rič­kom saj­mu knji­ga. Ve­le­maj­stor Ni­ko­la Đu­kić ka­zao je da je ta knji­ga pre­pu­na dru­gih knji­ga i da će u njoj uži­va­ti ka­ko lju­bi­te­lji ša­ha, ta­ko i lju­di ko­ji vo­le pu­to­pis. On je is­ta­kao da će či­ta­lac kroz knji­gu osje­ti­ti ras­koš In­stan­bu­la, svje­tla Pa­ri­za i šarm ita­li­jan­skih gra­do­va.
– Ovo maj­stor­stvo ve­le­maj­sto­ra ni­je ogra­ni­če­no na 64 po­lja i 32 fi­gu­re, već je bes­kraj­no pu­to­va­nje sa fi­gu­ra­ma, pu­to­va­nje kroz ži­vot – re­kao je knji­žev­nik Ra­do­mir Ulja­re­vić i do­dao da u knji­zi sva­ko mo­že iza­bra­ti svo­ju pri­ču.
Pje­snik An­dri­ja Ra­du­lo­vić oci­je­nio je da knji­ga ču­va dav­no iz­re­če­nu mi­sao ša­ha i ša­hi­sta ,,svi smo je­dan rod” i da je pi­sa­na sa pu­no šar­ma, ljud­sko­sti i svje­tlo­sti.M.B.