Dok je na Za­pa­du uvri­je­že­no mi­šlje­nje da je Re­pu­bli­ka Srp­ska ta ko­ja ra­za­ra BiH, do­tle spor iz­me­đu HDZ-a i SDA oko iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­na pri­je­ti da se pre­tvo­ri u bez­iz­la­znu kri­zu i uve­de BiH u bez­vla­šće.
Da se Bo­sna i Her­ce­go­vi­na na­la­zi u per­ma­nent­nom sta­nju kri­ze i ni­je no­va vi­jest. Me­đu­tim, ono što je no­vo je­ste da ono što za­i­sta pot­ko­pa­va funk­ci­o­ni­sa­nje ze­mlje ne do­la­zi iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, ka­ko na Za­pa­du gla­si uvri­je­že­na ma­tri­ca.
Op­šti iz­bo­ri u BiH tre­ba­lo bi da bu­du odr­ža­ni u ok­to­bru. Me­đu­tim, hr­vat­ski po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci već du­že in­si­sti­ra­ju na iz­mje­na­ma iz­bor­nog za­ko­na, ko­ji bi ga­ran­to­va­li da će iza­bra­ni pred­stav­nik hr­vat­skog na­ro­da za­i­sta to i bi­ti. Ni­ko od hr­vat­skih po­li­ti­ča­ra iz BiH ne že­li da se po­no­vi iz­bor ne­kog no­vog Želj­ka Kom­ši­ća, ko­ji je za pred­stav­ni­ka hr­vat­skog na­ro­da u Pred­sjed­ni­štvu BiH bio iza­bran bo­šnjač­kim gla­so­vi­ma i ni­je za­stu­pao in­te­re­se na­ro­da ko­jem pri­pa­da.
Pred­log iz­mje­na Iz­bor­nog za­ko­na, ko­ji je pred­lo­ži­la HDZ, pro­šao je na gla­sa­nju u Do­mu na­ro­da Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH, ali je obo­ren na gla­sa­nju u Pred­stav­nič­kom do­mu 31. ja­nu­a­ra. U Pred­stav­nič­kom do­mu ni­je pro­šao ni kon­tra­pre­dlog SDA o iz­mje­na­ma Iz­bor­nog za­ko­na.
Utak­mi­ca iz­me­đu HDZ i SDA na­sta­vlja se i pi­ta­nje je ka­kav će bi­ti re­zul­tat na kra­ju, u ma­ju, ka­da će Cen­tral­na iz­bor­na ko­mi­si­ja ras­pi­sa­ti iz­bo­re.
Do­ga­đa­ji ka­kav je ovaj od 31. ja­nu­a­ra uka­zu­ju na jed­nu va­žnu či­nje­ni­cu – da ge­ne­ra­tor kri­ze u BiH ne le­ži u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ko­ju za­pad­ni dio me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce i bo­šnjač­ke par­ti­je kon­stant­no op­tu­žu­ju za to, jer je pro­blem sa iz­mje­na­ma Iz­bor­nog za­ko­na du­bok i si­stem­ski.
Ključ­ni pro­blem u bh. po­li­tič­kom dis­kur­su le­ži u ne­u­re­đe­nim od­no­si­ma u Fe­de­ra­ci­ji BiH, ka­že ana­li­ti­čar Pre­drag Će­ra­nić. To se re­flek­tu­je i na ni­vou BiH, ta­ko da ne­ma par­la­men­tar­ne ve­ći­ne u skup­šti­ni, a i pi­ta­nje je do ka­da će Sa­vjet mi­ni­sta­ra mo­ći da funk­ci­o­ni­še u pu­nom ka­pa­ci­te­tu, do­da­je on.
– Sto­ga oni ko­ji­ma Re­pu­bli­ka Srp­ska ni­je na sr­cu na­sto­je da pro­ble­me pri­ka­žu na dru­goj stra­ni, od­no­sno da is­fa­bri­ku­ju od­re­đe­ne do­ga­đa­je, ka­ko bi se Srp­ska pri­ka­za­la kao „ru­žni­ji” dio BiH. U tom kon­tek­stu tre­ba po­sma­tra­ti i niz ne­kih kre­i­ra­nih afe­ra, pot­pu­no iz­mi­šlje­nih pri­ča o stva­ra­nju pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja, na­o­ru­ža­va­nju Re­pu­bli­ke Srp­ske, li­sti za od­strel ko­ju pra­vi vla­da­ju­ći SNSD, i ta­ko da­lje – ob­ja­šnja­va Će­ra­nić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ge­ne­ra­tor pro­ble­ma na­la­zi se u Fe­de­ra­ci­ji BiH, po­go­to­vo ka­da je u pi­ta­nju iz­bor čla­na Pred­sjed­ni­štva.
– Još po­sto­je sna­ge ko­je bi u Pred­sjed­ni­štvu ra­do vi­dje­le pred­stav­ni­ka iz re­da hr­vat­skog na­ro­da po uzo­ru na Želj­ka Kom­ši­ća ili ne­kog slič­nog iz re­da srp­skog na­ro­da, a da se le­gi­tim­ni pred­stav­ni­ci srp­skog i hr­vat­skog na­ro­da eli­mi­ni­šu na vr­lo ne­ko­rek­tan i ne­do­zvo­ljen na­čin – ka­že Će­ra­nić.
Uz sa­gla­snost da je u ovom tre­nut­ku Fe­de­ra­ci­ja ge­ne­ra­tor kri­ze, po­li­ti­ko­log Ra­do­mir Ne­ško­vić uka­zu­je na još je­dan pro­blem, a to je ustav Fe­de­ra­ci­je u ko­me, ka­ko ka­že, ima kon­sti­tu­tiv­nih gre­ša­ka, ko­je bi tre­ba­lo is­pra­vi­ti. Me­đu­tim, pre­ma Ne­ško­vi­će­vim ri­je­či­ma, za to ne­ma sprem­no­sti.
– Pro­ti­vri­ječ­no­sti iz­me­đu pred­lo­že­nih za­ko­na i po­sto­je­ćih ustav­nih rje­še­nja či­ne ve­li­ku pre­pre­ku da se pro­blem ri­je­ši. HDZ po­ku­ša­va to da is­pra­vi sa iz­bor­nim za­ko­nom, ali vi ne mo­že­te iz­bor­nim za­ko­nom mi­je­nja­ti po­sto­je­će ustav­ne čla­no­ve. Tu je sve za­pe­lo. Ka­ko sa­da do­ni­je­ti iz­bor­ni za­kon i pro­mi­je­ni­ti ga da bu­de u in­te­re­su Hr­va­ta i ga­rant rav­no­prav­no­sti na­ro­da, a da se pri­tom ne po­vri­je­di po­sto­je­ći Ustav Fe­de­ra­ci­je BiH. To je sa­da te­žak pro­blem gdje lju­di ne mo­gu da na­đu rje­še­nje – ka­že Ne­ško­vić.
Pre­ma po­sto­je­ćem usta­vu, mo­gu­će je da bi­ra­či, pri­pad­ni­ci jed­nog na­ro­da, uti­ču na iz­bor čla­na Pred­sjed­ni­štva u dru­gom na­ro­du, do­da­je on. Ta­ko­zva­ne gra­đan­ske par­ti­je, kao što je Kom­ši­će­va De­mo­krat­ska fron­ta ili SDP BiH, pra­ve pro­blem, jer su, pre­ma Ne­ško­vi­će­vim ri­je­či­ma, pri­lič­no ja­ke i mo­gu da uti­ču na iz­bor čla­na Pred­sjed­ni­štva iz re­do­va hr­vat­skog na­ro­da, ko­ji bi bio iza­bran le­gal­no, ali se ne sma­tra le­gi­tim­nim pred­stav­ni­kom hr­vat­skog na­ro­da.
Pro­blem ta­ko­đe, ka­že Ne­ško­vić, pred­sta­vlja i pre­su­da Su­da za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru u slu­ča­ju „Sej­dić-Fin­ci”, pre­ma ko­joj i pri­pad­ni­ci ma­nji­na ima­ju pra­vo da se kan­di­du­ju za čla­no­ve Pred­sjed­ni­štva.
Hr­vat­ski po­li­tič­ki pr­va­ci „ka­če” se za ovu pre­su­du i sma­tra­ju da, ako tre­ba da se ri­je­ši taj pro­blem, tre­ba da se ri­je­ši i pro­blem rav­no­prav­ne kon­sti­tu­tiv­no­sti Hr­va­ta.
Me­đu­tim, ni ti­me, pre­ma Ne­ško­vi­će­vom mi­šlje­nju, Hr­va­ti ne bi po­sti­gli cilj, jer iz­bor­ne je­di­ni­ce ne mo­gu da si­je­ku gra­ni­ce kan­to­na, jer te­ško je, ka­ko ka­že, sa­bra­ti kan­to­ne sa ve­ćin­skim hr­vat­skim ži­vljem ka­ko bi se obez­bi­je­di­lo da Bo­šnja­ci ne mo­gu da uti­ču na iz­bor hr­vat­skog čla­na Pred­sjed­ni­štva.
– Te­ško je to u prak­si mo­de­lo­va­ti. U prin­ci­pu se svi sla­žu da po­sto­ji pro­blem, da ga tre­ba ri­je­ši­ti, ali ka­da ga prak­tič­no mo­de­lu­je­te, ne mo­že­te da na­đe­te rje­še­nje – ka­že Ne­ško­vić.
I ka­da bi bi­lo do­bre vo­lje, po­sto­je objek­tiv­ni pro­ble­mi ko­ji te­ško mo­gu da se ri­je­še po­li­tič­kim in­že­nje­rin­gom, dok uz ne­po­sto­ja­nje do­bre pro­blem po­sta­je ner­je­šiv, na­po­mi­nje Ne­ško­vić.
On upo­zo­ra­va da, ako se ne ri­je­ši pro­blem, vlast na ni­vou BiH mo­že da bu­de blo­ki­ra­na na­kon iz­bo­ra. (Sput­njik)


Ha­ran­ga pro­tiv Do­di­ka

Uoč­lji­vo je da se, ka­ko te­če ha­ran­ga pro­tiv pred­sjed­ni­ka Srp­ske Mi­lo­ra­da Do­di­ka, pa­ra­lel­no vo­di, ka­ko Će­ra­nić ka­že, or­ke­stri­ra­na kam­pa­nja i pro­tiv čla­na Pred­sjed­ni­štva iz re­da hr­vat­skog na­ro­da Dra­ga­na Čo­vi­ća, ko­ja ima od­je­ka i u Hr­vat­skoj.
Na taj na­čin že­li se ospo­ri­ti le­gi­ti­mi­tet srp­skih i hr­vat­skih po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka, da bi na nji­ho­va mje­sta do­šle, ka­ko ka­že, po­li­tič­ke ma­ri­o­ne­te.
– To je, po me­ni, glav­ni pro­blem u BiH, što se de­mo­krat­ski me­ha­ni­zmi, de­mo­krat­ska vo­lja srp­skog i hr­vat­skog na­ro­da že­li obez­vri­je­di­ti i osu­je­ti­ti pri­je pred­sto­je­ćih iz­bo­ra – ka­že Će­ra­nić i do­da­je da ne vje­ru­je u mo­guć­nost da se stva­ri raz­ri­je­še do ma­ja.