Go­di­na Nje­go­še­vog ju­bi­le­ja, 170. go­di­šnji­ca pr­vog iz­la­ska nje­go­vog „Gor­skog vi­jen­ca”, na do­sto­jan na­čin obi­lje­že­na je pr­ve ve­če­ri no­vo­o­sno­va­ne kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Ći­ri­li­com” ko­ja je si­noć po­če­la na pla­tou iz­me­đu cr­ka­va u Sta­rom gra­du u Bu­dvi. Ma­ni­fe­sta­ci­ja je otvo­re­na pro­mo­ci­jom knji­ge mi­tor­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja „Sve­ti Pe­tar Dru­gi Ce­tinj­ski Pu­sti­njak i Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac” o ko­joj je go­vo­rio prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić. O Nje­go­šu, nje­go­vom ži­vo­tu i dje­lu go­vo­rio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ti­ču­ći da je Nje­goš na tra­gu is­toč­nih hri­šćan­skih ota­ca, je­dan od istin­skih po­zna­va­la­ca Taj­ne Bo­ži­je, i da za­to kroz nje­go­vo dje­lo pro­si­ja­va svje­do­če­nje, i ne­ma mje­sta do­ka­zi­va­nju već po­ka­zi­va­nju Bo­ga. Nje­go­šu za­to ni­je po­treb­no kao za­pad­nim fi­lo­zo­fi­ma i bo­go­slo­vi­ma do­ka­zi­va­ti Bo­ga. Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je pod­sje­tio je i na Sv. vla­di­ku Ni­ko­la­ja Žič­kog, pi­sca „Re­li­gi­je Nje­go­še­ve”, ko­ji je to po­tvr­dio tu­ma­če­ći Nje­go­ša.
– Ni­gdje ne­će­te na­ći da Nje­goš do­ka­zu­je Bo­ga, da bi na taj na­čin se­be uvje­rio da Bog je­ste ili da bi dru­gi­ma do­ka­zao da Bog je­ste. Ne­ma to­ga kod nje­ga. On već kao di­je­te, sa 16, 17 go­di­na, u sko­ro isto­vjet­noj pje­smi kao kod Der­ža­vi­na, pje­va „Cr­no­go­rac sa sve­mo­gu­ćim Bo­gom”, i on­da re­dom sve ono što je na­pi­sao po­ka­zu­je da je on istin­ski, pra­vi Taj­no­vi­dac, i da sve to što je na­pi­sao i sa­sta­vio, i ov­dje je to do­bro Je­lu­šić pri­mi­je­tio, da je nje­gov glav­ni uči­telj Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski, iako se tu­ma­či naj­če­šće po­zi­va­ju na Si­mu Mi­lu­ti­no­vi­ća Sa­raj­li­ju, iako ni to ni­je po­gre­šno, ili na La­mar­te­no­vu po­e­zi­ju, na he­lensku po­e­zi­ju... ru­ske pje­sni­ke, nje­go­ve sa­vre­me­ni­ke, na­ro­či­to Pu­ški­na. On je učio bo­go­slo­vi­ju pod zvi­je­zda­ma, to i sam ka­že, ni­je učio po knji­ga­ma, jer ov­dje ni­je ni bi­lo ta­kvih ško­la – ka­že mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, pod­sje­ća­ju­ći da je Nje­goš pr­vi osni­vao ško­le i štam­pao „Srp­ski bu­kvar”.
Mi­tro­po­lit se osvr­nuo i na Nje­go­še­vo Za­vje­šta­nje – Te­sta­ment, u ko­me se vi­di da je vla­di­ka Ra­de opla­ki­vao ljud­sku sud­bi­nu, ali i pro­sla­vljao Tvor­ca Ne­ba i Ze­mlje.
– Tre­ba ima­ti u vi­du da je Nje­goš tu čo­vjek u svo­jim po­sled­njim tre­nu­ci­ma ži­vo­ta i ako ga po to­me mje­ri­mo bi­će nam ja­sna nje­go­va ukup­na po­e­zi­ja, fi­lo­zof­sa­ko i bo­go­slov­sko dje­lo, pje­snič­ko i dr­žav­nič­ko dje­lo – na­gla­ša­va mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
– To­kom krat­kog zem­nog ži­vo­ta po­znao je Pe­tar Dru­gi naj­du­blju taj­nu se­be sa­mo­ga i Taj­nu na ko­joj po­či­va­ju sve taj­ne i ko­joj stre­mi sve što je­ste i što po­sto­ji. I s te stra­ne je Nje­goš, a što ni­je ra­ni­je pri­mje­ći­va­no, je­dan od sve­tih ota­ca cr­kve, a to­me se mno­gi da­nas ču­de, i ka­žu da to mi­tro­po­lit ne­što fi­lo­so­fi­ra. A ne­će to ta­ko bi­ti. Nje­goš je za­i­sta vi­dio Bo­ga, ne­ma ni­ka­kve sum­nje – is­ti­če mi­tro­po­lit.
Ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski Am­fi­lo­hi­je na­gla­ša­va i da je kroz svo­je spi­se o Nje­go­šu po­ku­šao da na osno­vu nje­go­vih iz­vor­nih spi­sa tu­ma­či nje­ga, a ne kroz se­be, ka­ko to obič­no či­ne mno­gi.
– Mno­gi od tu­ma­ča Nje­go­še­vih su svo­je ide­je i ide­o­lo­gi­je pre­ta­ka­li u Nje­go­ša. Uzmi­te sa­mo sud­bi­nu Lov­će­na. Nje­goš je ne­za­mi­sliv bez Lo­već­na, od nje­go­vih čo­ban­skih da­na, do kra­ja – re­kao je mi­tro­po­lit, pod­sje­ća­ju­ći da je Nje­goš bje­žao na ze­mlji od ti­ra­ni­je, na­si­lja, la­žnih bo­žan­sta­va, la­žnih ide­ja i ide­o­lo­gi­ja, od če­žnje za slo­bo­dom, ali „du­bljom slo­bo­dom, slo­bo­dom ljud­skog bi­ća od Sa­ta­ne, od gri­je­ha i smr­ti, a ne sa­mo fi­zič­ke slo­bo­de od oku­pa­to­ra”.
– Nje­goš je u če­žnji za tom slo­bo­dom oti­šao na Lov­ćen. Ni­je nje­mu tre­ba­la ni nje­go­vom dje­lu, jer je nje­go­va ve­li­či­na, nje­go­vo do­sto­jan­stvo u nje­go­voj lič­no­sti... Ali na Lov­će­nu ga je do­če­ka­lo zlo do­ma­će. I da­nas vi ima­te Lov­ćen je je­di­nu pla­ni­nu u svi­je­tu ko­ja je ta­ko zga­že­na, uni­že­na, po­ni­že­na, či­ja je utro­ba po­ni­že­na – do­dao je mi­tro­po­lit pod­sje­ća­ju­ći na či­nje­ni­cu da je na vr­hu iz­gra­đen Ma­u­zo­lej po Me­štro­vi­će­voj ide­ji. Tač­ni­je, po ide­ji ko­ja ne­ma ve­ze sa istin­skim Nje­go­šem, ali ima sa ide­o­lo­gi­jom ko­ja je u to vri­je­me vla­da­la – soc­re­a­li­stič­kom, bolj­še­vič­kom ide­o­lo­gi­jom, ko­ja se po­ja­vi­la u isto vri­je­me kad i na­ci­fa­ši­stič­ka. Ob­je­ma im je za­jed­nič­ko stva­ra­nje no­vog čo­vje­ka...
Mi­tro­po­lit je is­ta­kao i da su u po­sled­njem di­je­lu knji­ge tek­sto­vi ko­je je po­čeo da pi­še još kao stu­dent, kao i sti­ho­vi o Nje­go­šu...
– Po mom osje­ća­nju krv se je­ste pro­su­la, i glav­ni no­si­lac ove no­ve ide­o­lo­gi­je u Cr­noj Go­ri u stva­ri je ido­lo­gi­ja neo­ko­mu­ni­zma. Ova sa­da­šnja je iz ko­mu­ni­zma iza­bra­la ono što je uni­šti­lo ko­mu­ni­zam, što ga je ra­zo­ri­lo, a ne ono što je či­ni­lo tu ide­ju ve­li­kom i zbog če­ga će joj se čo­vje­čan­stvo si­gur­no vra­ća­ti, i ko­ja je u su­šti­ni hri­šćan­ska ide­ja o ras­po­dje­li do­ba­ra, i gdje su pr­vi apo­sto­li sve di­je­li­li, ali po slo­bo­di, a ne na­si­ljem. Tra­ge­di­ja ko­mu­ni­zma je to što su htje­li da stvo­re raj na ze­mlji, ali na­si­ljem, i mi­li­o­ni ži­vo­ta su uni­šte­ni ra­di bu­du­ćeg čo­vje­ka. I ono što je gra­đe­no sa­gra­đe­no je bez Bo­ga i pro­tiv Bo­ga i, pri­rod­no, pri­je ili ka­sni­je je mo­ra­lo pro­pa­sti. Kod nas je gra­đe­no u du­hu opa­ke bo­le­sti, ko­ju smo mi­sli­li da smo pre­va­zi­šli, a ko­ju je je­dan naš knji­žev­nik na­zvao bro­zo­mo­ra – po­ja­snio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Mi­tro­po­lit je ka­zao da je i od ove Vla­de Cr­ne Go­re tra­žio da se Nje­go­še­vi zem­ni osta­ci po­no­vo po­hra­ne u cr­kvi­ci ka­kva je ne­ka­da bi­la, da se „iz­va­de iz zin­da­na Me­štro­vi­će­vog”.
– Sa­da smo u vre­me­ni­ma slič­nim vre­me­nu Sv. Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća. „Ja sam ti mu­če­nik po­sred dva ura­ga­na evro­pej­skog i azi­jat­skog”, pi­sao je Nje­goš, a ja imam osje­ćaj da je on vi­dio nas da­nas – re­kao je mi­tro­po­lit pod­sje­ća­ju­ći na bom­bar­do­va­nja 1945. i 1999. go­di­ne.
„Bo­li me Ko­so­vo, kao i Nje­go­ša, ko­ji je no­si­lac ko­sov­ske mi­sli, a to je ge­ni­jal­no za­pi­sao An­drić”, ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. On se osvr­nuo i na pri­zna­nje Ko­so­va od stra­ne Cr­ne Go­re.
– To je plju­va­nje Nje­go­ša i iz­da­ja i Nje­go­ša i Sv. Pe­tra, kra­lja Ni­ko­le, hi­lja­da onih ko­ji su po­gi­nu­li oslo­ba­đa­ju­ći Ko­so­vo i Me­to­hi­ju – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, iz­me­đu osta­log, pod­sje­ća­ju­ći na isto­rij­ske ve­ze Cr­ne Go­re i Ko­sme­ta.
Ž.J.


Kul­tu­re ne­ma bez kul­ta

Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski se osvr­nuo i na ne­ga­ti­van stav lju­di iz kul­tu­re i Mi­ni­star­stva kul­tu­re, ko­ji ne­ga­tiv­no gle­da­ju na ob­no­vu ne­kih sve­ti­nja u Cr­noj Go­ri.
– Ja vi­dim i osje­ćam njih. Oni su od­ra­sli u vri­je­me bro­zo­mo­re, biv­še ide­o­lo­gi­je, ko­ja je bi­la pro­tiv Bo­ga, pro­tiv cr­kve, a ko­ja je gra­di­la sve te hra­mo­ve u Cr­noj Go­ri. Sad je pro­pa­la i ta ide­o­lo­gi­ja i ta par­ti­ja, a čo­vjek ne mo­že bez Bo­ga. Ne­što mo­ra ima­ti i on­da je kul­tu­ra obo­go­tvo­re­na. Na­dam se da će­mo mi us­pje­ti da se vra­ti­mo cje­lo­vi­tom po­i­ma­nju svog bi­ća i kul­tu­re i dje­la­nja. Pri­je sve­ga iz­gu­blje­no je osje­ća­nje da je kul­tu­ra ne­što što do­la­zi od kul­ta, a što je Nje­goš ge­ni­jal­no znao. Sva svjet­ska kul­tu­ra je ut­me­lje­na na ne­kom kul­tu, na bo­go­slu­že­nju i mo­li­tvi, a ka­da kul­tu­ri uzmeš kult šta on­da osta­ne. To je isto kao da čo­vje­ku iz­va­diš sr­ce i mo­zak i on­da ka­žeš – di­van je ovaj čo­vjek, a on ne mo­že bi­ti čo­vjek bez to­ga – po­ja­snio je mi­tro­po­lit.


Do­bro­na­mjer­nost „Ći­ri­li­ce”

Ma­ni­fe­sta­ci­ju u or­ga­ni­za­ci­ji Udru­že­nja iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re i Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke Bu­dva otvo­rio je pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva Dra­gan Kra­po­vić.
– U go­di­ni u ko­joj pro­sla­vlja­mo 170 go­di­na od štam­pa­nja „Gor­skog vi­jen­ca” i isto to­li­ko go­di­na od ve­li­ke po­bje­de Vu­ka Ka­ra­dži­ća u bor­bi za na­rod­ni je­zik i pra­vo­pis, po­bje­de ko­ja je omo­gu­ći­la da pi­sme­nost po pr­vi put po­sta­ne do­stup­na sva­kom čo­vje­ku, po­seb­no mje­sto du­gu­je­mo ći­ri­li­ci, jer još od vre­me­na ka­da je na­sta­la vje­ko­vi­ma da­lje, ći­ri­lič­nim pi­smom is­pi­sa­ni su te­me­lji ko­lek­tiv­nog iden­ti­te­ta lju­di ko­ji su ži­vje­li na ovom pro­sto­ru – re­kao je Kra­po­vić. Pod­sje­tio je i na Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje, ko­je dio Une­sko­ve bi­bli­o­te­ke i jed­no od 120 naj­vred­ni­jih do­ba­ra ko­je je st­vori­la ljud­ska ci­vi­li­za­ci­ja, kao i na Ok­to­ih Prov­gla­snik i Obod­sku štam­pa­ri­ju.
Pri­sut­ne je u ime or­ga­ni­za­to­ra po­zdra­vi­la i di­rek­to­ri­ca Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke u Bu­dvi Mi­la Ba­lje­vić.
– Na­ša ini­ci­ja­ti­va ima za cilj da do­pri­ne­se po­ku­ša­ji­ma da ći­ri­li­ca bu­de rav­no­prav­na, da se na ći­ri­li­cu ne gle­da kao na iz­raz ne­kog eks­te­re­mi­stič­kog kul­tur­nog pro­jek­ta, već na­pro­tiv, ima mno­go smi­sla da se u ći­ri­li­ci pre­po­zna po­ziv na to­le­ran­ci­ju, do­bro­na­mjer­nost, jer na­ša na­mje­ra je do­bra i mo­gu je svr­sta­ti na su­prot­nu stra­nu sa­mo oni ko­ji ne­ma­ju do­bre na­mje­re – re­kla je Ba­lje­vi­će­va.