U Hr­vat­skoj je u to­ku re­ha­bi­li­ta­ci­ja i glo­ri­fi­ka­ci­ja usta­ša i me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju da se an­ga­žu­ju u ve­zi sa ovim pro­ble­mom, pi­še ame­rič­ki on­lajn ča­so­pis „Ta­blet”.
U tek­stu pod na­slo­vom „Hr­vat­ska bez­oč­no po­ku­ša­va iz­ba­ci­ti iz isto­ri­je svo­je zlo­či­ne u Ho­lo­ka­u­stu” auto­ra Me­na­he­ma Ro­zen­saf­ta, Hr­vat­ska je smje­šte­na u kon­tekst alar­mant­nog i sve ve­ćeg ta­la­sa an­ti­se­mi­ti­zma u is­toč­noj Evro­pi.
Autor pod­sje­ća da su pred­stav­ni­ci je­vrej­ske za­jed­ni­ce, za­jed­no sa li­de­ri­ma srp­ske ma­nji­ne, boj­ko­to­va­li pro­te­kle dvi­je go­di­ne dr­žav­ne ko­me­mo­ra­ci­je u Ja­se­nov­cu i na taj na­čin „od­bi­li da odo­bre isto­rij­ski re­vi­zi­o­ni­zam sa od­je­kom po­ri­ca­nja Ho­lo­ka­u­sta, či­ji je cilj da se re­ha­bi­li­tu­ju usta­še”, ko­je su to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta „agre­siv­no i za­gri­že­no” ubi­le sto­ti­ne hi­lja­da Sr­ba i de­se­ti­ne hi­lja­da Je­vre­ja.
Is­ti­ču­ći da se u Hr­vat­skoj od­vi­ja re­ha­bi­li­ta­ci­ja i glo­ri­fi­ka­ci­ja usta­ša, autor kao pr­vi pri­mjer to­ga na­vo­di fud­bal­sku utak­mi­cu iz­me­đu hr­vat­ske i izra­el­ske re­pre­zen­ta­ci­je 2016. go­di­ne, pre­no­si za­gre­bač­ki por­tal „In­deks”.
„Hr­vat­ski na­vi­ja­či su skan­di­ra­li zlo­gla­sni usta­ški po­zdrav `Za dom sprem­ni!`, a ta­da­šnji hr­vat­ski pre­mi­jer Ti­ho­mir Ore­ško­vić je sje­dio na tri­bi­na­ma i ni­je re­a­go­vao”, pi­še „Ta­blet” i do­da­je da je na­kon utak­mi­ce Ore­ško­vić, ipak, iz­dao sa­op­šte­nje u ko­je­mu tvr­di da on i Vla­da „osu­đu­ju usta­še”.
„Ta­blet” pod­sje­ća da je to uči­ni­la i hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić to­kom po­sje­te Izra­e­lu 2015. go­di­ne, ali da se ka­sni­je u Ka­na­di fo­to­gra­fi­sa­la sa ise­lje­ni­ci­ma ko­ji su dr­ža­li za­sta­vu sa usta­škim sim­bo­li­ma.
U tek­stu se pod­sje­ća da se Ki­ta­ro­vi­će­va po­hva­li­la da vo­li da slu­ša pje­va­ča Mar­ka Per­ko­vi­ća Tomp­so­na, ko­ji re­dov­no glo­ri­fi­ku­je usta­še.
Autor uka­zu­je i da je biv­ši mi­ni­star kul­tu­re Hr­vat­ske Zlat­ko Ha­san­be­go­vić eks­trem­ni na­ci­o­na­li­sta, ko­ji je bio na pre­mi­je­ri fil­ma Ja­ko­va Se­dla­ra „Ja­se­no­vac – isti­na”, u ko­je­mu se Ja­se­no­vac ne opi­su­je kao lo­gor smr­ti u ko­jem su usta­še po­či­ni­li te­ške zlo­či­ne, već kao do­bro­ćud­ni rad­ni lo­gor.
U tek­stu se pod­sje­ća da je Ha­san­be­go­vić ta­da po­hva­lio film, dok je am­ba­sa­dor­ka Izra­e­la u Za­gre­bu, na­kon što je od­gle­da­la film, u otvo­re­nom pi­smu po­ru­či­la da Se­dla­ro­vo dje­lo se­lek­tiv­no pri­ka­zu­je isto­ri­ju i po­ku­ša­va uma­nji­ti raz­mje­re stra­šnih zlo­či­na ko­ji su po­či­nje­ni.
Autor tek­sta, ko­ji je ob­ja­vio ča­so­pis „Ta­blet”, de­talj­no se ba­vi i po­sta­vlja­njem spo­men-plo­če po­gi­nu­lim HOS-ov­ci­ma sa usta­škim po­zdra­vom u Ja­se­nov­cu, te kri­ti­ku­je vla­du An­dre­ja Plen­ko­vi­ća jer spo­men-plo­ču ni­je od­mah uklo­ni­la.
U tek­stu se na­vo­di da ge­no­cid nad Je­vre­ji­ma, Sr­bi­ma i dru­gi­ma u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj /NDH/ ni­su sp­ro­vo­di­li Njem­ci, već do­ma­će sna­ge, te pod­sje­ća da su usta­še osno­va­le ne­ko­li­ko lo­go­ra, od ko­jih je naj­stra­šni­ji bio Ja­se­no­vac ko­ji je bio „Aušvic Bal­ka­na”.
Autor kri­ti­ku­je i ak­tu­el­nu po­stav­ku mu­ze­ja u Ja­se­nov­cu, ko­ji je vi­še pred­sta­vljen kao zbir­ni i rad­ni lo­gor ne­go kao lo­gor smr­ti.
Do­sta pro­sto­ra u tek­stu po­sve­će­no je i an­ti­se­mit­skim is­pa­di­ma Fra­nje Tuđ­ma­na dok je bio pred­sjed­nik Hr­vat­ske, pa se ta­ko spo­mi­nje nje­go­va iz­ja­va da je sre­ćan što mu su­pru­ga ni­je ni Srp­ki­nja ni Je­vrej­ka, kao i da je uma­nji­vao broj ubi­je­nih Je­vre­ja u NDH, zbog če­ga se ka­sni­je dva pu­ta iz­vi­nja­vao Svjet­skom je­vrej­skom kon­gre­su.
„Tuđ­man je efek­tiv­no za­po­čeo pro­ces pre­tva­ra­nja usta­ša u hr­vat­ske pa­tri­o­te, tvr­de­ći da Hr­va­ti fa­ši­sti i Hr­va­ti an­ti­fa­ši­sti za­slu­žu­ju jed­na­ko pri­zna­nje za svo­ju slu­žbu do­mo­vi­ni”, kon­sta­tu­je „Ta­blet” i ci­ti­ra „Nju­jork tajms”, ko­ji je 1997. ob­ja­vio da je oči­gled­no da se Hr­vat­ska ni­je uspje­la su­o­či­ti sa svo­jim fa­ši­stič­kim na­sle­đem i da su Hr­va­ti re­ha­bi­li­to­va­li hr­vat­ske ko­la­bo­ra­ci­o­ni­ste usta­še.
„Ta­blet” pi­še da se po­sli­je­rat­na osve­ta Ti­to­vih par­ti­za­na ne mo­že iz­jed­na­ča­va­ti sa usta­škim zlo­či­ni­ma, te da se i u Sr­bi­ji re­ha­bi­li­tu­ju na­ci­stič­ki ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti.
„Pre­ru­ša­va­nje usta­ša u na­ci­o­nal­ne he­ro­je i uz­o­re ima za­bri­nja­va­ju­će ko­no­ta­ci­je u ze­mlji i re­gi­o­nu, gdje su et­nič­ka mr­žnja i su­ko­bi ima­li ka­ta­stro­fal­ne po­sle­di­ce, ne sa­mo to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta, ne­go i to­kom bal­kan­skih ra­to­va de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka”, pi­še por­tal „Ta­blet”, ko­ji na kra­ju član­ka o uspo­nu fi­lo­u­sta­štva u Hr­vat­skoj ape­lu­je na me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je da se an­ga­žu­ju oko ovog pro­ble­ma.
Ame­rič­ki on­lajn ča­so­pis „Ta­blet”, po­kre­nut 2009. go­di­ne, je­dan je od naj­u­ti­caj­ni­jih je­vrej­skih me­di­ja na svi­je­tu ko­ji ci­ti­ra­ju svi, od „Nju­jork taj­msa” do Aso­ši­je­ted pre­sa.
Autor tek­sta za „Ta­blet” Me­na­hem Ro­zen­saft prav­ni je sa­vjet­nik Svjet­skog je­vrej­skog kon­gre­sa i pre­da­vač pra­va na po­zna­tim ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma Kor­nel i Ko­lum­bi­ja.
(RTVRS