LON­DON – Pre­mi­jer Grč­ke Alek­sis Ci­pras, iako u svo­joj ze­mlji ima že­stok ot­por sva­kom rje­še­nju spo­ra sa sje­ver­nim su­sje­dom ko­je bi sa­dr­ža­lo ri­ječ Ma­ke­do­ni­ja, mo­gao bi u slu­ča­ju kom­pro­mi­sa da po­sta­ne „Bi­zmark Bal­ka­na”, pi­še „Faj­nenšl tajms”. U op­šir­nom tek­stu pod na­slo­vom „Ci­pras igra po­ker nad Ma­ke­do­ni­jom”, FT pi­še da je ova go­di­na za Ci­pra­sa go­di­na u ko­joj bi tre­ba­lo da pro­sla­vi iz­la­sak Grč­ke iz osmo­go­di­šnje re­ce­si­je.
Ta­ko­đe, pod pri­ti­skom Va­šing­to­na, ko­ji že­li da Ma­ke­do­ni­ju ove go­di­ne vi­di u NA­TO-u, i esta­bli­šmen­ta EU ko­ji raz­ma­tra pi­ta­nje oslo­ba­đa­nja Grč­ke du­ga, kom­pro­mis ko­ji bi se po­sti­gao na če­lu sa Ci­pra­som do­veo bi ga na po­zi­ci­ju „Bi­zmar­ka Bal­ka­na”, pi­še FT.
Taj list, me­đu­tim, pri­mje­ću­je da se oko 60 od­sto Gr­ka pro­ti­vi da ri­ječ Ma­ke­do­ni­ja bu­de dio bu­du­ćeg rje­še­nja ime­na. Hi­lja­de lju­di iza­šlo je na uli­ce u ja­nu­a­ru da bi po­ka­za­li svo­je pro­ti­vlje­nje ime­nu Ma­ke­do­ni­ja, a ma­sov­ni pro­test oče­ku­ju se i u ne­dje­lju u Ati­ni.
FT pod­sje­ća da spor u ve­zi s ime­nom da­ti­ra od 1991. go­di­ne, po­sli­je ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, ka­da je stvo­re­na Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja. Grč­ka se od po­čet­ka pro­ti­vi­la tom ime­nu, uz ar­gu­ment da ta­kvo ime no­si te­ri­to­ri­jal­nu pri­jet­nju za grč­ki re­gi­on Ma­ke­do­ni­ja. Ra­di kom­pro­mi­sa, Ma­ke­do­ni­ja je 1995. go­di­ne pri­hva­ti­la pri­vre­me­no i ne­zgrap­no ime Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja, pod­sje­ća FT.
Su­kob u ve­zi s ime­nom mno­go je vi­še od pu­kog lo­kal­nog in­te­re­sa, kon­sta­tu­je autor tek­sta i pod­sje­ća da je Grč­ka ne­po­pu­stlji­va u ve­zi s tim, što je do­ve­lo do blo­ki­ra­nja BJRM u nje­nim te­žnja­ma da uđe u NA­TO i Evrop­sku uni­ji (s ob­zi­rom da Ati­na ima pra­vo ve­ta u oba sa­ve­za).
Sa­da dvi­je ze­mlje po­ku­ša­va­ju da ri­je­še spor jed­nom za­svag­da.
Me­đu mo­gu­ćim rje­še­nji­ma za ime su „No­va Ma­ke­do­ni­ja” ili „Var­dar­ska Ma­ke­do­ni­ja”.
– Po­sli­je 20 go­di­na ner­je­ša­va­nja spo­ra, 2018. go­di­na je mo­žda go­di­na u ko­joj bi gra­đa­ni Ma­ke­do­ni­je mo­gli da sa­zna­ju ka­ko će im se ze­mlja zva­ti – na­vo­di se u tek­stu „Faj­ne­ne­šel taj­msa”
Po­sred­nik UN u spo­ru iz­me­đu Sko­plja i Ati­ne u ve­zi sa na­zi­vom Ma­ke­do­ni­ja Me­tju Ni­mic iz­ja­vio je ju­če da je sa­da pra­vo vri­je­me za rje­ša­va­nje pro­ble­ma i da je op­ti­mi­sta iako po­sto­je raz­li­ke u sta­vo­vi­ma dvi­ju stra­na.
– Do­šlo je vri­je­me za od­lu­ku, pi­ta­nja su po­sta­vlje­na, ne­će bi­ti lak­še u bu­duć­no­sti – ka­zao je Ni­mic na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Sko­plju, odr­ža­noj na­kon sa­stan­ka sa ma­ke­don­skim še­fom di­plo­ma­ti­je Ni­ko­lom Di­mi­ro­vim.
On je po­ja­snio da ka­da go­vo­ri o vre­men­skom okvi­ru za rje­ša­va­nje spo­ra mi­sli na mje­se­ce i ne­dje­lje.
– Pro­ces ide na­pri­jed, kod obje stra­ne po­sto­ji vo­lja i sa­da je pra­vo vri­je­me da se po­stig­ne rje­še­nje i da re­gi­on kre­ne na­pri­jed. Po­sto­je raz­li­ke u sta­vo­vi­ma, ali ja sam op­ti­mi­sta – ka­zao je Ni­mic.
On je oci­je­nio da bi bi­la tra­ge­di­ja da još 20 go­di­na pro­đe u pre­go­vo­ri­ma, pre­no­se skop­ski me­di­ji.
– Vri­je­me ne mi­ru­je, bu­duć­nost je ne­si­gur­na. Ako ne na­pra­vi­mo pro­gres sa­da da za­tvo­ri­mo to pi­ta­nje, ko zna šta će se de­ša­va­ti na­red­nih go­di­na – is­ta­kao je Ni­mic.
Ma­ke­don­ski šef di­plo­ma­ti­je Ni­ko­la Di­mi­trov re­kao je da je­zik i na­ci­ja ne mo­gu bi­ti pred­met pre­go­vo­ra jer je to isto­rij­ski pro­ces. On je pod­vu­kao da u ve­zi sa iden­ti­te­tom ne­će bi­ti kom­pro­mi­sa, te da ni­ko ne­ma mo­no­pol ili eks­klu­ziv­nost na upo­tre­bu ter­mi­na Ma­ke­do­ni­ja. Di­mi­trov je po­ru­čio da Sko­plje ima do­bru vo­lju za rje­ša­va­nje spo­ra, te da je, ako Grč­ka že­li da ima pri­ja­te­lja su­sje­da, vri­je­me da se spor ri­je­ši.
On je pod­sje­tio da Ma­ke­do­ni­ja od 2005. go­di­ne če­ka pri­jem u EU, a od 2008. go­di­ne u NA­TO.
Ni­mic je ju­če u Sko­plju raz­go­va­rao i sa pred­sjed­ni­kom Đor­đem Iva­no­vim i pre­mi­je­rom Zo­ra­nom Za­e­vom.