JA­SE­NO­VAC – Na ko­me­mo­ra­ci­ji po­vo­dom 70. go­di­šnji­ce pro­bo­ja za­tvo­re­ni­ka iz kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ja­se­no­vac ju­če je is­tak­nu­to da se ne smi­je do­pu­sti­ti da žr­tve usta­škog re­ži­ma bu­du za­bo­ra­vlje­ne.
Uz pre­ži­vje­le lo­go­ra­še na ko­me­mo­ra­ci­ji su bi­li hr­vat­ski pre­mi­jer Zo­ran Mi­la­no­vić i pred­sjed­nik Sa­bo­ra Jo­sip Le­ko, vi­še mi­ni­sta­ra, gra­do­na­čel­nik Za­gre­ba Mi­lan Ban­dić, kao i pred­stav­ni­ci vjer­skih za­jed­ni­ca, di­plo­mat­skog ko­ra i an­ti­fa­ši­stič­kih udru­že­nja. Ni­je, me­đu­tim, do­šla pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić, što po­ka­zu­je no­vo ne­sa­gla­sje dr­žav­nog vr­ha.
Pre­mi­jer Hr­vat­ske Zo­ran Mi­la­no­vić is­ta­kao je da se dr­ža­va Hr­vat­ska te­me­lji na ZAV­NOH-u, a ne na NDH, što je po­tvr­đe­no i u Usta­vu.
„Za me­ne je u Dru­gom svjet­skom ra­tu po­sto­ja­la sa­mo jed­na hr­vat­ska voj­ska, to su bi­li hr­vat­ski par­ti­za­ni i par­ti­za­ni Hr­vat­ske”, na­gla­sio je Mi­la­no­vić pred vi­še sto­ti­na lju­di oku­plje­nih u Ja­se­nov­cu.
On je na­gla­sio da tre­ba stal­no pod­sje­ća­ti na ono što se do­ga­đa­lo u ja­se­no­vač­kom lo­go­ru i na dru­gim mje­sti­ma. Pre­mi­jer je re­kao da tre­ba go­vo­ri­ti o ubi­stvi­ma po­sli­je Blaj­bur­ga, ali ne na Blaj­bur­gu.
„Od to­ga ni­ko ne tre­ba okre­ta­ti gla­vu i o to­me tre­ba otvo­re­no go­vo­ri­ti. Ali, Blaj­burg je mje­sto ža­la i ko­me­mo­ra­ci­je pro­pa­sti Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske, dr­ža­ve ko­ja ni­je bi­la dr­ža­va hr­vat­skog na­ro­da i pro­tiv ko­je je hr­vat­ski na­rod i srp­ski na­rod u Hr­vat­skoj ustao jer ni­je mo­gao tr­pje­ti ne­prav­du”, na­gla­sio je Mi­la­no­vić.
Svoj go­vor Mi­la­no­vić je za­vr­šio po­ru­kom: „Ži­vio hr­vat­ski an­ti­fa­ši­zam, ži­vje­la hu­ma­na i mo­der­na Hr­vat­ska”.
Pred­sjed­nik Sa­bo­ra Jo­sip Le­ko upo­zo­rio je da ni da­nas ni­su pot­pu­no po­ra­že­ne ide­je na­ci­zma i fa­ši­zma.
„Stra­ho­te Ja­se­nov­ca opo­mi­nju i po­zi­va­ju sve nas da vi­še ni­ka­da ne do­pu­sti­mo dis­kri­mi­na­ci­ju i pro­go­ne na te­me­lju na­ci­o­nal­nih, vjer­skih, ide­o­lo­ških ili rod­nih raz­li­ka”, po­ru­čio je Le­ko i do­dao da tre­ba re­a­go­va­ti na „re­ci­kli­ra­nje po­bi­je­đe­nih i ne­de­mo­krat­skih ide­ja iz pro­šlo­sti i osu­đi­va­ti ih”.
„Ne smi­je­mo do­pu­sti­ti da žr­tve usta­škog re­ži­ma bu­du za­bo­ra­vlje­ne ili da ne­ko po­ku­ša da ne­gi­ra usta­ške zlo­či­ne”, na­gla­sio je Le­ko i do­dao da Hr­vat­ska ni­je ni­ti že­li da bu­de na­sled­ni­ca NDH, već je ute­me­lje­na na an­ti­fa­ši­zmu.
Pred­sjed­nik Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća Mi­lo­rad Pu­po­vac po­zvao je dru­štvo da pre­po­zna zna­ko­ve i od­u­pre se „at­mos­fe­ri fa­ši­za­ci­je i na­ci­za­ci­je”, a pred­sjed­nik Sa­ve­za an­ti­fa­ši­tič­kih bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta Hr­vat­ske Fra­njo Ha­bu­lin po­zvao je na stal­no pod­sje­ća­nje na uža­se usta­škog re­ži­ma, jer se nad Hr­vat­skom i da­nas nad­vi­ja opa­snost fa­ši­za­ci­je.
Pred­sjed­ni­ca Hr­vat­ske Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić na ko­me­mo­ra­ci­ju je kao svog iza­sla­ni­ka po­sla­la film­skog pro­du­cen­ta i oska­rov­ca Bran­ka Lu­sti­ga, ko­ji je kao di­je­te bio u lo­go­ri­ma Aušvic i Ber­gen-Bel­sen.
Pro­te­klih de­se­tak go­di­na na ko­me­mo­ra­ci­ja­ma u Ja­se­nov­cu uobi­ča­je­no su bi­li še­fo­vi dr­ža­ve – Stje­pan Me­sić i Ivo Jo­si­po­vić ko­ji su u svo­jim go­vo­ri­ma oštro osu­đi­va­li NDH, usta­ške zlo­či­ne i is­ti­ca­li va­žnost an­ti­fa­ši­zma za Hr­vat­sku.
Gra­bar Ki­ta­ro­vić, ko­ja je za pred­sjed­ni­cu Hr­vat­ske iza­bra­na kao kan­di­dat Hr­vat­ske de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce (HDZ), žr­tva­ma Ja­se­nov­ca sa­ma je oda­la po­čast u sri­je­du, 22. apri­la, na sam dan pro­bo­ja lo­go­ra­ša. Ta­mo je oti­šla ne­na­ja­vlje­no i bez prat­nje me­di­ja, a jav­nost je o to­me oba­vi­je­šte­na tek sa­op­šte­njem iz pres-slu­žbe hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce.
Ko­me­mo­ra­ci­ja u Ja­se­nov­cu po­sve­će­na je obi­lje­ža­va­nju go­di­šnji­ce pro­bo­ja za­tvo­re­ni­ka iz usta­škog lo­go­ra, ko­ji se do­go­dio 22. apri­la 1945. Po­kro­vi­telj sku­pa je Hr­vat­ski sa­bor.
Kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor Ja­se­no­vac bio je lo­gor smr­ti i naj­ve­će stra­ti­šte u Hr­vat­skoj. For­mi­ran je to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta kao mje­sto za­tva­ra­nja, pri­sil­nog ra­da i li­kvi­da­ci­ja pr­ven­stve­no Sr­ba, Ro­ma, Je­vre­ja, ali i Hr­va­ta i dru­gih u ci­lju stva­ra­nja et­nič­ki či­ste te­ri­to­ri­je kvi­slin­ške NDH.
U tom lo­go­ru su od av­gu­sta 1941. do 22. apri­la 1945. lju­di ubi­ja­ni zbog vjer­ske, na­ci­o­nal­ne ili ide­o­lo­ške pri­pad­no­sti. U nje­go­vom sa­sta­vu su bi­li lo­go­ri u Bro­či­ca­ma, Kra­pju, Ja­se­nov­cu i Sta­roj­Gra­di­ški.
Do sa­da se zna­ju ime­na ukup­no 83.145 žr­ta­va. Od to­ga je 47.627 Sr­ba, 16.173 Ro­ma, 13.116 Je­vre­ja, 4.255 Hr­va­ta i 1.128 Bo­šnja­ka. Me­đu stra­da­li­ma bi­lo je vi­še od 20.000 dje­ce.
(Be­ta)