Go­vo­re­ći o to­ku pre­go­vo­ra ko­ji se u Nju­jo­r­ku vo­de iz­me­đu nje­go­ve ze­mlje i Ma­ke­do­ni­je ka­ko da se ri­je­ši dvo­de­ce­nij­ski spor oko ime­na, grč­ki pre­mi­jer Alek­sis Ci­pras je u in­ter­vjuu za ne­djelj­no iz­da­nje ugled­nog li­sta „Et­nos’’ re­kao da u an­tič­ko v­ri­je­me ni­je po­sto­ja­la ma­ke­don­ska na­ci­ja, kao što ni­je po­sto­ja­la ni na­ci­ja Ati­nja­na, Spar­ta­na­ca ili dru­gih na­ro­da.
-An­tič­ka Ma­ke­do­ni­ja je bi­la ve­li­ka si­la an­tič­kog grč­kog svi­je­ta ko­ja se u to vri­je­me pro­ši­ri­la mno­go da­lje od da­na­šnje ge­o­graf­ske obla­sti Ma­ke­do­ni­je, na­ro­či­to u vri­je­me Alek­san­dra Ve­li­kog. Od sed­mog vi­je­ka pa na­da­lje na ovu te­ri­to­ri­ju su se na­se­li­li po­red Gr­ka i Slo­ve­ni, Bu­ga­ri, Sr­bi, Je­vre­ji, Oto­ma­ni... Da­nas ova ši­ro­ka oblast ob­u­hva­ta tri raz­li­či­te dr­ža­ve, i sa­svim je ap­surd­no i su­prot­no isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma da ne­ka od njih tra­ži eks­lu­ziv­nost na Ma­ke­do­ni­ju u smi­slu et­nič­ke iden­ti­fi­ka­ci­je- re­kao je Ci­pras.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ni­je, me­đu­tim, ap­surd­no da ter­min Ma­ke­do­ni­ja bu­de sa­dr­žan u slo­že­nom ime­nu s ge­o­graf­skom ili vre­men­skom od­red­ni­com ko­je će va­ži­ti za sve­u­kup­nu upo­tre­bu, ta­ko što će bi­ti ot­klo­nje­na sva­ka di­le­ma da ne­ko že­li da pri­svo­ji isto­ri­ju ili te­ri­to­ri­ju dru­gih na­ro­da.
Ci­pra­sov in­ter­vju raz­li­či­to tu­ma­če u Ma­ke­do­ni­ji i u Grč­koj. Grč­ka jav­nost po­dr­ža­va ovaj stav i u an­ke­ta­ma pre­ko 63 pro­cen­ta grč­ke jav­no­sti ne­ma ni­šta pro­tiv to­ga da se pro­blem sa sje­ver­nim su­sje­dom ri­je­ši kom­pro­mi­som i da u na­zi­vu osta­ne ter­min Ma­ke­do­ni­ja.
Ma­ke­don­ski me­di­ji, po­seb­no oni na­klo­nje­ni de­snim na­ci­o­na­li­stič­kim kru­go­vi­ma, mi­je­nja­ju kon­tekst Ci­pra­so­ve iz­ja­ve i op­tu­žu­ju ga za ne­gi­ra­nje ma­ke­don­ske na­ci­je.
Te­le­vi­zi­ja „No­va“, alu­di­ra­ju­ći na na­ja­vlje­ni su­sret Ci­pras – Za­ev u Da­vo­su 24. ja­nu­a­ra pi­še „Ci­pras će raz­go­va­ra­ti sa pre­mi­je­rom ne­po­sto­je­će na­ci­je“. Pre­mi­jer Ma­ke­do­ni­je Zo­ran Za­ev ubi­je­đen je da će se po­sti­ći do­go­vor i da će se pro­na­ći rje­še­nje ko­jim će bi­ti za­do­volj­ne obje stra­ne i na­ja­vlju­je da će to rje­še­nje bi­ti ve­ri­fi­ko­va­no na re­fe­ren­du­mu. Slič­no je na­ja­vio i grč­ki pre­mi­jer Ci­pras obe­ćav­ši da će pri­je sta­vlja­nja pot­pi­sa na do­go­vor tra­ži­ti mi­šlje­nje svo­jih gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu.
I me­di­ja­tor UN Me­tju Ni­mic je op­ti­mi­sta da će ovog pu­ta bi­ti po­stig­nut kom­pro­mis i na­ja­vlju­je po­sje­tu Ati­ni i Sko­plju u na­red­nih de­se­tak da­na. On je u in­ter­vjuu za skop­sku te­le­vi­zi­ju „Si­tel“ re­kao da pre­go­vo­ri ne za­di­ru u iden­ti­tet­ska pi­ta­nja i kri­ti­ko­vao ma­ke­don­skog pre­go­va­ra­ča Vas­ka Na­u­mov­skog zbog ne­u­mje­re­nih i br­zo­ple­tih iz­ja­va za me­di­je. Ni­mic ka­že da gra­đa­ni Ma­ke­do­ni­je ima­ju sna­žan iden­ti­tet ne sa­mo od osa­mo­sta­lje­nja dr­ža­ve ne­go i iz vre­me­na SFRJ, Oto­man­ske im­pe­ri­je, Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je i da im to ni­ko ni­ka­da ni­je ospo­ra­vao, da je to osje­ćaj ko­ji u se­bi no­si sva­ki po­je­di­nac.
-Ati­na iz­la­zi iz eko­nom­ske kri­ze, si­gur­ni­je i po­ku­ša­va da igra ve­ću ulo­gu u re­gi­o­nu. U Sko­plju ima­mo no­vu vla­du ko­ja iz­gle­da po­sve­će­na rje­ša­va­nju pro­ble­ma- ka­zao je Ni­mic.
On je vla­de u Sko­plju i Ati­ni pod­sje­tio da u svjet­skim okvi­ri­ma nji­hov spor ne pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem, ali da bi da­lje odu­go­vla­če­nje na­ni­je­lo ve­li­ku šte­tu Ma­ke­do­ni­ji i Grč­koj. A.Pi­sa­rev


Ni­mic op­ti­mi­sta

Po­sred­nik Uje­di­nje­nih na­ci­ja Me­tju Ni­mic ob­ja­snio je da je vla­da­ma u Sko­plju i Ati­ni do­sta­vio do­ku­ment na če­ti­ri stra­ne s pred­lo­zi­ma za rje­ša­va­nje če­tvrt vi­je­ka du­gog spo­ra o ime­nu Ma­ke­do­ni­je, ali da sa­da čel­ni­ci­ma tih dr­ža­va tre­ba vri­je­me da raz­mo­tre sve op­ci­je.
-Moj lič­ni stav je da po­nu­đe­ni pred­lo­zi ne na­ru­ša­va­ju pi­ta­nje iden­ti­te­ta, već na­pro­tiv ja­ča­ju iden­ti­tet dr­ža­ve i na­ro­da- re­kao je Ni­mic. Ob­ja­šnja­va­ju­ći svoj op­ti­mi­zam u po­gle­du rje­ša­va­nja spo­ra, Ni­mic ka­že da se či­ta­va si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni­la i da je vri­je­me za rje­ša­va­nje ovog pi­ta­nja bo­lje ne­go u pro­šlo­sti.(RTS)


Di­ja­spo­ra pro­tiv pro­mje­na ime­na Ma­ke­do­ni­je

Ma­ke­don­ska di­ja­spo­ra pri­dru­ži­la se Po­kre­tu za ljud­ska pra­va u za­htje­vu da vla­sti u Sko­plju pre­ki­nu sve raz­go­vo­re i spo­ra­zu­me o pro­mje­ni ime­na te dr­ža­ve. Ka­ko je pre­nio por­tal ,,Lja­mi’’, ma­ke­don­ska di­ja­spo­ra po­zva­la je dr­ža­ve čla­ni­ce UN, EU, NA­TO i ze­mlje ko­je to još ni­su ura­di­le, da zva­nič­no tu dr­ža­vu pri­zna­ju pod ime­nom ,,Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja”. Oni po­ru­ču­ju da je Ma­ke­do­ni­ja ,,je­di­na na­ci­ja na svi­je­tu ko­ja ne mo­že da ko­ri­sti svo­je ime”.
(RTS)