Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
SNP i Demos napustili parlament * Mandiću danas presuda * Neće da robija zbog kuma * Migo dao stan i Vukinoj ženi * Kinezi pjevali „Bjelasicom pasla stada” * Stradao medvjed * SNP i Demos napustili parlament
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 22-10-2015

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Dolazi Mujo u kino i kupi jednu kartu za film. Poslije dvije minute, dolazi i kupuje još jednu, i tako nekoliko puta. Prodavač ga pita:
- Pa što će vam toliko karata za isti film?
- Znam ja da je dovoljna jedna, ali onaj na vratima mi svaku podere.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo VLADA NARUČILA 47 PUTA SKUPLJU ANALIZU O OPASNOM OTPADU U BRODOGRADILIŠTU BIJELA Umjesto 2.000 studiju platili 95.000 eura Slična analiza je rađena za potrebe kompanije Porto Montenegro za samo 2.000 eura, pa bi javnost trebalo da bude obaviještena zbog čega je analiza rađena iz sredstava Svjetske banke skuplja 47 puta, a ovako skupi rezultati uzorkovanja, koji debelo koštaju građane Crne Gore, treba da budu javno dostupni – kazala je za Kovačevićeva
Vlada Crne Gore do sa­da je po­tro­ši­la oko 95.000 eura za ana­li­ze kon­ce­ntra­ci­je opa­snih ma­te­ri­ja u gri­tu uk­sla­di­šte­nom u Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la, dok je Por­to Mon­te­ne­gro za slič­nu ana­li­zu pla­tio 47 pu­ta ma­nje, od­no­sno 2.000 eura, sa­op­šti­la je iz­vr­šna di­rek­tor­ka NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić. Ona je po­zva­la nad­le­žne da upo­zna­ju jav­nost sa re­zul­ta­ti­ma uzor­ko­va­nja ta­ko sku­pe ana­li­ze. Ova sredstva potrošena su od kredita Svjetske banke u iznosu od 50 miliona, a data su za projekat upravljanja industrijskim otpadom i čišćenja u Crnoj Gori.
Od­la­ga­li­šte gri­ta u Bi­je­loj jed­no je od naj­ve­ćih eko­lo­ških pro­ble­ma sa ko­ji­ma se Cr­na Go­ra go­di­na­ma su­o­ča­va, jer grit kao opa­sni ot­pad ni­je ade­kvat­no od­la­gan.
– Sma­tra­mo da ne­za­vi­sna kon­tro­la pro­ce­sa uzor­ko­va­nja mo­ra bi­ti iz­vr­še­na jer je „ba­zen gri­ta“ du­bok oko tri me­tra, a ima­mo in­for­ma­ci­ju da je uzor­ko­va­nje ra­đe­no na du­bi­ni od oko 60 cen­ti­me­ta­ra i pli­će zbog če­ga se ne mo­gu do­bi­ti pra­ve vri­jed­no­sti. Uzor­ko­va­nje mo­ra ob­u­hva­ti­ti i ze­mlju is­pod gri­ta ko­ja je kon­ta­mi­ni­ra­na na du­bi­ni od oko 1,8 me­ta­ra. Slič­na ana­li­za ra­đe­na je za po­tre­be kom­pa­ni­je Por­to Mon­te­ne­gro za sa­mo 2.000 eura, pa bi jav­nost tre­ba­lo da bu­de oba­vi­je­šte­na zbog če­ga je ana­li­za, ra­đe­na iz sred­sta­va Svjet­ske ban­ke sku­plja 47 pu­ta, a ova­ko sku­pi re­zul­ta­ti uzor­ko­va­nja, ko­ji de­be­lo ko­šta­ju gra­đa­ne Cr­ne Go­re, tre­ba da bu­du jav­no do­stup­ni – ka­za­la je za „Dan“ Ko­va­če­vi­će­va.
Pre­ma sa­zna­nji­ma te NVO, pro­blem pri­vre­me­no uskla­di­šte­nog ot­pa­da u Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la ni­je još uvi­jek ri­je­šen, iako su za ana­li­zu po­vu­če­na sred­stva od oko 95.000 eura iz sred­sta­va Svjet­ske ban­ke, a ve­ća ko­li­či­na gri­ta od­lo­že­nog pri­je vi­še de­ce­ni­ja u pro­ce­su je pre­ka­te­go­ri­za­ci­je iz opa­snog u neo­pa­sni ot­pad.
– U svim do­ku­men­ti­ma o sta­nju ži­vot­ne sre­di­ne ko­ja go­vo­re o in­du­strij­skom ot­pa­du, iz 2006. go­di­ne do da­nas, grit se kla­si­fi­ku­je kao opa­sni ot­pad po­seb­no onaj ko­ji je na­stao u pro­te­klih 20 go­di­na kroz za­star­je­le teh­nič­ke pro­ce­se i an­ti­ko­ro­ziv­ne in­ter­ven­ci­je na brod­skim če­lič­nim po­vr­ši­na­ma, te sa­dr­ži se­pa­ra­cij­ske te­ške naf­te iz bro­do­va kao i slo­pa od si­ro­ve naf­te, abra­ziv­ne i ko­ro­ziv­ne ma­te­ri­ja­le, te­ške me­ta­le, otrov­ne bo­je i dru­ga he­mij­ska je­di­nje­na, u ukup­noj ko­li­či­ni sa šlja­kom od oko 60.000 to­na – pod­sje­ća ona.
Ko­va­če­vi­će­va uka­zu­je da ne po­sto­ji pre­vi­še mo­guć­no­sti za tre­ti­ra­nje opa­snog gri­ta, ali sma­tra da ni­je do­bro ko­ri­sti­ti grit za tam­po­ni­ra­nje, pod­lo­gu i po­pu­nja­va­nje ja­ma na­sta­lih is­ko­pa­va­njem ze­mlji­šta za po­tre­be iz­grad­nje auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re.
– Pre­ma Za­ko­nu o upra­vlja­nju ot­pa­dom grit se mo­že pri­vre­me­no skla­di­šti­ti i iz­vo­zi­ti s ob­zi­rom na to da Cr­na Go­ra ne­ma de­po­ni­ju in­du­strij­skog ot­pa­da. Ono če­ga se mi pri­bo­ja­va­mo je­ste da su nad­le­žne in­sti­tu­ci­je po­žu­ri­le da grit, kroz pre­ka­te­go­ri­za­ci­ju opa­snog u neo­pa­sni, sta­ve na ras­po­la­ga­nje za tam­po­ni­ra­nje, pod­lo­gu i po­pu­nja­va­nje ja­ma na­sta­lih is­ko­pa­va­nji­ma ze­mlji­šta za po­tre­be iz­grad­nje no­vog auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, za­tva­ra­ju­ći oči pred či­nje­ni­com da je ri­ječ o ogrom­noj ko­li­či­ni opa­snog ot­pa­da zbog če­ga je Bro­do­gra­di­li­šte već de­ce­ni­ja­ma pre­po­zna­to na me­đu­na­rod­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou kao eko­lo­ška cr­na tač­ka – upo­zo­ri­la je ona.
Ko­va­če­vi­će­va je is­ta­kla da ni­je taj­na da je de­po­no­va­nje in­du­strij­skog i opa­snog ot­pa­da je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma u Cr­noj Go­ri zbog ogrom­nih tro­ško­va nje­go­vog iz­vo­za i de­po­no­va­nja u dru­goj ze­mlji.
– U si­tu­a­ci­ji ka­da je dr­žav­na ka­sa pra­zna, pri­bje­ga­va­nje eks­trem­nim rje­še­nji­ma na­u­štrb ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlja gra­đa­na pred­sta­vlja­ju re­al­nu bo­ja­zan. Ta­ko­đe, je­di­no što že­li­mo vi­dje­ti je­su sa­ni­ra­na pod­ruč­ja ko­ja su go­di­na­ma za­tro­va­na, a ni­ka­ko pri­pre­ma­nje te­re­na za bu­du­će in­ve­sti­to­re sa sred­stvi­ma iz­vu­če­nim iz dže­po­va na­ših gra­đa­na – uka­za­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Iz eko­lo­ške in­spek­ci­je nam je sa­op­šte­no da je Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la na­lo­že­no da iz­vr­ši či­šće­nje de­po­ni­je ra­blje­nog gri­ta i da vr­ši se­lek­tiv­no od­la­ga­nje svih vr­sta ot­pa­da na pro­pi­sna pri­vre­me­na skla­di­šta. In­spek­tor je, ka­ko ka­žu, za­bra­nio mi­je­ša­nje ra­blje­nog (upo­tre­blji­va­nog) gri­ta sa dru­gim ot­pa­dom.
– U ci­lju sa­na­ci­je i či­šće­nja pred­met­nog te­re­na, Ja­dran­sko bro­do­gra­di­li­šte je iz­vr­ši­lo pro­si­ja­va­nje ra­blje­nog gri­ta i pa­ko­va­nje u pla­stič­ne vo­do­ot­por­ne džam­bo vre­će, či­me je spri­je­če­no i raz­no­še­nje gri­ta pod uti­ca­jem vje­tra. Upa­ko­va­ni grit je uskla­di­šten na pri­vre­me­noj lo­ka­ci­ji, u okvi­ru za­tvo­re­nog kru­ga bro­do­gra­di­li­šta, do traj­nog zbri­nja­va­nja. U pred­hod­nom pe­ri­o­du bi­lo je vi­še po­ku­ša­ja traj­nog rje­ša­va­nja i zbri­nja­va­nja ot­pad­nog gri­ta, me­đu­tim, zbog fi­nan­sij­ske si­tu­a­ci­je u ko­joj je za­te­če­no pred­u­ze­će, ni­je do­šlo do re­a­li­za­ci­je traj­nog zbri­nja­va­nja ot­pad­nog gri­ta. Ot­pad­ni grit (iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, ka­da ni­je vr­še­na se­lek­ci­ja ot­pa­da), ko­ji je upa­ko­van u džam­bo vre­će i či­ju je ka­rak­te­ri­za­ci­ju vr­šio „Cen­tar za eko­tok­si­ko­lo­ška is­pi­ti­va­nja“ iz Pod­go­ri­ce, ka­te­go­ri­san je kao opa­san ot­pad – sa­op­šte­no je iz in­spek­ci­je.A.T.


Bez odgovora

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma juče nijesu odgovarali na naša pitanja ko je radio analizu koncentracije opasnih materija u gritu. Iz ovog resora nijesu kazali ni zašto je analiza koštala 95.000 eura.


U op­ci­ji iz­voz

Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta Ozon Alek­san­dar Pe­ro­vić is­ti­če da je grit vi­še­de­ce­nij­ski pro­blem u Cr­noj Go­ri. Is­ti­če da su za nje­go­vu sa­na­ci­ju po­treb­na znat­na sred­sta­va, ali i vri­je­me da se taj pro­je­kat pri­pre­mi na naj­bo­lji na­čin.
– Vi­še stu­di­ja je ura­đe­no sa raz­li­či­tim stan­dar­di­ma šta je na­bo­lje ura­di­ti. Kao jed­na od naj­bo­ljih op­ci­ja je­ste da se je­dan dio gri­ta mo­ra iz­ve­sti. Po­sto­je i spe­ku­la­ci­je da li je je­dan dio, kao pod­lo­gu za gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal, mo­gu­će is­ko­ri­sti­ti­ti u Cr­noj Go­ri. Sma­tra­mo da ako je mo­gu­će da se pro­blem ri­je­ši u Cr­noj Go­ri, tu ga i tre­ba rje­ša­va­ti – oci­je­nio je Pe­ro­vić.

Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja štampanog i on-line izdanja Dana kažnjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog, kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, štampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naših izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"