Proširenje EU je odavno mrtvo i Makron ga je samo sahranio, kažu jedni. To je pogubna politika, kažu drugi. Između dvije škole mišljenja pomalja se ideja o „norveškom modelu“ za Zapadni Balkan. Šta je to i može li da uspije, piše „Dojče vele“.
Gerald Knaus bi morao da zna šta se zbiva. On je direktor Evropske inicijative za stabilnost, trusta mozgova veoma uticajnog u Briselu. Knaus je bio glavni tvorac izbjegličkog dila između EU i Turske kojim je znatno ublažen izbjeglički talas preko Balkana.
Veto kojim je Emanuel Makron blokirao početak pregovora sa Skopljem i Tiranom – a zapravo zakočio čitav proces proširenja EU – Knaus naziva „prekraćivanjem muka“.
Ako bi pristupanje Zapadnog Balkana bilo bik, piše Knaus, onda su mnogi pikadori godinama malo pomalo ubijali životinju. Makron se pojavio kao matador da prekrati mučenje.
„EU bi trebalo da ponudi svim državama Zapadnog Balkana mogućnost da se priključe jedinstvenom tržištu, poput Norveške ili Islanda“, dodaje uticajni analitičar u tekstu objavljenom prošle sedmice.
Knaus nije jedini. Sve je više glasova koji kažu da je kucnuo nulti čas evropske politike na Balkanu, trenutak da se sahrani odavno mrtvi koncept proširenja EU i pronađe nešto novo. Nešto manje od proširenja, ali dovoljno primamljivo da državice Balkana zadrži u dvorištu EU.
„Večernje novosti“ su, pozivajući se na neimenovane izvore, javile da Pariz i Berlin spremaju ponudu za proljeće. U maju će se lideri regiona okupiti na samitu sa EU u Zagrebu. Da li će na stolu biti norveški model?
„Makronov veto je torpedirao čitav proces proširenja. Mislim da mu je to i bila namjera“, priča Andreas Ernst, iskusni novinar „Noje cirher cajtunga“ koji je godinama bio dopisnik tog lista iz Beograda. „Ali prednost je što je tako postala očigledna lažna priroda odnosa EU i Zapadnog Balkana.“
Makron je spremno preuzeo ulogu matadora. Neki kažu, jer se plaši jačanja Marin le Pen kod kuće – 58 odsto Francuza protivi se proširenju EU. Drugi misle da Makron uzima Zapadni Balkan kao taoca dok ne progura svoju viziju Evrope.
Između redova se čita da francuski predsjednik želi EU sa više brzina ili koncentričnih krugova. Jezgro bi gravitiralo oko osovine Pariz–Berlin, spolja bi bile zemlje integrisane u tržište, a sasvim spolja pridružene zemlje, među njima možda Srbija i komšiluk.
Makron je dobio tihu podršku iz Holandije i Danske. Kritike iz Berlina na račun Makrona stižu uz mig – trebalo je da pustimo Skoplje i Tiranu da pregovaraju, ionako neće ući u EU najmanje deset godina. Ta njemačka igra je, kaže Ernst, još perfidnija.
Pravila su, kaže švajcarski novinar, već godinama ovakva: EU kobajagi želi da primi balkanske zemlje u članstvo, a rukovodstva tih zemalja kobajagi sprovode reforme.
„To je moglo da traje još deset godina ili vječno. Cio taj teatar, i politički novogovor o ‘evropskoj perspektivi’ i ‘evropskim vrijednostima’ sada je dobio težak udarac i to je dobro“, dodaje on za „Dojče vele“, uz konstataciju da sada mora da stigne nova ponuda i ona mora da bude dobra.

Šta je norveški model
Šta je norveški model? Nordijska zemlja je, uz Island i Lihtenštajn, članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP), mehanizma formiranog 1992. godine, u kojem su i sve članice EU. Jedna od opcija je da, kada Velika Britanija konačno napusti EU, ipak ostane dio EEP.
Tržište je otvoreno, postoji sloboda kretanja, carina nema – osim na hranu i piće, proizvode koji su jako subvencionisani u EU, pa Norveška ne želi da im sasvim otvori vrata.
„Kosovski pasoš bi u EEP imao istu vrijednost kao norveški, a srpska šljivovica bi imala isti pristup evropskom tržištu kao švajcarski brendi“, piše kosovski publicista Veton Suroj za list „Koha Ditore“.
„Belgijski investitor bi imao istu pravnu sigurnost u BiH, Albaniji i Sjevernoj Makedoniji kao na Islandu. To nikako nije gubitnički model za Balkan“, kaže i novinar Andreas Ernst i dodaje da je bolje u kratkom roku napraviti male integracione korake nego se nadati ulasku u EU za deset ili dvadeset godina.
Gerald Knaus je u tekstu za Evropsku inicijativu za stabilnost predložio da balkanske države budu uključivane u evropske fondove postepeno.

Izgovor za balkanske vladaoce
Kada dvije decenije evropskog puta naizgled završe u ćorsokaku, nije lako preko noći to primiti k znanju. Čitave političke karijere, scene nevladinih organizacija i analitičara, etablirani su na priči da je put u Evropsku uniju jedini mogući te da se, ako se svi fino potrude, završava punopravnim članstvom.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić poslužio se fudbalskom analogijom: sudija mijenja pravila u toku igre, teren je klizav pa valja promijeniti taktiku, ali strateški cilj ostaje isti – ulazak u EU. Njegov makedonski kolega Stevo Pendarovski je čak tražio regionalni samit na kojem bi se „odbacile sve alternative evropskim integracijama“.