Pregovori o stupanju Makedonije u NATO već su počeli i mogu biti završeni do januara 2019. godine, rekao je generalni sekretar tog vojnog saveza Jens Stoltenberg na brifingu u Briselu.
– Pregovori o stupanju su već počeli i ja očekujem da možemo da ih završimo do januara naredne godine, rekao je Stoltenberg novinarima uoči sastanka ministara odbrane država članica NATO-a.
On je dodao da za Makedoniju nema drugog puta u NATO osim prihvatanja sporazuma o promjeni imena te zemlje.
– Mi smo pažljivo pratili savjetodavni referendum u Makedoniji. Sinoć sam razgovarao sa premijerom Zoranom Zaevom. Nastavićemo da održavamo tijesne kontakte. Pozdravljam glasanje ’za‘ na referendumu. Odluka o daljim koracima ostaje na Skoplju. NATO je spreman da pozdravi tu zemlju kao svog 30. člana. Međutim, jedini način je realizacija sporazuma o imenu. Nema drugog puta ka članstvu u NATO-u, izjavio je generalni sekretar.
Podsjetimo, referendum o promjeni imena Makedonije, koji je održan u nedjelju, 30. septembra, nije uspio zato što je izlaznost bila manja od 50 odsto glasača upisanih u biračke spiskove.
Slaba izlaznost na referendumu u Makedoniji je šamar Zapadu i tu spinovi oko njegovog rezultata ne pomažu, ocijenjeno je juče u štampi na njemačkom jeziku i navodi se da su ljudi na Balkanu umorni od fraza o „evropskoj perspektivi“ i „zajednici vrijednosti“.
Izlaznost od svega 36,9 odsto, a podrška promjeni imena 91,5 odsto od toga, podaci su o makedonskom referendumu koje „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ stavlja u kontekst: „Podržavaoci vlasti ukazali su ispravno da je izlaznost de fakto bila prilično viša. Stotine hiljada Makedonaca su se poslednjih godina iselili iz domovine, ali se i dalje vode u biračkim spiskovima. U pojedinim regionima posebno pogođenim emigracijom bila bi potrebna izlaznost od 70 ili više odsto zaista prisutnih glasača kako bi se matematički došlo na 50 odsto“, prenosi Deutsche Welle (DW) pisanje lista.
Premijer Zoran Zaev je to ukalkulisao, nadajući se da uprkos nešto smanjenoj izlaznosti može imati dovoljno argumenata da progura ustavne promjene kroz parlament.
„Da je prag izlaznosti dostignut ili da je bilo knap, možda bi bilo zamislivo da dovoljno poslanika konzervativno-nacionalističke VMRO-DPMNE, koja u parlamentu u Skoplju ima najveći poslanički klub, zajedno sa vladajućima glasaju za promjene ustava. Ali to nikako nije sigurno pošto je izlaznost bila sasvim jasno daleko od potrebne“, piše list.
U kratkom komentaru „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ navodi se da, nakon tako slabe izlaznosti, „političari koji inače neprestano pričaju kako je demokratija posebna vrijednost ne treba da pozivaju parlament u Skoplju da uvaži ishod glasanja. Posebno je suludo što se upravo u Grčkoj žale na nacionalizam u regionu, jer čitava svađa oko imena ne bi ni postojala bez apsurdnih zahtjeva Atine. Makedonski poslanici naravno mogu uprkos svemu da zaključe promjenu imena, ali to treba da urade svojom voljom. Zapad bi u svakom slučaju trebalo da spremi plan B“, dodaje list.
Reporterka lista „Velt“ iz Skoplja piše da se „euforija može nazvati gubitkom osjećaja za realnost“ – i tu misli na izjave zapadnih političara o tome kako je referendum tobože bio veliki uspjeh. „A pri tome su NATO i EU upravo doživjeli veliki poraz koji u svojim saopštenjima ni riječju ne pominju. (…) Niska izlaznost je blamaža za Zapad čiji su najvažniji političari prethodnih sedmica posjećivali Makedoniju i promovisali prihvatanje sporazuma“, dodaje berlinski list.
U sličnom tonu piše minhenski „Süddeutsche Zeitung“, koji navodi da je samo trećina birača glasala i u tom svjetlu ističe da „iznenađuju saopštenja iz Skoplja i Brisela“.
„Uprkos svim brojkama pokušavaju ishod da prodaju kao uspjeh. Nakon borbe za glasove, izbila je svađa oko tumačenja rezultata. Prije svega komesar EU Johanes Han opasno istrčava. On poziva političare da prihvate odluku i delaju za dobrobit zemlje bez obzira na partijske podjele. A to znači: da prihvate novo ime zemlje“, piše list.
„Hanova pozicija je razumljiva kada se zna da je zapadna diplomatija mnogo investirala u dogovor Atine i Skoplja. Ali to je radila samo u poslednje vrijeme i upravo tu leži problem. Mnogo godina se nijemo posmatrala grčka politika blokade koja je smatrana bilateralnim problemom. Nekim evropskim političarima je grčka kočnica čak bila dobrodošla – nisu baš bili zagrijani za novo proširenje NATO-a i EU“, prenosi DW pisanje lista.
Tako nova zapadna ofanziva šarma nije impresionirala građane Makedonije, navodi „Süddeutsche Zeitung“.
Umjesto toga raste odbojnost prema zvonkoj retorici integracije: evropska perspektiva, zajednica vrijednosti, porodica naroda – ko još želi to da sluša u evropskom predsoblju?
Ugledni švajcarski „Neue Zürcher Zeitung“ takođe komentariše izjavu Hana da su Makedonci ubjedljivo podržali promjenu imena: „To naprosto nije tačno. Han izokreće činjenicu da u zemlji očito ne postoji većina za promjenu imena koju nameću Grci. To je gorko za EU i NATO koji se mjesecima zalažu za sporazum. To pokazuje koliko je u međuvremenu tanak uticaj Brisela na zapadnom Balkanu. Tu ne pomaže ni omiljeni izgovor da su ruske manipulacije na društvenim mrežama odgovorne za razočaravajući ishod referenduma“, navodi list.
Drugačiji komentar nalazi se jedino u ljevičarskom „Tageszeitung“ iz Berlina koji piše da je „nacionalistička desnica VMRO-DPMNE sve uradila da ljude bukvalno drži daleko od birališta u nedjelju. Ta stranka je na rubu ponora. Ako šef vlade i socijalista Zoran Zaev još jednom pobijedi, VMRO-DPMNE više nikad ne bi mogla da projektuje sliku vječnog neprijatelja Grčke. Opskurno svojatanje Aleksandra Velikog kao junaka slovenskih Makedonaca više nije dovoljno da se podstakne negativno raspoloženje prema duginoj koaliciji Zorana Zaeva koja prevazilazi nacionalne razlike. Vječni neprijatelj Grčka više neće biti dovoljan da se dobijaju izbori“, piše list.
Dalje o Zaevu piše da „nada ljevice na Balkanu sada mora da pokaže jake živce. Mora da nađe dvotrećinsku većinu u parlamentu. To je moguće samo uz preletače. Ako to ne uspije, biće neophodni novi izbori kako bi se razjasnio odnos snaga. Uprkos svim preprekama: Zoran Zaev i njegov grčki kolega Aleksis Cipras su na putu da pozitivno promijene političke koordinate na južnom Balkanu“.

Narod odlučio

Dan nakon referenduma koji je održan u Makedoniji za Sputnjik je o tom događaju, ali i drugim pitanjima poput članstva te zemlje u NATO-u i navodnom „ruskom miješanju“ u bivšoj jugoslovenskoj republici, ekskluzivno govorio Sergej Aleksandrovič Bazdnikin, ambasador Ruske Federacije u Republici Makedoniji.
Bazdnikin je diplomata velikog iskustva i izuzetan poznavalac prilika na Balkanu, budući da je radio u Bosni i Hercegovini i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Zamolili smo ga za komentar o referendumu koji je upravo održan u Makedoniji.
„Znate, sam po sebi referendum je demokratska forma izražavanja volje građana i s tim u vezi smatramo da je održavanje tog referenduma po pitanju državnog imenovanja Republike Makedonije sasvim u redu. Naravno, mi smo veoma pažljivo pratili tok i rezultate referenduma koji je održan u Makedoniji. Sada je sasvim jasno da makedonski glasači nisu izašli, jer su protiv rješenja koje pokušavaju da nametnu izvan. Očigledno da ogromna većina, skoro dvotrećinska većina građana ne misli da je Prespanski sporazum između Grčke i Republike Makedonije najbolji instrument da se prevaziđu te razlike koje postoje oko državnog imena Republike Makedonije.

Nastavite sa sprovođenjem sporazuma

Njemačka je pozvala Makedoniju da nastavi rad na sprovođenju sporazuma s Grčkom o promjeni imena, uprkos tome što je bio slab odziv glasača na referendumu o tome.
Štefan Zajbert, portparol njemačke kancelarke Angele Merkel, rekao je da je preovlađujuća podrška sporazumu s Grčkom među izašlim na referendum u nedjelju „osnova“ za nastavak rada na dogovoru iz Prespe, prenio je Asošijeted pres.
Zajbert je rekao da je važno nastaviti podršku sprovođenju sporazuma. On je rekao da je dogovor iz Prespe „istorijska“ prilika da se uklone prepreke u odnosima Makedonije s NATO-om i Evropskom unijom.
Istakao je da je zahtijevanih 50 odsto izašlih za uspjeh referenduma „veoma visok“ procenat, jer među registrovanim biračima ima mnogo ljudi koji su se davno odselili iz Makedonije.