Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Da odrobija godinu i plati 380.000 eura * Jačati vladavinu prava * Ne vraćam se direktno u politiku * Dvije tragedije obilježile doček * Osvojili ledom okovani Nevidio * Pomoć za ugrožene * Da odrobija godinu i plati 380.000 eura
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 03-01-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Crnogorac pao s motora. Izlazi iz bolnice sav u gipsu, i dolazi mu brat u posetu.
-Pa šta je bilo brate? Šta si slomio?
-Kaže doktor da imam prelom rebra, frakturu mozga, iščašenje kuka, frakturu potkolenice i frakturu klavikule...
Kaže mu brat:
-A ne mogu ti ja to pamtit' brate. Ja ću reći majci da si umro!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Balkan - datum: 2015-12-31 MAKEDONIJA NA POLITIČKOJ SCENI U 2015. GODINI DOŽIVJELA DVA VELIKA POTRESA
„Veliko uvo” i mali rat
„Veliko uvo” i mali rat
SKO­PLjE – Iako je kraj go­di­ne, ma­ke­don­sko pro­lje­će ni­ka­ko da se za­vr­ši. Po­sled­nji pri­je­vre­me­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri ko­je opo­zi­ci­ja ni­je pri­zna­la pre­tvo­ri­li su se u vi­še­mje­seč­nu po­li­tič­ku kri­zu ko­ja je obi­lje­ži­la 2015. go­di­nu, ili ka­ko ocje­nju­ju po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri u Sko­plju – u ago­ni­ju ko­ja je kul­mi­ni­ra­la ozbilj­nom in­ter­ven­ci­jom me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da se svi ak­te­ri do­go­vo­re o mir­nom rje­še­nju i no­vim iz­bo­ri­ma u apri­lu idu­će go­di­ne.
„Bom­baš” iz
opo­zi­ci­je
Po­tres na po­li­tič­koj sce­ni iza­zva­le su ta­ko­zva­ne bom­be, taj­no sni­mlje­ni te­le­fon­ski raz­go­vo­ri ak­tu­el­nog pre­mi­je­ra, mi­ni­sta­ra, tu­ži­o­ca i de­se­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na Ma­ke­do­ni­je, po­li­ti­ča­ra, no­vi­na­ra, in­te­lek­tu­a­la­ca, pro­fe­so­ra, umjet­ni­ka, glu­ma­ca...do ko­jih je do­šla opo­zi­ci­ja, a li­der opo­zi­ci­o­ne par­ti­je SDSM Zo­ran Za­ev ob­ja­vlji­vao ih je u kon­ti­nu­i­te­tu, od pro­le­ća do pred sam kraj ove go­di­ne. Sa­dr­ži­na raz­go­vo­ra je za­in­te­re­so­va­la ne sa­mo do­ma­ću jav­nost, ne­go i me­đu­na­rod­nu, jer raz­go­vo­ri ot­kri­va­ju ozbilj­nu zlo­u­po­tre­bu vla­sti za vri­je­me iz­bo­ra, vi­sok ni­vo ko­rup­ci­je me­đu vla­di­nim funk­ci­o­ne­ri­ma i kri­mi­nal u vr­hu vla­sti. Pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski se naj­pri­je bra­nio da su raz­go­vo­ri mon­ti­ra­ni sa ci­ljem da se de­sta­bi­li­zu­je vlast. Pro­tiv li­de­ra opo­zi­ci­je je pod­ni­je­ta kri­vič­na pri­ja­va za po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra, a biv­ši šef taj­ne slu­žbe Zo­ran Ve­ru­šev­ski i nje­go­vi bli­ski sa­rad­ni­ci uhap­še­ni su zbog špi­ju­na­že. Po­sli­je eks­per­ti­ze u re­fe­ren­toj la­bo­ra­to­ri­ji u Nje­mač­koj po­tvr­đe­no je da su snim­ci auten­tič­ni i da mo­gu po­slu­ži­ti kao do­ka­zni ma­te­ri­jal u even­tu­al­nom sud­skom pro­ce­su. Za­da­tak da se afe­ra raš­či­sti do kra­ja i ak­te­ri sank­ci­o­ni­šu pri­pao je spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu, ko­je je kon­sen­zu­som sve če­ti­ri re­le­vant­ne po­li­tič­ke par­ti­je u Ma­ke­do­ni­ji iza­brao par­la­ment, na či­jem je če­lu spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Ka­ti­ca Ja­ne­va, ko­ja je do sko­ro bi­la prak­tič­no op­štin­ski tu­ži­lac iz gra­di­ća Đev­đe­li­ja. Ona je do­bi­la ve­li­ki tim is­tra­ži­te­lja, sna­žnu me­đu­na­rod­nu po­dr­šku i lo­gi­sti­ku, po­seb­no SAD.
Ša­to­ri is­pred
zgra­de Vla­de
Lje­to su obi­lje­ži­li ma­sov­ni an­ti­vla­di­ni pro­te­sti. Opo­zi­ci­ja, ve­li­ki broj gra­đan­skih or­ga­ni­za­ci­ja i hi­lja­de gra­đa­na Ma­ke­do­ni­je po­sta­vi­li su ša­to­re i na­pra­vi­li lo­gor is­pred Vla­de i tra­ži­li neo­po­zi­vu ostav­ku pre­mi­je­ra Ni­ko­le Gru­ev­skog. Pro­test je tra­jao od ma­ja do pr­vog sep­tem­bra. Hi­lja­de gra­đa­na je do­la­zi­lo sva­ke ve­če­ri u kamp da ču­ju naj­no­vi­je snim­ke te­le­fon­skih raz­go­vo­ra. Po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja je po­sta­ja­la sve ne­sta­bil­ni­ja. Gru­ev­ski je za de­sta­bi­li­za­ci­ju po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je op­tu­žio stra­ne slu­žbe i ka­zao da je to me­đu­na­rod­na za­vje­ra ko­ju pred­vo­de za­pad­ne ze­mlje, SAD i Džordž So­ros sa svo­jim sa­te­li­ti­ma u ze­mlji. I opo­zi­ci­ja je bi­la tvr­do­gla­va i ni­je že­lje­la da se po­vu­če dok pre­mi­jer ne pod­ne­se ostav­ku.
Kra­jem lje­ta rje­še­nje su po­nu­di­li EU i SAD. Po­če­li su ma­ra­ton­ski i is­cr­plju­ju­ći raz­go­vo­ri iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je o to­me ka­ko ri­je­ši­ti vi­še­mje­seč­nu po­li­tič­ku kri­zu. Epi­log je bio ta­ko­zva­ni do­go­vor iz Pr­ži­na, pot­pi­san kra­jem sep­tem­bra, ko­jim se oba­ve­zu­ju i vlast i opo­zi­ci­ja. Naj­va­žni­ja stav­ka u do­go­vo­ru je da pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski pod­ne­se ostav­ku od­mah po­sli­je No­ve go­di­ne, a da opo­zi­ci­ja pre­sta­ne sa ob­ja­vlji­va­njem no­vih bom­bi. Pre­ma istom do­go­vo­ru kon­sti­tu­i­sa­no je Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, opo­zi­ci­ja je do­bi­la tri vo­de­ća re­so­ra u Vla­di – Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i Mi­ni­star­stvo za rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku. Ova tri mi­ni­star­stva, ka­ko se ču­lo iz sni­mlje­nih raz­go­vo­ra, bi­la su glav­ni sto­žer za na­mje­šta­nje iz­bo­ra.
Osta­lo je da se u ho­du is­pe­gla iz­bor­ni za­kon, da se iza­be­ru čla­no­vi Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je, do­ne­se za­kon za me­di­je, pro­mi­je­ne ure­đi­vač­ka po­li­ti­ka i tim u jav­nom ser­vi­su...
Ova­kav epi­log opo­zi­ci­ja je pro­sla­vi­la kao po­bje­du i u znak te po­bje­de ve­li­kom bro­ju is­tak­nu­tih in­te­lek­tu­a­la­ca, no­vi­na­ra, čla­no­va po­li­tič­kih par­ti­ja i pred­stav­ni­ci­ma ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja u opo­zi­ci­o­nom kam­pu is­pred Vla­de po­di­je­lje­ne su fa­sci­kle sa CD-om i sni­mlje­nim te­le­fon­skim raz­go­vo­ri­ma. Po­sli­je to­ga je kamp za­tvo­ren.
Žu­ti kom­bi
Vlast i pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski su od sa­mog po­čet­ka po­ku­ša­li da pra­ve op­struk­ci­je u ve­zi sa do­go­vo­rom iz Pr­ži­na. U jav­no­sti su op­tu­ži­va­li me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu da že­li da sru­ši ak­tu­el­nu vlast, a pre­mi­jer je u vi­še na­vra­ta, ko­ri­ste­ći vul­ga­ran i ne­di­plo­mat­ski rječ­nik, na­pao am­ba­sa­do­ra EU u Ma­ke­do­ni­ji Aivu Ora­va i ko­me­sa­ra za pro­ši­re­nje EU Jo­ha­ne­sa Ha­na. Gru­ev­ski je pa­žnju jav­no­sti po­ku­šao da skre­ne i pri­čom o ne­ka­kvom žu­tom kom­bi­ju, u ko­me su bi­li smje­šte­ni pri­pad­ni­ci stra­nih slu­žbi ko­je se kre­tao cen­tral­nim lo­ka­ci­ja­ma u Sko­plju i spe­ci­jal­nom opre­mom sni­ma­lo te­le­fon­ske raz­go­vo­re no­si­o­laca vla­sti. Pri­ča je pre­sta­la ka­da su gra­đan­ske or­ga­ni­za­ci­je od kar­to­na na­pra­vi­le sce­no­gra­fi­ju sa ve­li­kim žu­tim kom­bi­jem i še­ta­le gra­dom ismi­ja­va­ju­ći pre­mi­je­ra.
Maj­ski do­ga­đa­ji u Ku­ma­no­vu pre­šli su prag to­le­ran­ci­je ko­ji me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca vi­še ni­je htje­la da to­le­ri­še. U ku­ma­nov­skom di­je­lu gra­da Di­vlje na­se­lje, u ko­jem je et­nič­ki sa­stav mje­šo­vit, 9. ma­ja iz­bio je su­kob iz­me­đu pri­pad­ni­ka spe­ci­jal­ne po­li­ci­je sa gru­pom do­bro na­o­ru­ža­nih i ob­u­če­nih te­ro­ri­sta, či­ja je na­mje­ra, pre­ma sa­op­šte­nju po­li­ci­je, bi­la da iz­vr­ši na­pad na vi­tal­ne objek­te u gra­du i iza­zo­ve ne­mi­re i strah kod lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. U dvo­dnev­nom su­ko­bu iz­me­đu pri­pad­ni­ka spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce po­li­ci­je i gru­pe sa ozna­ka­ma UČK, bi­lans je bio osam po­gi­nu­lih po­li­caj­ca, 37 ra­nje­nih, a u raz­mje­ni va­tre ubi­je­no je 14 te­ro­ri­sta i pre­ko dva­de­set je za­ro­blje­no. Opo­zi­ci­ja je op­tu­ži­la vlast da su taj­ne slu­žbe fin­gi­ra­le su­kob ka­ko bi se pa­žnja jav­no­sti skre­nu­la na dru­gu stra­nu i iza­zva­le me­đu­et­nič­ke ten­zi­je. Vlast se prav­da­la da je gru­pa ima­la na­mje­ru da de­sta­bi­li­zu­je dr­ža­vu i da po­sli­je Ku­ma­no­va iz­vr­ši na­pad na vi­tal­ne objek­te u Sko­plju. Sum­nja je pa­la na Ko­so­vo – gru­pa je upa­la sa ko­sov­ske stra­ne i de­se­tak da­na pri­je na­pa­da na Ku­ma­no­vo iz­vr­ši­la na­pad na po­li­cij­sku po­gra­nič­nu ka­ra­u­lu Go­šin­ce. Ko­so­vo se od­mah ogra­di­lo i u sa­op­šte­nju nji­ho­vog MUP-a de­man­to­va­lo sva­ku umi­je­ša­nost nji­ho­vih gra­đa­na. Od­ne­kud su se po­ja­vi­li taj­no sni­mlje­ni te­le­fon­ski raz­go­vo­ri še­fa taj­ne slu­žbe Ma­ke­do­ni­je Sa­ša Mi­jal­ko­va i li­de­ra al­ban­ske par­ti­je DUI u Ma­ke­do­ni­ji Ali­ja Ah­me­ti­ja sa te­ro­ri­sti­ma, što je iza­zva­lo sum­nju da je vlast umi­je­ša­na u su­kob ko­ji je od­nio broj­ne žr­tve.
Po­sli­je ovo­ga am­ba­sa­do­ri EU i SAD su u Sko­plju odr­ža­li hi­tan sa­sta­nak sa dr­žav­nim vr­hom i tra­ži­li ob­ja­šnje­nje za do­ga­đa­je u Ku­ma­no­vu. O če­mu je bi­lo ri­je­či u tim raz­go­vo­ri­ma jav­nost ni­je sa­zna­la, ali su sju­tra­dan šef taj­ne slu­žbe Sa­šo Mi­jal­kov, mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Gor­da­na Jan­ku­lov­ska i mi­ni­star za tran­sport i ve­ze Mi­le Ja­na­ki­ev­ski pod­ni­je­li ostav­ke.
Raz­go­vo­ri bez
ru­ka­vi­ca
Am­ba­sa­do­ri su na kra­ju ski­nu­li di­plo­mat­ske ru­ka­vi­ce. Is­pred zgra­de Vla­de Ma­ke­do­ni­je do­šli su am­ba­sa­do­ri Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Fran­cu­ske, Nje­mač­ke, Ita­li­je i EU. Za­jed­nič­ku iz­ja­vu je pro­či­tao am­ba­sa­dor Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Sko­plju Čarls Ga­ret, ko­ji je bez uvi­ja­nja po­zvao pre­mi­je­ra Ni­ko­lu Gru­ev­skog da pre­sta­ne sa op­struk­ci­ja­ma u pre­go­vo­ri­ma za rje­ša­va­nje po­li­tič­ke kri­ze, da po­štu­je do­go­vo­re­no i ovla­sti nje­gov tim da fi­na­li­zu­je ono što je do­go­vo­re­no i poč­ne sa re­for­ma­ma za iz­la­zak iz po­li­tič­ke kri­ze.
Bel­gij­ski po­sred­nik u raz­go­vo­ri­ma vla­sti i opo­zi­ci­je Pi­ter Van­ho­ut bio je još oštri­ji i upo­zo­rio je Gru­ev­skog da ne is­klju­ču­je mo­guć­nost da SAD i EU uve­du sank­ci­je Ma­ke­do­ni­ji, za­mr­znu imo­vi­nu po­li­ti­ča­ra u ino­stran­stvu i sta­ve ne­ke po­li­ti­ča­re na cr­nu li­stu. „Ma­ke­do­ni­ja mo­že bi­ti izo­lo­va­na kao Bje­lo­ru­si­ja”, opo­me­nuo je Van­ho­ut. Ame­rič­ki am­ba­sa­dor Džes Bej­li re­kao je da su raz­o­ča­ra­ni po­na­ša­njem po­li­tič­kih li­de­ra, što se di­rekt­no od­no­si­lo na pre­mi­je­ra.
Usli­je­dio je iz­vje­štaj EK u ko­me je iz­o­sta­la pre­po­ru­ka za po­če­tak pre­go­vo­ra sa Ma­ke­do­ni­jom, sta­vlje­na je na led do apri­la 2016. go­di­ne, za ka­da su za­ka­za­ni van­red­ni iz­bo­ri.
Ta­ko su Jo­ha­nes Han i am­ba­sa­do­ri EU u Sko­plju na­tje­ra­li li­de­re če­ti­ri naj­ve­će po­li­tič­ke par­ti­je u Ma­ke­do­ni­ji da pre­ma do­go­vo­ru iz Pr­ži­na sjed­nu za za­je­dič­ki sto i poč­nu da otva­ra­ju jed­no po jed­no po­gla­vlje iz ko­jih se mul­ti­pli­ci­ra kri­za. Na­ža­lost, za­ko­či­li su raz­go­vo­ri oko mno­gih pi­ta­nja, iz­bor­nog za­ko­na, iz­bo­ra čla­no­va Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je, za­ko­na o me­di­ji­ma... U naj­ne­u­god­ni­joj po­zi­ci­ji je pre­mi­jer Ni­ko­la Gru­ev­ski, jer pred An­ket­nom ko­mi­si­jom u par­la­men­tu mo­ra da bu­de sa­slu­šan u ve­zi sa sni­mlje­nim raz­go­vo­ri­ma u ko­ji­ma se on po­ja­vlju­je, a po­sli­je no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka tre­ba da pod­ne­se i ostav­ku. Ne is­klju­ču­je se mo­guć­nost da ga uoči no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka na raz­go­vor po­zo­vu i is­tra­ži­te­lji ili spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Ka­ti­ca Ja­ne­va, ko­ja je iz­ja­vi­la da u svom po­slu ne­će ima­ti re­spek­ta ni pre­ma ko­me, bez ob­zi­ra na ko­joj se lje­stvi­ci u pi­ra­mi­di vla­sti na­la­zi.
Već se po­mi­nje da u do­si­jeu za pre­mi­je­ra ko­je pri­pre­ma Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo ima iz­me­đu 30 i 35 kri­vič­nih dje­la, od na­mje­šta­nja iz­bo­ra, re­ke­ti­ra­nja, ko­rup­ci­je i zlo­u­po­tre­be funk­ci­je, ko­ji su krun­ski do­kaz za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal ko­ji se go­di­na­ma u Ma­ke­do­ni­ji od­vi­jao na vi­so­kom ni­vou. Ne sa­mo pre­mi­jer, ne­go i pr­vi lju­di u nje­go­vom okru­že­nju pod is­tra­gom su Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva.A.Pi­sa­rev

Gdje su pa­re

Ne­po­sred­no pred No­vu go­di­nu ob­ja­vljen je i iz­vje­štaj me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za kon­tro­lu fi­nan­sij­skih to­ko­va GFI (Glo­bal­ni fi­nan­sij­ski in­te­gri­tet). Ovi po­da­ci su na­pra­vi­li uz­bu­nu u Ma­ke­do­ni­ji. Pre­ma nji­ho­vim is­tra­ži­va­nji­ma, od 2008. do 2013. go­di­ne iz Ma­ke­do­ni­je je ile­gal­no iz­ne­se­no i opra­no pre­ko 4,5 mi­li­jar­di eura. Pre­ma GFI, naj­ve­ći od­liv ne­le­gal­no ste­če­nog nov­ca bio je u 2008. go­di­ni, ka­da je opra­no 928 mi­li­o­na do­la­ra, dok je 2011. iz­ne­se­no 834 mi­li­o­na do­la­ra. U pro­sje­ku je iz Ma­ke­do­ni­je od 2004. do 2013. go­di­šnje iz­no­še­no po 516 mi­li­o­na do­la­ra.
Pre­ma iz­vje­šta­ju, ra­di se o nov­cu ko­ji je ste­čen kri­mi­nal­nim rad­nja­ma, ko­rup­ci­jom i po­re­skim uta­ja­ma, a is­tra­ži­va­nje GFI na­pra­vlje­no je na osno­vu ana­li­ze po­da­ta­ka za me­đu­na­rod­nu raz­mje­nu i plat­ni bi­lans ko­ji ob­ja­vlju­je MMF.
U 2015. go­di­ni Ma­ke­do­ni­ja je i da­lje bi­la naj­si­ro­ma­šni­ja ze­mlja u Evro­pi sa re­kord­nim bro­jem ne­za­po­sle­nih, a ise­lja­va­nje mla­dih do­bi­lo je ogrom­ne raz­mje­re. Svjet­ska ban­ka je i zva­nič­no ob­ja­vi­la da se od 2006. do 2015. go­di­ne iz Ma­ke­do­ni­je ise­li­lo 250.000 mla­dih lju­di, ugla­vnom sa fa­kul­tet­skom di­plo­mom. Po­pis sta­nov­ni­štva ko­ji je tre­ba­lo da se oba­vi 2010. go­di­ne ne­će se odr­ža­ti vje­ro­vat­no ni do­go­di­ne, pa Ma­ke­do­ni­ja re­al­no i ne zna ko­li­ko ima sta­nov­ni­ka.

Kam­pa­nja bez pre­mi­je­ra

Do iz­bo­ra su sa­mo če­ti­ri mje­se­ca, a u kam­pa­nji se Ni­ko­la Gru­ev­ski ne­će po­ja­vi­ti kao pre­mi­jer, jer pri­je to­ga mo­ra da pod­ne­se ostav­ku. Ana­li­ti­ča­ri ocje­nju­ju da po­sto­ji ve­li­ka šan­sa da pre­mi­jer i ne­ki nje­go­vi sa­rad­ni­ci iz­bor­nu kam­pa­nju do­če­ka­ju u za­tvo­ru. Pi­ta­nje je sa­mo da li će us­pje­ti da za­dr­ži glav­nog ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra ko­ji mu je po­tre­ban za oču­va­nje vla­sti.
Nje­gov ko­a­li­ci­i­o­ni part­ner, al­ban­ska par­ti­ja DUI, na kli­ma­vim je no­ga­ma jer se u dru­goj po­lo­vi­ni 2015. go­di­ne po­ja­vi­la po­li­tič­ka struk­tu­ra me­đu Al­ban­ci­ma ko­ju či­ne mla­di in­te­lek­tu­al­ci i ko­ja se već pre­tva­ra u no­vu po­li­tič­ku par­ti­ju. Nji­ho­va po­ru­ka je da kri­mi­na­li­zo­va­ni po­li­ti­ča­ri iz DUI, ko­ji su se od voj­nih ko­man­da­na­ta i ve­te­ra­na tran­sfor­mi­sa­li u po­li­ti­ča­re, tre­ba da na­pu­ste po­li­tič­ku sce­nu. Uko­li­ko no­va ge­ne­ra­ci­ja al­ban­skih po­li­ti­ča­ra stu­pi na po­li­tič­ku sce­nu, nji­hov pr­vi za­htjev bi­će re­vi­zi­ja i do­pu­na Ohrid­skog do­go­vo­ra u prav­cu pro­ši­re­nja pra­va Al­ba­na­ca i uvo­đe­nje al­ban­skog je­zi­ka kao slu­žbe­nog na ci­je­loj te­ri­to­ri­ji Ma­ke­do­ni­je, funk­ci­o­nal­na fe­de­ra­li­za­ci­ja i de­ro­gi­ra­nje ne­kih funk­ci­ja cen­tral­ne vla­sti na za­jed­ni­cu op­šti­na u Za­pad­noj Ma­ke­do­ni­ji i hit­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma sa na­zi­vom dr­ža­ve, ka­ko bi se oslo­bo­dio put za EU i NA­TO.
Spi­sak že­lja no­vih po­li­tič­kih par­ti­ja, vla­sti i opo­zi­ci­je je dug. Šta će od to­ga mo­ći da se is­pu­ni, za­vi­si od har­mo­ni­je ko­ja mo­ra da se us­po­sta­vi na ma­ke­don­skoj po­li­tič­koj sce­ni. Ono što je naj­va­žni­je, a to je po­ru­čio i Jo­ha­nes Han, je­ste da Ma­ke­do­ni­ja u apri­lu mo­ra da spro­ve­de fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re, ina­če će pre­po­ru­ka za po­če­tak pre­go­vo­ra la­ko bi­ti iz­gu­blje­na.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"