De­se­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na u Cr­noj Go­ri ne­ma­ju osnov­na sred­stva za ži­vot, ali su za­to funk­ci­o­ne­ri De­mo­krat­sa­ke par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS), ko­ji su na is­tak­nu­tim po­zi­ci­ja­ma u Vla­di, Skup­šti­ni i op­šti­na­ma, uspje­li da ušte­de sto­ti­ne hi­lja­da eura. Na osno­vu iz­vje­šta­ja o imo­vi­ni i pri­ho­di­ma iz 2014. i 2015. go­di­ne sa­mo 14 vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra DPS-a ušte­dje­lo je 512.752 eura.
Pr­vi na li­sti sa naj­ve­ćom, zva­nič­no po­zna­tom ušte­đe­vi­nom, je­ste pot­pred­sjed­nik DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić ko­ji je u po­sled­njem iz­vje­šta­ju o imo­vi­ni na­veo da ima 200.000 eura go­to­vi­ne ste­če­ne po „ugo­vo­ru o pre­no­su di­je­la istu­pa­njem iz Mon­tin­vest d.o.o. Bu­dva”. Pod­sje­ti­mo, do­ku­men­ta iz švaj­car­skog ogran­ka ban­ke HSBC koja su u po­sje­du me­đu­na­rod­ne gru­pe no­vi­na­ra ot­kri­la su da je Đor­đi­na Ma­ro­vić, su­pru­ga Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, ima­la 3,8 mi­li­o­na do­la­ra na ra­ču­nu u ovoj ban­ci 2006/2007. go­di­ne. Ma­ro­vić no­vac u ovoj ban­ci ni­je pri­ja­vio u imo­vin­skom kar­to­nu.
Na dru­gom mje­stu po vi­si­ni ušte­đe­vi­ne je mi­ni­star pro­svje­te Pre­drag Bo­ško­vić, ko­ji je u imo­vin­skom iz­vje­šta­ju na­veo da ima 71.000 eura go­to­vi­ne. Gra­do­na­čel­nik Ce­ti­nja Alek­san­dar Bog­da­no­vić i nje­go­va su­pru­ga Mi­le­na, ina­če kćer­ka Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, pri­ja­vi­li su da ima­ju ušte­đe­vi­nu od 55.000 eura. Na Bog­da­no­vi­će­vo ime vo­di se 25.000 eura ste­če­nih, ka­ko pi­še u imo­vin­skom iz­vje­šta­ju, na osno­vu po­ro­dič­nog na­sle­đa, dok se na ime nje­go­ve že­ne vo­di ušte­đe­vi­na od 30.000.
Po­sla­nik DPS-a Fi­lip Vu­ko­vić na­kon pro­da­je sta­na ušte­dio je 40.000 eura, dok po­ro­di­ca pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Bu­dva La­za­ra Ra­đe­no­vi­ća ima 30.000 go­to­vi­ne u ban­ci, pri če­mu se na nje­go­vo ime vo­di 10.000, a na su­pru­gu i dje­cu 20.000.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić i nje­go­va su­pru­ga ima­ju ušte­đe­vi­nu od 26.900 eura, pri če­mu se na nje­ga vo­di ve­ći dio – 17.500. Po­sla­nik Sa­ša Pe­šić ušte­dio je 19.000, pred­sjed­nik op­šti­ne Nik­šić Ve­se­lin Gr­bo­vić 15.000, pr­vi čo­vjek Tiv­ta Ivan No­vo­sel 12.500, dok mi­ni­star­ka od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić ima u „šte­ku” 15.000, a njen ko­le­ga iz re­so­ra vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Igor Luk­šić 10.600.
Na ra­ču­nu po­sla­ni­ka Ja­smi­na Su­to­vi­ća evi­den­ti­ra­na je ušte­đe­vi­na od 11.452 eura, nje­gov ko­le­ga Pre­drag Se­ku­lić ušte­dio je 5.000 eura, a Želj­ko Apr­co­vić 5.300.
Ni­je­smo uspje­li da sa­zna­mo ko­li­ko funk­ci­o­ne­ra je do sa­da pot­pi­sa­lo iz­ja­vu sa­gla­sno­sti za pri­stup ban­kov­nim ra­ču­ni­ma, jer pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa Slo­bo­dan Le­ko­vić ni­je od­go­va­rao na na­še te­le­fon­ske po­zi­ve. Ina­če, do­zvo­la za pri­stup ra­ču­nu je stvar do­bre vo­lje funk­ci­o­ne­ra da li do­pu­šta­ju da zva­nič­ne in­sti­tu­ci­je kon­tro­li­šu nji­hov ime­tak.
Vlast mo­žda ne vi­di de­se­ti­ne hi­lja­da osi­ro­ma­še­nih gra­đa­na, ali je za­to Fon­da­ci­ja Ban­ka hra­ne sva­ko­dnev­no sa nji­ma. Di­rek­tor fon­da­ci­je Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da je po­la mi­li­o­na ušte­đe­vi­ne funk­ci­o­ne­ra DPS-a sa­mo vrh le­de­nog bri­je­ga. Ona is­ti­če da je usled tran­zi­ci­je ne­sta­la sred­nja kla­sa i da su stvor­ne ogrom­ne kla­sne raz­li­ke iz­me­đu ma­le gru­pi­ce eks­trem­no bo­ga­tih i ogrom­nog bro­ja osi­ro­ma­še­nih.
– Taj osje­ćaj ne­prav­de se ma­sov­no ši­ri Cr­nom Go­rom i pred­sta­vlja je­dan od naj­ve­ćih i naj­o­pa­sni­jih ge­ne­ra­to­ra i eko­nom­ske i po­li­tič­ke kri­ze, ali i bez­bjed­no­sne. Oči­gled­no je da je for­mu­la uspje­ha na dru­štve­noj lje­stvi­ci u pro­te­klih 25 go­di­na bi­la bli­zi­na vla­sti i da je mo­gao da se obo­ga­ti sa­mo ne­ko ko je imao pri­vi­le­go­van po­lo­žaj i pri­stup mo­no­po­li­ma ili po­slo­vi­ma sa dr­ža­vom – oci­je­ni­la je u izja­­vi za „Dan” Me­do­je­vi­će­va.
Ona sma­tra da si­stem ko­ji su kre­i­ra­li do­bit­ni­ci tran­zi­ci­je i da­lje po­ma­že bo­ga­ti­ma da se još vi­še obo­ga­te, a si­ro­ma­šni­ma ne pru­ža ni ele­men­tar­nu pri­li­ku da iza­đu iz si­ro­ma­štva.
– Struk­tur­no ci­klič­no si­ro­ma­štvo i ko­rup­ci­ju glav­ni su uzroč­ni­ci du­bo­ke kri­ze u ko­joj se ze­mlja na­la­zi i ta­kve so­ci­jal­ne kon­flik­te ni­ko ne mo­že da za­ne­ma­ri i pri­kri­je – is­ti­če Me­do­je­vić za „Dan”.
Pred­stav­nik gru­pe gra­đa­na Al­ter­na­ti­va Ve­sko Pe­jak iz­ja­vio je da je na­ci­o­nal­no bo­gat­stvo u Cr­noj Go­ri ne­rav­no­mjer­no ras­po­re­đe­no i da se kao po­sle­di­ca to­ga po­ja­vi­la kla­sa „si­stem­skih bo­ga­ta­ša”. On na­vo­di da su ti lju­di na iz­vo­ru bu­dže­ta, ima­ju pri­vi­le­gi­ju „si­gur­nog za­po­sle­nja”, a ko­ri­ste si­stem­ske pro­pu­ste da bi se­bi obez­bi­je­di­li ne­ke „do­dat­ne pri­ho­de”. Sve se to, ka­že Pe­jak, „po­kri­je” i pa­pi­ri­ma, pa je nji­ho­va sa­vjest pred za­ko­nom ove ze­mlje – či­sta.
– To što je ne­što le­gal­no ne zna­či da je i pra­ved­no. Tre­ći­na Cr­ne Go­re ima ozbilj­ne pr­o­ble­me da obez­bi­je­di tri obro­ka dnev­no. S dru­ge stra­ne „si­stem­ski bo­ga­ta­ši” ima­ju pri­vi­le­gi­je ko­je su ri­jet­ke za ure­đe­ne ze­mlje. Ra­di­ti dr­žav­ni po­sao na za­pa­du ni­je mno­go is­pla­ti­va va­ri­jan­ta, dok kod nas ve­ći­na svr­še­nih stu­de­na­ta ima že­lju da po­sle fa­kul­te­ta ra­di u dr­žav­nom sek­to­ru – za­klju­ču­je Pe­jak.
M.S.


„Sistemski bogataši”

Pe­jak na­vo­di da je je­dan od pro­ble­ma ko­ji pra­ti ze­mlju ko­ja ima „si­stem­ske bo­ga­ta­še” taj što no­vac, ko­je­ga je ma­lo, ide u sve­ga ne­ko­li­ko po­ro­di­ca.
– Umje­sto da 500.000 eura ima re­ci­mo 500 po­ro­di­ca i tro­ši ih, ovu svo­tu ima sve­ga pet po­ro­di­ca. Pet po­ro­di­ca ne mo­že da po­tro­ši ko­li­ko 500, iako se či­ni da ni­je ta­ko. Pet po­ro­di­ca „si­stem­skih bo­ga­ta­ša” će svoj no­vac po­tro­ši­ti na ne­ki uvo­zni luk­suz, pa će taj no­vac oti­ći u ne­ku dru­gu ze­mlju, dok bi 500 po­ro­di­ca sa po 1.000 eura ve­ći dio tog nov­ca po­tro­ši­li u ze­mlji – pro­cje­nju­je Pe­jak.


Ri­ječ gla­dan je nji­ma po­li­ti­za­ci­ja

Ve­sko Pe­jak sa­vje­tu­je vr­hu dr­ža­ve da uzme po­dat­ke Mon­sta­ta ka­ko bi se uvje­ri­li u stvar­nost.
– Naj­go­re od sve­ga je to što su oni vre­me­nom i sa­mi po­če­li da vje­ru­ju u la­ži ko­je na­ma ser­vi­ra­ju. Sa vi­so­kim za­ra­da­ma i po­da­ci­ma ko­je sa­mi pro­iz­vo­de, oni ne mo­gu zna­ti ka­ko je jed­noj po­ro­di­ci ko­ja ima da­nas tri eura da spre­mi obrok za če­ti­ri čla­na. Nji­ma po­jam gla­dan zvu­či kao po­li­tič­ka pri­ča ko­ja ima za cilj da ih mak­ne s vla­sti. S dru­ge stra­ne, na­ma po­jam gla­dan pred­sta­vlja sva­ko­dnev­ni strah od sju­tra­šnjeg da­na. Ako bu­de­mo kao na­rod uspje­li da taj strah usmje­ri­mo u prav­cu pro­mje­na, on­da ima­mo šan­su da osta­ne­mo re­la­tiv­no nor­mal­ni. Ako se ne bu­de­mo bo­ri­li, kon­stan­tan strah će jed­nog da­na od nas na­pra­vi­ti psi­hič­ki obo­lje­le je­din­ke. Ta­ko da je bor­ba u stva­ri jed­na vr­sta te­ra­pi­je – ka­že Pe­jak.