SR­BI iz Hr­vat­ske 22 go­di­ne od okon­ča­nja ra­ta i da­lje vo­de u Za­gre­bu i dru­gim gra­do­vi­ma mno­štvo spo­ro­va zbog pra­va ko­ja su im us­kra­će­na to­kom ra­ta de­ve­de­se­tih, i ve­ći­nu njih gu­be. Ni­su to sa­mo spo­ro­vi ve­za­ni za ne­is­pla­će­ne pen­zi­je iz­me­đu 1991-1998, ko­je su se po­sled­njih da­na na­šle u fo­ku­su, već i u ve­zi sa sta­nar­skim pra­vom i iz­gu­blje­nom imo­vi­nom, vri­jed­nom 35 mi­li­jar­di do­la­ra.
Ovaj iz­nos je, ka­ko za „No­vo­sti” po­tvr­đu­je Sa­vo Štr­bac, pr­vi čo­vjek Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­ci­o­nog cen­tra „Ve­ri­tas”, bio na­ve­den i u srp­skoj kon­tra­tu­žbi pro­tiv Hr­vat­ske pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de.
Bu­ru u jav­no­sti iza­zvao je stav Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je ra­da (ILO), da Hr­vat­ska ni­je du­žna da is­pla­ti Sr­bi­ma pen­zi­je ko­je im du­gu­je, jer su no­vac već do­bi­li iz „pa­ra­fon­do­va RSK”. Ta­ko bi Za­greb bio am­ne­sti­ran od is­pla­te naj­ma­nje mi­li­jar­du evra, bez ka­ma­ta, za 22.000 pen­zi­o­ne­ra iz RSK. Ma­da ovaj stav ni­ko­ga ne oba­ve­zu­je, ka­ko ka­že Štr­bac, on će da­ti le­gi­ti­mi­tet od­lu­ka­ma hr­vat­skog pra­vo­su­đa, ko­je iona­ko od­bi­ja Sr­be u du­gim i iz­u­zet­no kom­pli­ko­va­nim, če­tvo­ro­ste­pe­nim po­stup­ci­ma.
Pre­ma ra­ni­jim pro­cje­na­ma, čak 50.000 – 60.000 pen­zi­o­ne­ra oče­ku­je pro­sječ­no 81 ne­is­pla­će­nu pen­zi­ju.
– Ka­da je 2012. go­di­ne Mi­la­no­vić do­šao na vlast, for­mi­ra­na je mje­šo­vi­ta srp­sko-hr­vat­ska ko­mi­si­ja, ko­ja se ne­ko­li­ko pu­ta sa­sta­la. Hr­va­ti su u star­tu re­kli da se go­vo­ri o 12.000 pen­zi­o­ne­ra o či­jem se obe­šte­će­nju mo­že pre­go­va­ra­ti, a ko­ji ni­su iz RSK – ka­že Štr­bac.
Od to­ga, me­đu­tim, ni­je bi­lo ni­šta i ve­ći­na ima „ru­pe” u pri­ma­nji­ma če­ko­va. U me­đu­vre­me­nu, ne­ki su ste­kli pra­vo na „mi­ro­vi­nu” u Sr­bi­ji, pa mo­gu da bi­ra­ju da li že­le da im pri­ma­nja u cje­li­ni is­pla­ti jed­na od ove dvi­je dr­ža­ve ili da sva­ka is­pla­ti iz­nos pro­por­ci­o­na­lan rad­nom sta­žu ostva­re­nom u toj re­pu­bli­ci.
Mno­gi Sr­bi ko­ji su pre eg­zo­du­sa ži­vje­li u dru­štve­nim sta­no­vi­ma u Hr­vat­skoj, ta­ko­đe ima­ju pr­o­blem da ostva­re stam­be­no pra­vo. Pro­cje­ne su da su Sr­bi ži­vje­li u 40.000 – 50.000 sta­no­va, ali su su­do­vi po­zi­tiv­no od­go­vo­ri­li na je­dva 2.000 zah­te­va. Uslo­vi za ostva­re­nje stam­be­nog pra­va su vr­lo ri­go­ro­zni jer pod­ra­zu­mi­je­va­ju da oso­ba ne smi­je da stek­ne ni­ti na­sli­je­di bi­lo ka­kvu ne­kret­ni­nu, a i kad do­bi­je stan, još te­že, go­to­vo ni­ka­ko, ne mo­že da ga ot­ku­pi. Pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost iz­gu­blje­nih sta­no­va, ka­že Štr­bac, je oko tri mi­li­jar­de evra.
– Ma­li je pro­ce­nat onih ko­ji su us­pe­li da do­bi­ju sred­stva za ob­no­vu ku­ća, a broj lju­di ko­ji se iz Sr­bi­je vra­ća­ju u Hr­vat­sku u od­no­su na one ko­ji iz Hr­vat­ske po­sled­njih go­di­na od­la­ze, ta­ko­đe je u pa­du – do­da­je pred­sjed­nik „Ve­ri­ta­sa”.
Pre­ma hr­vat­skim po­da­ci­ma, od 2002. go­di­ne od ka­da Hr­va­ti pra­te mi­gra­ci­je, oko 15.000 lju­di vra­ti­lo se u ne­ka­da­šnju do­mo­vi­nu, dok je 37.000 iz nje oti­šlo. Pre­ma tvrd­nja­ma Udru­že­nja Sr­ba iz Hr­vat­ske, pri­vat­na imo­vi­na ko­ju su Sr­bi ta­mo ima­li, vri­jed­na je vi­še de­se­ti­na mi­li­jar­di evra. To uklju­ču­je ne sa­mo ku­će, nji­ve, šu­me, sto­ku, već i sta­nar­ska pra­va, di­nar­sku i de­vi­znu šted­nju. Po­pis imo­vi­ne iz­bje­glih or­ga­ni­zo­va­lo je Ode­lje­nje za suk­ce­si­ju Sa­ve­znog mi­ni­star­stva prav­de SRJ i on je za­vr­šio u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja.
Sr­bi su u Hr­vat­skoj ima­li 600.000 hek­ta­ra ze­mlji­šta, oko 18 mi­li­o­na kva­dra­ta gra­đe­vin­skog pro­sto­ra, 14 mi­li­o­na stam­be­nog i če­ti­ri mi­li­o­na po­slov­nog. Lju­di su osta­li i bez 400.000 po­ljo­pri­vred­nih ma­ši­na, 64.000 vo­zi­la, 440.000 opre­mlje­nih so­ba, ku­hi­nja i ku­pa­ti­la, 760.000 ra­znih apa­ra­ta i teh­nič­kih ure­đa­ja, sko­ro mi­li­on gr­la sto­ke...


Odu­go­vla­če­nje

Sva imo­vin­ska pra­va tre­ba­lo je da bu­du ri­je­še­na Beč­kim spo­ra­zu­mom o suk­ce­si­ji iz 2001. go­di­ne – anek­si­ma G (imo­vi­na) i C (pen­zi­je). Aneks G pred­vi­đa vra­ća­nje sta­nja na dan 31. de­cem­bra 1990. Za­greb, me­đu­tim, pre­go­vo­re već go­di­na­ma pro­lon­gi­ra, a Ko­mi­si­ja za suk­ce­si­ju za­si­je­da ri­jet­ko.