Sto­ti­ne hi­lja­da lju­di oku­pi­lo se u cen­tru Bar­se­lo­ne na pro­te­stu pro­tiv pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti tog re­gi­o­na od Špa­ni­je.
Dok po­li­ci­ja u Bar­se­lo­ni na­vo­di da je na sku­pu uče­stvo­va­lo 350.000 lju­di, or­ga­ni­za­to­ri tvr­de da ih je bi­lo 930.000.
Marš pred­sta­vlja naj­­ve­će de­mon­stra­ci­je za je­din­stvo Špa­ni­je od ka­da je do­šlo do po­ra­sta se­pa­ra­ti­stič­kog osjećanja u Ka­ta­lo­ni­ji, ko­je je gur­nu­lo ze­mlju na ivi­cu kri­ze, na­vo­di AP.
Mno­gi od oku­plje­nih no­si­li su za­sta­ve Špa­ni­je, Ka­ta­lo­ni­je i Evrop­ske uni­je, a po­je­di­ni su uz­vi­ki­va­li: „Ne daj­te se pre­va­ri­ti, Ka­ta­lo­ni­ja je Špa­ni­ja” i tra­ži­li od­la­zak u za­tvor predsjednika te špan­ske po­kra­ji­ne Kar­le­sa Pudž­de­mo­na.
Sku­pu pod pa­ro­lom „Do­sta! Ura­zu­mi­mo se!” u or­ga­ni­za­ci­ji Ka­ta­lon­skog ci­vil­nog dru­štva pri­dru­žio se no­be­lo­vac Ma­rio Var­gas Ljo­sa i biv­ši predsjednik Evrop­skog par­la­men­ta Ho­sep Bo­rel.
– Po­red Ka­ta­lo­na­ca, po­sto­ji hi­lja­du mu­ška­ra­ca i že­na iz svih kra­je­va Špa­ni­je ko­ji že­le da do­đu da ka­žu svo­jim dru­go­vi­ma iz Ka­ta­lo­ni­je da nijesu sa­mi – re­kao je Ljo­sa ko­ji po­red pe­ru­an­skog od 1993. go­di­ne ima špan­sko dr­ža­vljan­stvo.
Pri­je tač­no ne­dje­lju da­na u Ka­ta­lo­ni­ji je odr­žan re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti ko­ji je špan­ski sud su­spen­do­vao, a vla­da u Ma­dri­du pro­gla­si­la ne­za­ko­ni­tim. Re­fe­ren­dum je obi­lje­ži­lo po­li­cij­sko na­si­lje i ve­li­ki broj po­vri­je­đe­nih gra­đa­na i po­li­ca­ja­ca.
Ve­ći­na iza­šlih gla­sa­la je za ne­za­vi­snost, ma­da je na re­fe­ren­dum iza­šlo ma­nje od po­lo­vi­ne bi­ra­ča.
I pre­kju­če su u Bar­se­lo­ni, Ma­dri­du i dru­gim špan­skim gra­do­vi­ma odr­ža­ni mi­tin­zi za je­din­stvo Špa­ni­je.
Sa dru­ge stra­ne, odr­žan je i skup za ne­za­vi­snost Ka­ta­lo­ni­je či­ji or­ga­ni­za­to­ri su po­zva­li de­mon­stran­te da no­se ne­u­tral­nu bi­je­lu odje­ću, bez za­sta­va.
(RTS)


Var­gas Ljo­sa: Se­pa­ra­ti­sti ne­će uni­šti­ti špan­sku de­mo­kra­ti­ju

Po­zna­ti pi­sac Ma­rio Var­gas Ljo­sa po­ru­čio je da ni­ka­kva „se­pa­ra­ti­stič­ka za­vje­ra” u Ka­ta­lo­ni­ji ne­će uni­šti­ti špan­sku de­mo­kra­ti­ju.
– Špan­ska de­mo­kra­ti­ja je ov­dje i ta­mo, ni­ka­kva se­pa­ra­ti­stič­ka za­vje­ra je ne­će uni­šti­ti – re­kao je pe­ru­an­sko-špan­ski pi­sac i no­be­lo­vac na mi­tin­gu pro­tiv ne­za­vi­sno­sti Ka­ta­lo­ni­je u Bar­se­lo­ni.
Ljo­sa (81) je tom gra­du odao pri­zna­nje kao „pre­sto­ni­ci špan­ske kul­tu­re, otvo­re­noj ka svi­je­tu”.
– Že­li­mo da Ka­ta­lo­ni­ja bu­de kul­tur­na pre­sto­ni­ca Špa­ni­je kao što je bi­la ka­da sam do­šao da ži­vim ov­dje – na­veo je Ljo­sa.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, „strast mo­že bi­ti de­struk­tiv­na ka­da je po­kre­ću fa­na­ti­zam i ra­si­zam”, a kao naj­go­ru od ta­kvih stra­sti je ozna­čio na­ci­o­na­li­zam.
– Po­treb­no je mno­go vi­še od pu­či­stič­ke za­vje­re (...) da bi se uni­šti­lo ono što je stva­ra­no 500 go­di­na, to ne­će­mo do­zvo­li­ti. Ov­dje su oku­plje­ni mir­ni gra­đa­ni ko­ji vje­ru­ju u za­jed­nič­ki i slo­bod­ni ži­vot. Po­ka­za­će­mo se­pa­ra­ti­stič­koj ma­nji­ni da je Špa­ni­ja mo­der­na ze­mlja – re­kao je Ljo­sa, ko­ji je No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost do­bio 2010. go­di­ne.
(RTS)


Ra­hoj: Mo­gu­ća i su­spen­zi­ja auto­no­mi­je Ka­ta­lo­ni­je

Špan­ska vla­da bi mo­gla is­ko­ri­sti­ti ustav­na ovla­šće­nja ka­ko bi su­spen­do­va­la auto­no­mi­ju re­gi­o­na Ka­ta­lo­ni­je i spri­je­či­la ot­cje­plje­nje tog di­je­la od Špa­ni­je, re­kao je ju­če pre­mi­jer Ma­ri­ja­no Ra­hoj.
Ra­hoj je u in­ter­vjuu za špan­ski dnev­nik „Pa­is” na pi­ta­nje da li je spre­man da po­kre­ne član 155 špan­skog Usta­va ko­ji mu omo­gu­ća­va ras­pu­šta­nje re­gi­o­nal­nih vla­sti i ras­pi­si­va­nje van­red­nih iz­bo­ra od­go­vo­rio da ne od­ba­cu­je ni­jed­nu mo­guć­nost unu­tar za­ko­na.
– U ide­al­noj si­tu­a­ci­ji ne­će bi­ti po­treb­no spro­vo­di­ti eks­trem­na rje­še­nja. Da bi iz­bje­gli eks­trem­na rje­še­nja mo­ra­će se pro­mi­je­ni­ti ne­ke stva­ri – ka­že Ra­hoj.
On je na­ja­vio da pla­ni­ra da u Ka­ta­lo­ni­ji do okon­ča­nja kri­ze osta­vi do­dat­nih 4.000 po­li­ca­ja­ca ko­je je Vla­da po­sla­la u re­gi­on ka­da je odr­žan re­fe­ren­dum 1. ok­to­bra.
Špan­ski pre­mi­jer je na­gla­sio da ne­će ras­pi­si­va­ti van­red­ne iz­bo­re zbog po­li­tič­ke kri­ze i od­ba­cio je mo­guć­nost po­sre­do­va­nja za rje­še­nje pro­ble­ma.
Sjed­ni­ca ka­ta­lon­skog par­la­men­ta na ko­joj bi bi­li ana­li­zi­ra­ni re­zul­ta­ti odr­ža­nog re­fe­ren­du­ma pr­vo­bit­no je bi­la za­ka­za­na za 9. ok­to­bar, ali je špan­ski Ustav­ni sud su­spen­do­vao.
Ka­ta­lon­ske vla­sti još ni­je­su zva­nič­no ra­ti­fi­ko­va­le re­zul­ta­te gla­sa­nja, či­me bi bio po­kre­nut dvo­dnev­ni rok za pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti u par­la­men­tu. (RTV RS)