Biv­ši hr­vat­ski mi­ni­star od­bra­ne u vla­di ne­ka­da­šnjeg pre­mi­je­ra Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća (SDP) An­te Ko­tro­ma­no­vić iz­ja­vio je da je u ra­tu 1991. go­di­ne zo­ljom pu­cao na vo­zi­lo ne zna­ju­ći da se u nje­mu na­la­zio Rat­ko Mla­dić, za ko­jeg tvr­di da je či­nio stra­ho­te u ime „jed­ne pu­no ši­re po­li­ti­ke ko­ja je bi­la kre­i­ra­na u Be­o­gra­du”, kao i da je šte­ta što ne po­sto­ji stro­ža ka­zna.
„Pr­vi put smo ko­ri­sti­li zo­lje i ja sam pu­cao na oklop­no vo­zi­lo u ko­jem je bio Mla­dić. Uda­lje­nost je bi­la sa­mo 4-5 me­ta­ra, a zo­lji je po­treb­no mi­ni­mal­no 70-80 me­ta­ra da se ak­ti­vi­ra. I pro­jek­til je, na­rav­no, na­pra­vio ri­ko­šet, od­bio se i eks­plo­di­rao sto­ti­nak me­ta­ra da­lje”, is­pri­čao je Ko­tro­ma­no­vić za ri­ječ­ki No­vi list.
Biv­ši mi­ni­star od­bra­ne i pen­zi­o­ni­sa­ni štab­ni bri­ga­dir hr­vat­ske voj­ske An­te Ko­tro­ma­no­vić je, po­vo­dom pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de Mla­di­ću na do­ži­vot­nu za­tvor­sku ka­znu, re­kao da ni­je si­gu­ran da je to pri­mje­re­na ka­zna za biv­šeg ge­ne­ra­la, s ob­zi­rom na to šta se, ka­ko je re­kao, sve do­ga­đa­lo od 1991. go­di­ne, kad je po­stao za­po­vjed­nik Knin­skog kor­pu­sa pa do po­sled­njih rat­nih ope­ra­ci­ja ko­je su se do­ga­đa­le u BiH.
„Za­slu­žio je, s ob­zi­rom na broj žr­ta­va ko­je je osta­vio iza se­be, pu­no ve­ću i go­ru ka­znu”, is­ta­kao je Ko­tro­ma­no­vić.
Na kon­sta­ta­ci­ju da je to naj­stro­ža ka­zna za­pre­će­na me­đu­na­rod­nim pra­vom, Ko­tro­ma­no­vić ka­že: „Bez ob­zi­ra na to što se ra­di o naj­stro­žoj ka­zni, šte­ta što za ova­kvu kva­li­fi­ka­ci­ju zlo­či­na, ge­no­cid u Sre­bre­ni­ci i sve dru­ge zlo­či­ne na pro­sto­ru BiH i Hr­vat­ske, ne po­sto­ji ne­što vi­še od to­ga. Ni­sam za­do­vo­ljan jer su i nje­go­vi na­red­bo­dav­ci osta­li go­to­vo ne­spo­me­nu­ti. Mla­dić je či­nio ta­kve stra­ho­te u ime jed­ne pu­no ši­re po­li­ti­ke ko­ja je bi­la raz­ra­đe­na u Be­o­gra­du.”
Go­vo­re­ći o lič­nom is­ku­stvu s Mla­di­ćem, Ko­tro­ma­no­vić ka­že da je on bio ko­man­dant Knin­skog kor­pu­sa, pro­tiv ko­jeg se Hr­vat­ska bo­ri­la, a u BiH je, pod­sje­ća, bio za­po­vjed­nik voj­ske pro­tiv ko­je su hr­vat­ske je­di­ni­ce iz­ve­le niz slo­že­nih ope­ra­ci­ja i na kra­ju su je po­ra­zi­le.
„Iako je za­vr­šio voj­nu ško­lu JNA o nje­mu ni­kad ni­sam raz­mi­šljao kao o ne­kom ve­li­kom voj­nom stra­te­gu, uosta­lom, mi smo tu ta­ko­zva­nu stru­ku do­ve­li do vi­še­krat­nih po­ra­za. Ali, što se ti­če sa­mog Mla­di­ća, ima­li smo do­sta bli­ski su­sret 1991. go­di­ne, dok sam bio u spe­ci­jal­nim je­di­ni­ca­ma. On je pu­to­vao pre­ma Hr­va­ca­ma kod Si­nja na pre­go­vo­re s Ivom Čo­vi­ćem, a mi smo bi­li tad već ne­ko­li­ko da­na u ne­pri­ja­telj­skoj po­za­di­ni”, na­veo je Ko­tro­ma­no­vić.
U da­ljoj pri­či na­vo­di da je na­pra­vlje­na jed­na ak­ci­ja na bor­be­na vo­zi­la ko­ja su na­i­la­zi­la iz smje­ra Vr­li­ke, a u jed­nom od tih vo­zi­la je, što ta­da ni­je znao, bio i Rat­ko Mla­dić.
„Tad smo pr­vi put ko­ri­sti­li u ak­ci­ji zo­lje i ja sam iz tog oruž­ja pu­cao na bor­be­no oklop­no vo­zi­lo u ko­jem je bio Mla­dić. Ali uda­lje­nost vo­zi­la je bi­la sa­mo 4-5 me­ta­ra, a zo­lji je po­treb­no mi­ni­mal­no 70-80 me­ta­ra da se ak­ti­vi­ra. I pro­jek­til je, na­rav­no, na­pra­vio ri­ko­šet, od­bio se od vo­zi­la i eks­plo­di­rao sto­ti­nak me­ta­ra da­lje. Kad je Mla­dić na­kon to­ga do­šao u Hr­va­ce, pri­čao mi je Čo­vić, pri­je­tio im je, vi­kao i go­to­vo ih za­ro­bio. No, mi stvar­no ni­smo ta­da zna­li da je on unu­tra. Jed­no­stav­no smo iz­vr­ša­va­li svo­je za­dat­ke kao spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce”, ob­ja­snio je Ko­tro­ma­no­vić.
(RTS)


Ko­tro­ma­no­vić: Hr­vat­ska se ba­vi­la ge­ril­skim ra­to­va­njem

Po­tvr­dio je da se hr­vat­ska voj­ska ta­da ba­vi­la ge­ril­skim ra­to­va­njem u ne­pri­ja­telj­skoj po­za­di­ni i to, ka­ko je re­kao, „ja­ko pu­no”, te da su „s bri­ljant­nim, ge­ni­jal­nim mom­ci­ma iz­ve­li pe­de­se­tak di­ver­zant­skih ak­ci­ja na ne­pri­ja­telj­skoj te­ri­to­ri­ji”.
Ko­tro­ma­no­vić sma­tra i da sud u Ha­gu ni­je is­pu­nio svoj prav­ni, pa i isto­rij­ski za­da­tak.
„Dok su bi­le ak­tu­el­ne op­tu­žni­ce pro­tiv ge­ne­ra­la iz Hr­vat­ske sve vri­je­me sam tvr­dio da je to po­li­tič­ki sud. Ta­ko se i po­na­šao. Oni su bi­ra­li lju­de ko­je će op­tu­ži­ti – tu pr­ven­stve­no mi­slim na lju­de iz Hr­vat­ske, jer o to­me naj­vi­še znam. Hag je imao pri­li­ku da ka­zni sve one ko­ji su or­ga­ni­zo­va­li i spro­ve­li zlo­či­ne, na­ža­lost, po­na­ša­li su se kal­ku­lant­ski i, ka­ko ka­žu u Dal­ma­ci­ji, kao ‘ki­la­ve ba­be’. Pre­du­go to tra­je. Na kra­ju, ti lju­di, te su­di­je i ad­mi­ni­stra­ci­ja, ima­li su i ogrom­ne be­ne­fi­te i pla­te, nji­ma je bi­lo li­je­po na ova­kav na­čin da ra­de i da ži­ve. Prav­da i pra­ved­nost u ne­kim slu­ča­je­vi­ma su osta­li u dru­gom pla­nu”, na­veo je Ko­tro­ma­no­vić.
Upi­tan da li mi­sli da bi bi­lo bo­lje da tog su­da ni­je ni bi­lo ili su ipak i ova­kve od­lu­ke ko­je oce­nju­je „ki­la­vim” bo­lje ne­go da ni­je bi­lo ni­ka­kvih, Ko­tro­ma­no­vić ka­že da ne­ma ko­na­čan sud.
„U sva­kom slu­ča­ju pu­no žr­ta­va i ne­vi­nih lju­di je osta­lo ne­za­do­volj­no. I mi smo sa­da ne­za­do­volj­ni za­to što Mla­dić ni­je osu­đen za Ška­br­nju i za mno­ge zlo­či­ne u Hr­vat­skoj. U mom se­lu Po­tra­vlju je ubi­je­no na de­se­ti­ne lju­di, uklju­ču­ju­ći i čla­no­ve mo­je po­ro­di­ce. Mi­ni­ra­na je bra­na Pe­ru­ća, što je lič­no na­re­dio Mla­dić. I što se do­go­di­lo? Ni­šta. Zna­či, ne sa­mo što ni­je osu­đen on, ko­ji je bio na če­lu Knin­skog kor­pu­sa, ne­go je i po du­bi­ni ma­lo lju­di osu­đe­no i tu je u pot­pu­no­sti za­ka­za­lo i hr­vat­sko pra­vo­su­đe”s, za­klju­čio je Ko­tro­ma­no­vić.(RTS)