Svim do­sa­da­šnjim po­ku­ša­ji­ma Va­šing­to­na da raz­vla­sti Re­pu­bli­ku Srp­sku Ba­nja­lu­ka je odo­lje­la. Sa­da se raz­mi­šlja i o voj­nič­koj op­ci­ji u vi­du voj­ne ba­ze u Brč­kom. Prob­ni ba­lon na tu te­mu pu­sti­la je ame­rič­ka NVO „Atlant­ski sa­vjet”.
Iz­vr­šni pot­pred­sjed­nik „Atlant­skog sa­vje­ta” SAD Dej­mon Vil­son iz­ja­vio je u in­ter­vjuu za „Dnev­ni avaz” da bi SAD u Brč­kom mo­gle da otvo­re svo­ju ve­li­ku voj­nu ba­zu, či­me bi po­ka­za­le da im je i da­lje u in­te­re­su pri­su­stvo u ovom di­je­lu Evro­pe.
Po­tvr­du ocje­ni da će Bal­kan bi­ti me­đu pri­o­ri­te­ti­ma ad­mi­ni­stra­ci­je SAD on vi­di i u to­me što će po­moć­nik dr­žav­nog se­kre­ta­ra SAD za Evro­pu i Evro­a­zi­ju Ves Mi­čel od­mah na­kon No­ve go­di­ne do­pu­to­va­ti na Bal­kan, mno­go ra­ni­je ne­go što je pla­ni­ra­no.
Vil­son ka­že da će se već pri­je sa­mi­ta NA­TO-a u ju­lu na­red­ne go­di­ne vi­dje­ti ne­ke kon­kret­ne ak­ci­je po pi­ta­nju no­ve stra­te­gi­je za Bal­kan.
Šta će Ame­ri­kan­ci­ma još jed­na voj­na ba­za u BiH, po­red one u Tu­zli, za­što baš u Brč­kom i ko­li­ko je iz­vje­sna ta no­va stra­te­gi­ja?
Sa­go­vor­ni­ci Sput­nji­ka, spolj­no­po­li­tič­ki ko­men­ta­tor li­sta „Po­li­ti­ka” Mi­ro­slav La­zan­ski i ana­li­ti­čar iz Re­pu­bli­ke Srp­ske (RS), po­li­ti­ko­log Ve­li­zar An­tić sla­žu se u ocje­ni da je lo­gič­no da even­tu­al­na voj­na ba­za bu­de in­sta­li­ra­na baš u Brč­kom ko­ji je va­žna ge­o­stra­te­ška tač­ka za cje­lo­vi­tost RS.
La­zan­ski na­po­mi­nje da je Brč­ko di­strikt, ne­ka vr­sta en­kla­ve iz­me­đu dva di­je­la Srp­ske.
„Tu čak ne mo­ra da po­sto­ji ne­ka ve­li­ka ba­za. Do­volj­no je da ima­te če­tu, 150 voj­ni­ka, i vi ste ne­do­dir­lji­vi. Ni­ko ne smi­je na vas da ide, a mo­že­te da pri­hva­ti­te sa­ve­znič­ke sna­ge iz Hr­vat­ske ko­ja je čla­ni­ca NA­TO-a. Oni bi sa­mo pre­šli pre­ko mo­sta, ušli u Brč­ko i raz­dvo­ji­li RS na dva di­je­la, sve uvi­je­no u oblan­du sa­ve­znič­kih od­no­sa”, ob­ja­šnja­va ovaj ko­men­ta­tor.
Sa­mo u to­me je zna­čaj Brč­kog za ame­rič­ku voj­nu ba­zu, što na dva di­je­la raz­dva­ja te­ri­to­ri­ju RS i ni­šta dru­go. To je, ka­ko is­ti­če, ja­sna po­ru­ka Va­šing­to­na Ba­nja­lu­ci ko­ja ma­lo šta mo­že da ura­di ako SAD od­lu­če da se tu in­sta­li­ra­ju.
Brč­ko je, pod­sje­ća on, di­strikt ko­ji ima svo­je za­ko­ne, svo­je in­sti­tu­ci­je. I uvi­jek mo­že da po­zo­ve na svo­ju te­ri­to­ri­ju ne­ku stra­nu voj­nu si­lu. Su­ve­re­ni su u do­no­še­nju ta­kve od­lu­ke.
On, me­đu­tim, kao i An­tić, pod­sje­ća da je „Atlant­ski sa­vjet”, ko­ji se na tu te­mu ogla­sio, ipak sa­mo jed­na ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja (NVO).
To što se oni hva­le ka­ko su pri­vu­kli pa­žnju ad­mi­ni­stra­ci­je u Va­šing­to­nu ocje­nom da su se SAD „po­vu­kle u dru­gi red i do­pu­sti­le Ru­si­ma da za­poč­nu ne­ke pod­le igre u re­gi­o­nu, zbog če­ga SAD mo­ra­ju ta­mo da se vra­te”, La­zan­ski sma­tra da tre­ba pri­pi­sa­ti ka­rak­te­ru te or­ga­ni­za­ci­je.
„Ja pr­vo tu `Atlant­ski savjet` ne bih uzi­mao kao zdra­vo za go­to­vo u od­no­su na stav Pen­ta­go­na, Stejt de­part­men­ta i Bi­je­le ku­će. On po prin­ci­pu svog bi­ti­sa­nja mo­ra bi­ti ra­di­kal­ni­ji od svih tih zva­nič­nih in­sti­tu­ci­ja, jer na osno­vu to­ga do­bi­ja pa­re. To je NVO i oni ako ni­su ra­di­kal­ni u svom atlan­ti­zmu i ame­ri­ka­ni­zmu, gu­be raz­log po­sto­ja­nja”, ob­ja­šnja­va La­zan­ski.
Sa sku­pa ko­ji je kra­jem pro­šle ne­dje­lje odr­žan u Va­šing­to­nu na ko­jem su uče­stvo­va­li še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja dr­ža­va Bal­ka­na, ko­ji je or­ga­ni­zo­va­la upra­vo ta NVO, naj­o­pa­sni­ja po­ru­ka za La­zan­skog je­ste ta što je vla­sti­ma u Sr­bi­ji sta­vlje­no u za­da­tak da me­di­ji sli­ku NA­TO-a u srp­skoj jav­no­sti po­ku­ša­ju da pri­ka­žu po­zi­tiv­no.
„To je ono što je ne­vje­ro­vat­no. To ni na­ci­sti ni­su ra­di­li pre­ko Ra­dio Be­o­gra­da u Dru­gom svjet­skom ra­tu. Da­kle, ame­rič­ki stav i ame­rič­ko mi­šlje­nje o NA­TO-u mo­ra­ju da pre­o­vla­da­va­ju u srp­skim me­di­ji­ma i to je za­da­tak ko­ji srp­ska vlast tre­ba da is­pu­ni. Ne­vje­ro­vat­no bez­o­bra­zno. To je je­dan na­sta­vak im­pe­ri­jal­ne po­li­ti­ke i to mo­že sa­mo da iza­zo­ve bi­jes i odi­jum srp­ske jav­no­sti”, is­ti­če ko­men­ta­tor „Po­li­ti­ke”, ko­ji na kra­ju ipak za­klju­ču­je da je do­bro da su is­tr­ča­li sa svim pla­no­vi­ma, ci­lje­vi­ma i za­da­ci­ma.
I An­tić za Sput­njik ka­že da je sa Brč­kom stvar vi­še ne­go ja­sna i lo­gič­na jer je on „me­ki tr­buh” RS. Ono je i ni­či­je i sva­či­je. Di­strikt sa svim svo­jim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je funk­ci­o­ni­šu za se­be.
On, ipak, sma­tra da je pra­vlje­nje ame­rič­ke, od­no­sno NA­TO ba­ze u tom mje­stu, što bi RS de­fi­ni­tiv­no po­di­je­li­lo na dvi­je te­ri­to­ri­je, da­le­ko od re­al­no­sti u ovom tre­nut­ku.
„Ipak će se za to pi­ta­ti lju­di iz sa­mog Brč­kog i lju­di u RS, ta­ko da mi­slim da su to vi­še ne­ke že­lje i ne­ke po­ten­ci­jal­ne pri­jet­nje ti­pa: `E, mo­že vam se i ovo desiti`. Ta­ko da ne vje­ru­jem da će do to­ga sa­da do­ći. Mi­slim da su to za sa­da ne­ki `probni baloni`, da se vi­di ka­ko će ko da re­a­gu­je na ta­kvu ide­ju”, ka­že An­tić.
On na­po­mi­nje da ni BiH ni­je u NA­TO-u i da su tek po­če­le pri­če da li je to po­treb­no ili ni­je.
„Ne ide to baš ta­ko la­ko, da ne­ko do­đe i ka­že: `Hoćemo ba­zu baš u Brčkom`”, do­da­je po­li­ti­ko­log iz Ba­nja­lu­ke.
Ipak, bez vo­lje na­ro­da, sma­tra An­tić, to ne­će mo­ći da ide, po­go­to­vo što je u po­sled­njih go­di­nu-dvi­je po­pri­lič­no za­teg­nu­ta at­mos­fe­ra i po­li­tič­ki, pa, do­da­je on, sa­mo fa­li još jed­na ta­kva te­ma.
I on sma­tra da su SAD sklo­ni­le oko sa ovih pro­sto­ra, za­ba­vlje­ni zbi­va­nji­ma u Si­ri­ji, Ira­nu, Ira­ku, Sje­ver­noj Ko­re­ji, za­gla­vlje­ni u Av­ga­ni­sta­nu, ali ne di­je­li mi­šlje­nje da su se tu Ru­si uba­ci­li.
„Mi­slim da SAD u ovom tre­nut­ku ni­je ne­ki in­te­res ov­dje i to da su se po­vu­kli se osje­ća. Ali ne vi­dim da su Ru­si ušli. Ni­je to baš ta­ko”, is­ti­če on.
A o to­me ima li i zva­nič­no no­ve ame­rič­ke stra­te­gi­je za Bal­kan vje­ro­vat­no će se zna­ti usko­ro, to­kom po­sje­te Mi­če­la ovom re­gi­o­nu.
Za­sad se, ma­nje-vi­še, mu­dro ću­ti. Sa­op­šte­nje am­ba­sa­de SAD u Be­o­gra­du po­vo­dom na­ja­va „Atlant­skog sa­vje­ta” vi­še je sa­kri­va­lo, ne­go raz­ot­kri­va­lo.
Sa­mo je la­kon­ski kon­sta­to­va­no da „mno­ge aka­dem­ske i is­tra­ži­vač­ke in­sti­tu­ci­je u SAD sva­ko­dnev­no uče­stvu­ju u jav­nim ras­pra­va­ma o spolj­no­po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma, da one po­ma­žu jav­no­sti i kre­a­to­ri­ma po­li­ti­ke da bo­lje shva­te va­žna pi­ta­nja, ali da ne­ma­ju for­mal­nu ulo­gu u kre­i­ra­nju zva­nič­ne ame­rič­ke po­li­ti­ke”.rs.sput­nik­news.com