Mi­lo Đu­ka­no­vić

Pr­vi čo­vjek po mo­ći i uti­ca­ju u dr­ža­vi već de­ce­ni­ja­ma je pred­sjed­nik cr­no­gor­ske vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji je ujed­no i li­der vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS). On kon­tro­li­še sve dru­štve­no-po­li­tič­ke to­ko­ve u ze­mlji i sko­ro da ne­ma ni­jed­nog seg­men­ta ko­ji ni­je pod nje­go­vom di­rekt­nom ili in­di­rekt­nom kon­tro­lom. Nje­gov auto­ri­tet me­đu par­tij­skim ko­le­ga­ma ni­je do­vo­đen u pi­ta­nje ni na­kon kra­ćih po­vla­če­nja sa po­li­tič­ke sce­ne i iz­vje­sno je da je u tim pe­ri­o­di­ma bio vla­dar iz sjen­ke.
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, Đu­ka­no­vi­će­vi je­di­ni pri­ho­di su oni ko­je ostva­ru­je od oba­vlja­nja dr­žav­nič­kih i po­li­tič­kih funk­ci­ja, a po­sje­du­je stan u Pod­go­ri­ci. Me­đu­tim, za vri­je­me svo­je vi­še­go­di­šnje vla­da­vi­ne sti­gao je i da po­sta­ne vla­snik ne­ko­li­ko fir­mi, pa se vri­jed­nost nje­go­ve imo­vi­ne mo­že mje­ri­ti mi­li­o­ni­ma.
Svoj bi­znis je za­po­čeo osni­va­njem fir­me Uni­ver­zi­tats, u ko­joj ima 25 od­sto vla­snič­kog udje­la. Uni­ver­zi­tats je re­gi­stro­van 19. de­cem­bra 2006. go­di­ne, na­kon če­ga je u krat­kom ro­ku, bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le i ri­je­še­nih imo­vin­skih pi­ta­nja, iz­gra­dio kom­pleks Uni­ver­zi­te­ta „Do­nja Go­ri­ca”. Ni­ka­da ni­je bi­lo ri­je­či o ka­pi­ta­lu ko­ji je Đu­ka­no­vić ulo­žio u taj pro­je­kat, ni­ti je po­ri­je­klo nje­go­ve imo­vi­ne do­vo­đe­no u pi­ta­nje. Na Uni­ver­zi­tats se vo­di ze­mlji­šte od 12.038 kva­dra­ta, a ukup­na po­vr­ši­na objek­ta na se­dam ni­voa i pri­do­da­tog zda­nja iz­no­si oko 17.000 me­ta­ra kva­drat­nih.
Fir­mu Ka­pi­tal in­vest, pr­vu ko­ja je u nje­go­vom sto­po­stot­nom vla­sni­štvu, Đu­ka­no­vić je osno­vao 23. fe­bru­a­ra 2007. go­di­ne. Osni­vač­ki ulog je bio 2.000 eura osni­vač­kog ulo­ga, a kao dje­lat­no­sti su na­ve­de­ni kon­sal­ting i me­nadž­ment po­slo­vi. I po­slo­va­nje te fir­me pra­ti­le su od­re­đe­ne sum­nje. Me­di­ji su pi­sa­li da je Đu­ka­no­vić do­bio mi­li­on­ski kre­dit od lon­don­ske fi­li­ja­le grč­ke Pi­re­us ban­ke i na taj na­čin po­stao mi­li­o­ner.
Ipak, naj­ve­će kon­tro­ver­ze ve­za­ne su za po­ro­dič­nu fi­nan­sij­sku in­sti­tu­ci­ju Đu­ka­no­vi­ća – Pr­vu ban­ku. Pre­mi­jer je do 2013. go­di­ne bio vla­snik di­je­la ak­ci­ja u toj fir­mi, u ko­joj je naj­ve­ći ak­ci­o­nar nje­gov ro­đe­ni brat Aco Đu­ka­no­vić.
Mi­lo Đu­ka­no­vić je, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo, vi­še pu­ta pro­da­vao svo­je ak­ci­je u Pr­voj ban­ci i u vi­še na­vra­ta na taj na­čin za­ra­dio mi­li­o­ne. In­te­re­sant­no je da je Đu­ka­no­vić ini­ci­rao do­no­še­nje Za­ko­na o po­dr­šci ban­kar­skom sek­to­ru i sa 44 mi­li­o­na iz dr­žav­nog bu­dže­ta fi­nan­sij­ski po­mo­gao Pr­vu ban­ku, u ko­joj je po­tom opet po­sje­do­vao 10.466 ak­ci­ja, či­ja je no­mi­nal­na vri­jed­nost bi­la oko 1,38 mi­li­o­na eura.
Đu­ka­no­vi­ćev pred­u­zet­nič­ki ta­le­nat ipak se po­naj­bo­lje is­po­lja­va kroz nje­go­vu sposob­nost da uz ma­le ulo­ge, pa čak i sa jed­nim eurom, osni­va pro­fi­ta­bil­ne fir­me. Jed­na od ta­kvih je i kom­pa­ni­ja „Glo­bal Mon­te­ne­gro”, ko­ju je, ulo­živ­ši euro kao osni­vač­ki ka­pi­tal, u ja­nu­a­ru 2007. osno­vao sa ku­mom Vu­kom Raj­ko­vi­ćem. I ta kom­pa­ni­ja do­bi­ja­la je vi­še­mi­li­on­ske kre­di­te, a na nju se vo­di­la i par­ce­la od 20.229 kva­dra­ta u Bu­dvi, u na­se­lju Pod­ko­šljun.
Đu­ka­no­vi­će­vo bo­gat­stvo stra­ni me­di­ji su pro­cje­nji­va­li na vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura. Ugled­ni svjet­ski me­di­ji po­put „In­di­pen­den­ta” i „Forb­sa” u vi­še na­vra­ta su ga svr­sta­va­li na li­ste 20 naj­bo­ga­ti­jih dr­žav­ni­ka, a nje­go­vo bo­gat­stvo su pro­ci­je­ni­li na oko 11,5 mi­li­o­na eura.
Upr­kos to­me, po­ri­je­klo nje­go­ve imo­vi­ne do sa­da ni­jed­nom ni­je bi­lo pred­met pro­vje­ra nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, mo­žda za­to što bez­re­zer­vno vje­ru­ju u Đu­ka­no­vi­će­vu tvrd­nju da su na­vo­di da je ne­le­gal­no ste­kao enorm­nu imo­vi­nu gnu­sne la­ži, a mo­žda za­to što u Cr­noj Go­ri ne po­sto­je ne­za­vi­sno sud­stvo i tu­ži­la­štvo. U ključ­nim sud­skim, fi­nan­sij­skim, bez­bjed­no­snim i tu­ži­lač­kim or­ga­ni­ma go­di­na­ma sje­de sko­ro isti lju­di, oda­ni vla­da­ju­ćim kru­go­vi­ma, či­ja je vjer­nost vi­še pu­ta te­sti­ra­na. Slu­že­ći se po­lu­ga­ma vla­sti i auto­ri­te­tom ko­ji je ste­kao to­kom vi­še­de­ce­nij­ske vla­da­vi­ne, ak­tu­el­ni pre­mi­jer cr­no­gor­ske vla­de di­rekt­no ili in­di­rekt­no kon­tro­li­še po­li­ci­ju, Agen­ci­ju za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost, sud­stvo, tu­ži­la­štvo, dr­žav­ne me­di­je, ali i ve­ći dio pri­vat­nih, i po­je­di­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je.
Iako je do­vo­đen u ve­zu sa vi­še afe­re, od ko­jih do da­nas ni­jed­na ni­je do kra­ja is­pi­ta­na, nje­gov po­li­tič­ki po­lo­žaj ni­ka­da ni­je do­ve­den u pi­ta­nje.

Aco Đu­ka­no­vić
Aco Đu­ka­no­vić je sa­mo je­dan od čla­no­va „pr­ve fa­mi­li­je” ko­ji je do­bro pro­fi­ti­rao to­kom vi­še­de­ce­nij­ske vla­da­vi­ne DPS-a. Od ka­da je nje­gov brat pre­u­zeo ru­ko­vo­đe­nje dr­ža­vom, Aco­vo bo­gat­stvo je sa­mo ra­slo. Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su ob­ja­vi­li no­vi­na­ri ICIJ-a, nje­go­vo bo­gat­stvo se pro­cje­nju­je na 167 mi­li­o­na do­la­ra.
Sta­ri­ji od bra­će Đu­ka­no­vić ba­vi se gra­đe­vin­skim ra­do­vi­ma i vla­snik je ve­li­kog bro­ja po­slov­nih pro­sto­ra. Ve­ćin­ski je vla­snik Pr­ve ban­ke, po­sje­du­je i 11 od­sto ak­ci­ja plje­valj­skog Rud­ni­ka uglja, a ku­pio je i ne­ka­da dr­žav­ni Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP).
U jav­no­sti je po­zna­to da su kom­pa­ni­je Aca Đu­ka­no­vi­ća naj­če­šći po­nu­đa­či na ten­de­ri­ma dr­žav­nih or­ga­na i da se te po­nu­de ne od­bi­ja­ju. Đu­ka­no­vić je za­ra­dio mi­li­o­ne eura sa­mo od ren­ti­ra­nja pro­sto­ri­ja za po­tre­be dr­žav­nih or­ga­na. On do­bi­ja 10.000 eura ren­te od Za­vo­da za me­tro­lo­gi­ju, a te pro­sto­ri­je je iz­dao na pe­ri­od od pet go­di­na. I to ne pr­vi put.
Pro­sto­ri­je ko­je Đu­ka­no­vić ta­ko do­bro ren­ti­ra na­la­ze se u zgra­di biv­šeg Te­le­ko­ma, ko­ju je ku­pio 2007. po vr­lo po­volj­noj ci­je­ni, oko 700 eura po kva­dra­tu, po­što je ta kom­pa­ni­ja pri­va­ti­zo­va­na. U is­toj zgra­di Đu­ka­no­vić ren­ti­ra pro­sto­re i Agen­ci­ji za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je. I po tom osno­vu Đu­ka­no­vić je za­ra­dio sto­ti­ne hi­lja­da eura.
Slu­čaj ko­ji je po­sled­njih go­di­na iza­zvao naj­ve­ću bu­ru u jav­no­sti sva­ka­ko je pro­da­ja zgra­de po­li­ci­je u Pod­go­ri­ci, ta­ko­zva­ne „Li­men­ke”. Sta­ri­ji Đu­ka­no­vić je 2008. go­di­ne ku­pio ze­mlji­šte od pre­ko 7.000 kva­dra­ta na ko­jem se na­la­zi „Li­men­ka”, a Upra­va po­li­ci­je i MUP ugo­vo­rom su se oba­ve­za­li da će se ise­li­ti iz tog objek­ta do kra­ja 2010. go­di­ne. On je tu­žbu pro­tiv dr­ža­ve pod­nio u ju­lu 2012. go­di­ne, na­kon što je Vla­da od­bi­la da mu is­pla­ti obe­šte­će­nje zbog ne­is­pu­nje­nih oba­ve­za iz ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ze­mlji­šta u pod­go­rič­kom na­se­lju Mo­mi­ši­ći. Po pre­su­da­ma ko­je su do­ni­je­li cr­no­gor­ski su­do­vi, Aco Đu­ka­no­vić će za ze­mlju ko­ju je pla­tio pre­ko tri mi­li­o­na eura do­bi­ti tri pu­ta vi­še nov­ca.
Na­i­me, Đu­ka­no­vi­ću je do­su­đe­na od­šte­ta od sko­ro 10 mi­li­o­na eura. Pra­vo­sna­žnom pre­su­dom Vi­šeg su­da Đu­ka­no­vi­ću je do­su­đe­no 7.050.000 eura na ime iz­gu­blje­ne do­bi­ti, uz za­te­znu ka­ma­tu. Mi­mo iz­no­sa do­su­đe­nog tom pre­su­dom, ko­ja je tre­nut­no na re­vi­zi­ji u Vr­hov­nom su­du, pre­mi­je­ro­vom bra­tu su do sa­da is­pla­će­na sko­ro dva mi­li­o­na eura na ime ka­ma­ta i na­kna­de šte­te u ve­zi sa ku­po­vi­nom „Li­men­ke”.
On je 2007. go­di­ne ku­pio Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP), ta­da naj­u­gled­ni­ju pro­jekt­nu in­sti­tu­ci­ju u Cr­noj Go­ri. Zgra­da RZUP-a ima oko 1.600 kva­drat­nih me­ta­ra i na­la­zi se na eks­klu­ziv­noj lo­ka­ci­ji u Pod­go­ri­ci. Za­hva­lju­ju­ći RZUP-u, Đu­ka­no­vić je po­sled­njih go­di­na po­stao glav­ni pla­ner u dr­ža­vi. Ta nje­go­va kom­pa­ni­ja an­ga­žo­va­na je u iz­ra­da­ma sko­ro svih dr­žav­nih stu­di­ja i pro­stor­nih pla­no­va, na osno­vu če­ga je do sa­da za­ra­dio vi­še mi­li­o­na eura.
U po­sje­du Pr­ve ban­ke na­la­zi se ve­li­ki broj ne­kret­ni­na na te­ri­to­ri­ji ci­je­le dr­ža­ve.

Ana Đukanović
Jed­na od že­na na spi­sku naj­u­ti­caj­ni­jih lič­no­sti u Cr­noj Go­ri do­la­zi iz po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić. U pi­ta­nju je Ana Đu­ka­no­vić, ko­ja se na­kon ka­ri­je­re su­di­je u Osnov­nom, Vi­šem i Vr­hov­nom su­du od­lu­či­la za advo­ka­tu­ru.
Bi­la je po­sred­nik u pri­va­ti­za­ci­ja­ma naj­ve­ćih cr­no­gor­skih pred­u­ze­ća – Ju­go­pe­tro­la, Te­le­ko­ma i Že­lje­za­re. Za­stu­pa­la je i ka­nad­skog mi­li­jar­de­ra Pi­te­ra Man­ka, ko­ji je ku­pio re­mont­ni za­vod „Ar­se­nal” u Tiv­tu.
Nju je svjet­ski ma­ga­zin Vorld faj­nens pro­gla­sio za naj­bo­ljeg advo­ka­ta u Cr­noj Go­ri za ovu go­di­nu, a pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja, Ko­la­re­vi­će­va u sud­ni­cu ne ula­zi is­pod 10.000 eura. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) ra­ni­je je ob­ja­vio da Ana Đu­ka­no­vić po­sje­du­je če­ti­ri sta­na u Pod­go­ri­ci i da se nje­no ukup­no bo­gat­stvo pro­cje­nju­je na oko 3,5 mi­li­o­na eura. I ona je po­sje­do­va­la ak­ci­je u Pr­voj ban­ci, a osni­vač je fir­me za kon­sal­ting i me­nadž­ment „Edu kons”.
Dok je bi­la su­di­ja Vr­hov­nog su­da, njen rad pra­ti­le su broj­ne kon­tro­ver­ze, po­put one ka­da je u spo­ru oko ho­te­la „Ava­la” pre­su­di­la u ko­rist kom­pa­ni­je Be­pler i Džej­kob­son. Ta­da je do­ni­je­la pre­su­du ko­jom je ten­der­skoj ko­mi­si­ji na­lo­že­no da pot­pi­še ugo­vor o ku­po­pro­da­ji „Ava­le” sa po­me­nu­tom kom­pa­ni­jom, ko­ja je bi­la dru­go­ran­gi­ra­na, za su­mu ni­žu od tra­že­ne. Ka­da je po­če­la da se ba­vi advo­ka­tu­rom, je­dan od nje­nih pr­vih kli­je­na­ta bi­la je upra­vo kom­pa­ni­ja Be­pler i Džej­kob­son.
Ipak, naj­po­zna­ti­ji slu­čaj u ko­ji je bi­la uklju­če­na sva­ka­ko je afe­ra „Te­le­kom”. Ame­rič­ke vla­sti spro­ve­le is­tra­gu zbog pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma, u okvi­ru ko­je se po­mi­nje i ime Ane Đu­ka­no­vić. Pre­ma do­ku­men­ti­ma ame­rič­kih fi­nan­sij­skih vla­sti, nje­na advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja je do­bi­la pre­ko 500 hi­lja­da eura za fik­tiv­ne uslu­ge to­kom pri­va­ti­za­ci­je. Osta­tak od 7,35 mi­li­o­na eura, ko­li­ko je, pre­ma tim do­ku­men­ti­ma, iz­no­sio mi­to ko­ji je Ma­đar te­le­kom is­pla­tio za ku­po­vi­nu Te­le­ko­ma po po­volj­ni­jim uslo­vi­ma, oti­šao je na ra­ču­ne tri fir­me po­ve­za­ne za pri­ja­te­lji­ma i sa­rad­ni­ci­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Is­tra­ga o pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma po­kre­nu­ta je kra­jem 2011. go­di­ne, na­kon što su ame­rič­ke vla­sti sa­op­šti­le da ima­ju do­ka­ze da je pri­a­ti­za­ci­ju tog pred­u­ze­ća pra­ti­la ko­rup­ci­ja.
I Anin sin Edin je po­sled­njih go­di­na ak­ti­van u bi­zni­su. Imao je tri fir­me, od ko­jih je sva­ka, pre­ma po­da­ci­ma iz cen­tral­nog re­gi­stra pri­vi­red­nih su­bje­ka­ta, sa­da li­kvi­di­ra­na, obri­sa­na ili u ste­ča­ju. Ško­lo­vao se u ino­stran­stvu, a u apri­lu 2006. ku­pio je stan u Nju­jor­ku za 877.500 do­la­ra.

Bra­no Mi­ću­no­vić
Kon­tro­verz­nog nik­šić­kog bi­zni­sme­na Bra­ni­sla­va Bra­na Mi­ću­no­vi­ća me­di­ji go­di­na­ma ozna­ča­va­ju kao še­fa „bal­kan­skog pod­ze­mlja”. Go­di­na­ma ži­vi u Bu­dvi kao naj­po­zna­ti­ji sta­nar be­čić­kog ho­te­la „Splen­did”.
Zva­nič­no je pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra i su­vla­snik fir­me „Džek pot”, ko­ja dr­ži koc­kar­ni­ce. Mi­ću­no­vić je je­dan od op­tu­že­nih u afe­ri ve­za­noj za šverc ci­ga­re­ta, za ko­ju se u Ba­ri­ju već go­di­na­ma vo­di po­stu­pak. Je­dan od ita­li­jan­skih ma­fi­ja­ša ko­ji je svje­do­čio u tom po­stup­ku ka­zao je da je u Cr­noj Go­ri glav­ni Mi­ću­no­vić, da on svi­ma ko­man­du­je i da je u ve­o­ma do­brim od­no­si­ma sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. On je pred ita­li­jan­skim pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma sa­op­štio da je Mi­ću­no­vić rod­bin­ski ve­zan sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem.
Pre­ma op­tu­žni­ci pro­tiv osum­nji­če­nih za šverc ci­ga­re­ta, Mi­ću­no­vić je od­re­đi­vao ko­je će kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je iz Ita­li­je oba­vlja­ti šverc i ko­ja će im ro­ba bi­ti na ras­po­la­ga­nju, kao i u ko­jem tre­nut­ku će se vr­ši­ti tran­zit.
Ro­đen je 1953. go­di­ne u Nik­ši­ću, a u mla­do­sti je tre­ni­rao boks i bio pri­pad­nik elit­ne 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de ne­ka­da­šnje JNA. Se­dam­de­se­tih go­di­na krat­ko je ži­vio u No­vom Sa­du, da bi po­tom oti­šao van ze­mlje.
Nje­go­vo ime je pr­vi put do­ve­de­no u ve­zu sa ne­kim kri­vič­nim dje­lom ka­da je 1983. go­di­ne u Nje­mač­koj ubi­jen Stje­pan Đu­re­ko­vić, biv­ši di­rek­tor mar­ke­tin­ga INA. Me­đu­tim, na­vo­di o nje­go­voj po­ve­za­no­sti s tim kri­vič­nim dje­lom ni­ka­da ni­je­su do­ka­za­ni.
Po po­vrat­ku u Cr­nu Go­ru, jed­no vri­je­me je pro­veo u spu­škom za­tvo­ru zbog ubi­stva ko­je se do­go­di­lo pod sum­nji­vim okol­no­sti­ma. Mi­ću­no­vić je 2000. oslo­bo­đen op­tu­žbi da je u ok­to­bru 2000. go­di­ne is­pred pod­go­rič­kog Kli­nič­kog cen­tra ubio Nik­ši­ća­ni­na Ra­do­va­na Ko­va­če­vi­ća, ko­ji je pret­hod­no te­ško ra­njen u puc­nja­vi u ko­joj je po­gi­nuo Ce­ti­nja­nin Pet­ko Pe­šu­kić. Mi­ću­no­vić je bio vla­snik koc­kar­ni­ce u ho­te­lu „Pod­go­ri­ca” u ko­joj iz­bi­la sva­đa sa kr­va­vim epi­lo­gom. Na te­ret mu se sta­vlja­lo da je is­pred Kli­nič­kog cen­tra u Pod­go­ri­ci, na do ta­da ne­za­bi­lje­žen na­čin, iz pi­što­lja ubio ra­nje­nog Ko­va­če­vi­ća.
Iako zva­nič­no ni­je bio ni u jed­noj par­ti­ji, spe­ku­li­sa­lo se da je u vi­še na­vra­ta ak­tiv­no po­dr­žao Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, i to u ključ­nim mo­men­ti­ma, po­put re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne.
Ko­li­ki uti­caj i da­lje ima naj­bo­lje je po­ka­za­la svad­ba nje­go­ve kćer­ke u mar­tu 2015. go­di­ne, na ko­joj se oku­pio sam vrh po­li­tič­ke sce­ne, ali i čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca.

Du­ško Mar­ko­vić
Moj­kov­ča­nin Du­ško Mar­ko­vić tre­nut­no je na po­zi­ci­ji pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de za po­li­tič­ki si­stem. Bio je mi­ni­star prav­de, a pri­je to­ga je oko 11 go­di­na bio na če­lu taj­ne po­li­ci­je. On je u po­li­ti­ci sko­ro 25 go­di­na i va­ži za vr­lo uti­caj­nog čla­na vla­da­ju­će stran­ke. Opo­zi­ci­o­na­ri ga op­tu­žu­ju da još uvi­jek kon­tro­li­še je­dan dio bez­bjed­nosnog sek­to­ra.
Po­moć­nik mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va za Slu­žbu dr­žav­ne bez­bjed­no­sti (od ko­je je ka­sni­je na­sta­la ANB) po­stao je u ok­to­bru 1998. go­di­ne. Ra­ni­je je bio i pred­sjed­nik moj­ko­vač­ke op­šti­ne, a po­tom i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Đu­ka­no­vi­će­ve vla­de. Od 1996. Mar­ko­vić je član glav­nog od­bo­ra DPS-a, a na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma odr­ža­nim te go­di­ne iza­bran je za po­sla­ni­ka. Va­ži za jed­nog od Đu­ka­no­vi­će­vih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka.
Go­di­na­ma se u jav­no­sti spo­mi­nje ta­ko­zva­ni „moj­ko­vač­ki klan”, na či­jem je če­lu, na­vod­no, upra­vo Mar­ko­vić, za šta ga je pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci op­tu­žio i biv­ši ru­ko­vo­di­lac Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la Pre­drag Šu­ko­vić. On je jav­no op­tu­žio Mar­ko­vi­ća da je ak­ter pred­me­ta o moj­ko­vač­koj kri­mi­nal­noj gru­pi ko­ja se, na­vod­no, ba­vi­la šver­com ci­ga­re­ta. Mar­ko­vić je to oštro de­man­to­vao, tvr­de­ći da ni­kad ni­je čuo za „moj­ko­vač­ki klan”.

Ve­se­lin Ba­ro­vić
Bi­zni­smen Ve­se­lin Ba­ro­vić go­di­na­ma je va­žio za jed­nog od naj­moć­ni­jih lju­di u Cr­noj Go­ri zbog po­slov­nih i pri­ja­telj­skih ve­za sa fa­mi­li­jom pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. I nje­ga su pra­ti­le broj­ne kon­tro­ve­ze i sum­nje oko to­ga na ko­ji na­čin je do­la­zio do vla­sni­štva u pri­vred­nim pred­u­ze­ći­ma. I on je ob­u­hva­ćen op­tu­žni­ca­ma za šverc ci­ga­re­ta za ko­ji se po­stu­pak vo­di u Ba­ri­ju. Spe­ku­li­sa­lo se da je svoj pr­vi mi­li­on za­ra­dio upra­vo na taj na­čin.
U bi­zni­su je od 1989. go­di­ne, a bio je ili je još uvi­jek vla­snik de­se­ti­na pred­u­ze­ća ko­jim upra­vlja pre­ko svo­jih pod­u­ze­ća Fin in­vest i Euro in­vest.
Pod nje­go­vom di­rekt­nom ili in­di­rekt­nom kon­tro­lom su mi­li­o­ni kva­drat­nih me­ta­ra ze­mlje uz oba­lu, a pre­u­zeo je i vi­še cr­no­gor­skih pred­u­ze­ća. Zna­čaj­nu imo­vi­nu ste­kao je i kroz pro­ces ma­sov­ne va­u­čer­ske pri­va­ti­za­ci­je i ak­tiv­no­sti­ma na ber­zi.
Pre­ma vla­snič­kom udje­lu, do­vo­đen je ili se i da­lje do­vo­di u ve­zu sa fir­ma­ma Euro­fond, So­la­na „Ba­jo Se­ku­lić”, HTP „Mi­mo­za”, Ju­go­pe­trol, Cr­no­gor­ski elek­tro­pre­no­sni si­stem, „Bje­la­si­ca Ra­da”, BBM...
Bio je vla­snik ak­ci­ja i u in­du­strij­skim gi­gan­ti­ma – Elek­tro­pri­vre­di i Rud­ni­ku uglja iz Plje­va­lja, ko­je je pro­dao za 44 mi­li­o­na ita­li­jan­skoj kom­pa­ni­ji A2A.
Vla­snik So­la­ne po­stao je to­kom pro­ce­sa ma­sov­ne va­u­čer­ske pri­va­ti­za­ci­je. U toj fir­mi je još 2003. go­di­ne uve­den ste­čaj. Re­volt jav­no­sti iza­zva­la je či­nje­ni­ca da je u pro­stor­nom pla­nu od 2008. ze­mlji­šte So­la­ne iz in­du­strij­skog pre­i­me­no­va­no u gra­đe­vin­sko, usled če­ga mu je vi­še­stru­ko sko­či­la ci­je­na. Pla­nom je pred­vi­đe­no da se na ogrom­nom kom­plek­su, umje­sto bra­nja so­li, gra­di tu­ri­stič­ko na­se­lje. Euro­fond je 2006. go­di­ne ku­pio još 30 od­sto vla­sni­štva u So­la­ni, ka­da je kva­drat ze­mlji­šta pla­ćan 30 cen­ti, a sa­mo dvi­je go­di­ne ka­sni­je ci­je­na kva­dra­ta do­sti­gla je 100 eura.
Ne­dav­no je Ustav­ni sud na za­htjev Euro­fon­da po­kre­nuo po­stu­pak za ocje­nu sa­gla­sno­sti sa Usta­vom i za­ko­nom od­lu­ke o iz­mje­ni i do­pu­ni pro­stor­nog pla­na Cr­ne Go­re do 2020. go­di­ne, ko­jim je ze­mlji­šte So­la­ne od­re­đe­no kao za­šti­će­no pod­ruč­je.

Ran­ko Ubo­vić
Pod­go­ri­ča­nin Ran­ko Ubo­vić je­dan je od pri­pad­ni­ka ta­ko­zva­ne „eki­pe iz Gran­da”. Ubo­vić je ne­for­mal­ni vla­snik po­zna­tog pod­go­rič­kog ka­fi­ća „Grand”, ko­ji go­di­na­ma va­ži za omi­lje­no sa­sta­ja­li­šte cr­no­gor­skih taj­ku­na i funk­ci­o­ne­ra i za ne­for­mal­ni cen­tar mo­ći u dr­ža­vi, gdje se na­vod­no do­no­se i va­žne dr­žav­ne od­lu­ke.
Ubo­vić se po­ve­zu­je sa di­je­lom vla­da­ju­će struk­tu­re, kao i sa po­je­di­nim biv­šim pri­pad­ni­ci­ma ANB-a. Do­vo­di se u ve­zu i sa gra­đe­vin­skom fir­mom Ge­neks, iza ko­je, ka­ko se spe­ku­li­še u jav­no­sti, sto­ji biv­ši mi­ni­star vanj­skih po­slo­va Mi­lan Ro­ćen. Po­pu­lar­na eki­pa iz „Gran­da” do­vo­đe­na je u ve­zu i sa Igo­rom Luk­ši­ćem u vri­je­me dok je on bio pre­mi­jer.
Eki­pa iz „Gran­da” do­vo­đe­na je u ve­zu sa svim po­slo­vi­ma u Cr­noj Go­ri ko­ji su do­no­si­li enorm­nu za­ra­du. Jav­na je taj­na da je eki­pa iz „Gran­da” u lo­šim od­no­si­ma sa Du­škom Mar­ko­vi­ćem.
Vje­ru­je se da je Ubo­vić je­dan od cr­no­gor­skih mul­ti­mi­li­o­ne­ra. Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma po­sje­du­je pred­u­ze­će DOO „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro” u Be­ra­na­ma, ko­je se ba­vi pro­iz­vod­njom opre­me za di­stri­bu­ci­ju elek­trič­ne ener­gi­je i opre­me za upra­vlja­nje elek­trič­nom ener­gi­jom. Ubo­vić je u toj fir­mi osni­vač sa 30 od­sto udje­la. Ta­ko­đe, pre­ma iz­vo­du iz Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta on je ovla­šće­ni za­stup­nik i član od­bo­ra di­rek­to­ra pod­go­rič­ke fir­me „Fen­di”, či­ji je osni­vač i iz­vr­šni di­rek­tor Želj­ko Ga­rić, a u či­ju dje­lat­nost spa­da­ju uslu­ge pri­pre­ma­nja i po­slu­ži­va­nja pi­ća. Ubo­vić je i član od­bo­ra di­rek­to­ra doo „Sa­prom” Pod­go­ri­ca.
Nje­go­vo ime u jav­no­sti je po­mi­nja­no na­kon što je obje­lo­da­njen li­sting te­le­fon­skih po­zi­va kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Na­se­ra Kelj­men­di­ja. U tom do­ku­men­tu je na­ve­de­no da je Ubo­vić 31. ju­la 2009. go­di­ne, oko 14 ča­so­va, po­zvao Kelj­men­di­ja, sa ko­jim je oba­vio kra­ći raz­go­vor. Me­di­ji su ob­ja­vi­li i da će Ubo­vić bi­ti je­dan od svje­do­ka u sud­skom po­stup­ku ko­ji se u Pri­šti­ni vo­di pro­tiv Kelj­men­di­ja.
Sre­di­nom sep­tem­bra na „Grand” je ba­če­na eks­plo­ziv­na na­pra­va, što su opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci oci­je­ni­li kao ob­ra­čun kla­no­va.

Pe­tros Sta­tis
Ime grč­kog bi­zni­sme­na Pe­tro­sa Sta­ti­sa po­sled­njih go­di­na naj­če­šće je po­mi­nja­no u ve­zi ne­kih ključ­nih pro­je­ka­ta po­kre­nu­tih na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re.
Grč­ki bi­zni­smen za­ku­pac je naj­e­lit­ni­je zo­ne ju­žnog mo­ra u ko­joj su grad-ho­tel Sve­ti Ste­fan, vi­la „Mi­lo­čer” i ho­tel „Kra­lji­či­na pla­ža”. Objek­ti ko­ji­ma je ga­zdo­va­la HG Bu­dvan­ska ri­vi­je­ra iz­da­ti su u za­kup na 30 go­di­na još 2007. kom­pa­ni­ji Aman iz Sin­ga­pu­ra, ko­ju su ubr­zo pre­u­ze­li Gr­ci na če­lu sa Sta­ti­som. U nje­go­vom vla­sni­štvu je i ho­tel „Ma­e­stral” u Pr­žnu.
Sta­tis je u Cr­noj Go­ri ve­ćin­ski vla­snik i Uni­ver­zal ban­ke, dnev­nih li­sto­va „Po­bje­da” i „Dnev­ne no­vi­ne”.
U to­ku je kon­kurs za iz­ra­du ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­skog rje­še­nja za pro­stor Kra­lji­či­ne pla­že i Mi­lo­čer­skog par­ka, ko­jim je pred­vi­đe­na iz­grad­nja če­ti­ri pu­ta ve­ćeg ho­te­la, kao i sta­no­va i vi­la za pro­da­ju. Oko anek­sa ugo­vo­ra o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že po­sled­njih sed­mi­ca po­dig­nu­ta je bu­ra u cr­no­gor­skoj jav­no­sti. Dok dio opo­zi­ci­je i vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, kao i civ­ilnog sek­to­ra sma­tra da je na dje­lu po­sao ko­ji ima ogrom­ne šte­te po Cr­nu Go­ru, to ne mi­sle u ve­ćoj vla­da­ju­ćoj par­ti­ji i ne­kim opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma. Anek­som ugo­vo­ra pla­ni­ra se pro­du­že­nje ro­ka za­ku­pa ho­te­la sa 30 na 42 go­di­ne, sma­nje­nje za­kup­ni­ne 30 od­sto, grad­nju 66 apart­ma­na za pro­da­ju, oslo­bo­đa­nje od du­ga za za­kup­ni­nu od 250 hi­lja­da eura i bu­du­će za­kup­ni­ne do iz­ra­de pro­stor­no-plan­ske do­ku­men­ta­ci­je.
Spe­ku­li­še se da su Sta­ti­so­vi po­slov­ni part­ne­ri taj­kun iz koc­kar­skog bi­zni­sa Ma­le­zi­jac Vei Seng Pua i mi­li­jar­der iz Sin­ga­pu­ra Ong Beng Sen­ga, ko­ji je bio pod is­tra­gom FBI, ali je oslo­bo­đen op­tu­žbi.

Mi­li­vo­je Kat­nić
Za glav­nog spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­je Kat­nić je iza­bran pri­je šest mje­se­ci i za to vri­je­me je po­kre­nuo bro­je is­tra­ge ko­je su re­zul­ti­ra­le broj­nim hap­še­nji­ma, pa čak i ne­ka­da naj­i­stak­nu­ti­jih lju­di u ze­mlji.
Na če­lo Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva do­šao je iz Ape­la­ci­o­nog su­da. Bio je i su­di­ja Voj­nog su­da u Pod­go­ri­ci, a su­dio je pred­me­te iz kri­vič­ne ma­te­ri­je.
Do­la­skom na no­vu funk­ci­ju po­no­vo je po­kre­nuo is­tra­gu oko afe­re „Te­le­kom”, u nad­le­žnost mu je pri­pao i taj­ni ra­čun po­ro­di­ce Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća u Švaj­car­skoj, ali i pro­vje­ra vi­še­mi­li­on­ske šte­te na­sta­le pre­pro­da­jom dr­žav­ne ze­mlje i ne­po­kret­no­sti ši­rom Cr­ne Go­re.
Ot­ka­ko je iza­bran za glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca na­lo­žio je hap­še­nja is­tak­nu­tih čla­no­va De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta – Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, La­za­ra Ra­đe­no­vi­ća, Alek­san­dra Ti­či­ća, Raj­ka Ku­lja­če. Na me­ti tu­ži­la­štva na­šli su se sin, kćer­ka, brat i stri­na Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća – Mi­loš, Mi­le­na, Dra­gan i Mir­ja­na, kao i nji­ho­vi broj­ni pri­ja­te­lji i po­slov­ni sa­rad­ni­ci.
Tu­ži­la­štvo ih te­re­ti za zlo­u­po­tre­be i ne­za­ko­ni­to­sti pri­li­kom grad­nje i po­dje­le stam­be­nog i po­slov­nog pro­sto­ra u TQ Pla­za, grad­nje pla­toa za mu­zič­ke spek­ta­kle na Ja­zu i tran­sak­ci­je sa gra­đe­vin­skim ze­mlji­štem na Pri­je­vo­ru iz­nad Ja­za, što je bu­džet op­šti­ne Bu­dva ko­šta­lo vi­še od 12 mi­li­o­na eura.
Za vri­je­me nje­go­vog še­sto­mje­seč­nog ko­man­do­va­nja Spe­ci­jal­nim tu­ži­la­štvom po­kre­nu­te su pro­vje­re oko grad­nje TC „Ba­zar” u Pod­go­ri­ci. Glav­ni grad je na­vod­no na osno­vu jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva Glav­nog gra­da i kom­pa­ni­je „Če­le­bić” za ulog od 8.107 kva­dra­ta vri­jed­nog ze­mlji­šta i na­kna­de za ko­mu­na­li­je do­bio sa­mo par­king mje­sta i pi­ja­cu, a ta kom­pa­ni­ja hi­lja­de kva­drat­nih me­ta­ra eks­klu­ziv­nog po­slov­nog pro­sto­ra.
Tu­ži­la­štvo pro­vje­ra­va i da li je Glav­ni grad oslo­bo­dio fir­mu „Če­le­bić” pla­ća­nja oko 1,66 mi­li­o­na eura po osno­vu lo­kal­ne ko­mu­nal­ne tak­se. Pro­tiv Kat­ni­će­vog iz­bo­ra na če­lo Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva bi­le su NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) i Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), ko­je su pri­je ne­go što je iza­bran tra­ži­le da se utvr­di da li je umi­je­šan u rat­ne zlo­či­ne. Kat­nić je ne­gi­rao te op­tu­žbe, na­vo­de­ći da je u Cav­ta­tu bio dio ci­vil­ne upra­ve i da se ova­kve op­tu­žbe po­ja­vlju­ju jer se po­ku­ša­va op­stru­i­ra­ti nje­gov iz­bor. On je ta­da ka­zao da „ne­ko ne že­li da bu­de iza­bran čo­vjek od za­ko­na”.

Rad­mi­la Voj­vo­dić
Dru­ga že­na ko­ja se na­šla na li­sti naj­moć­ni­jih u Cr­noj Go­ri je rek­tor­ka Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re Rad­mi­la Voj­vo­dić. Na če­lo Uni­ver­zi­te­ta postavljena je pri­je go­di­nu i po, a na tu po­zi­ci­ju je do­šla sa mje­sta de­ka­na Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti na Ce­ti­nju. Bi­la je član uprav­nog od­bo­ra Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i Sa­vje­ta za vi­so­ko obra­zo­va­nje.
Od 2007. go­di­ne je i pot­pred­sjed­ni­ca Du­kljan­ske aka­de­mi­je na­u­ka.
Voj­vo­di­će­voj je če­sto im­pu­ti­ra­no da je u vri­je­me dok je njen su­prug Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić bio mi­ni­star u Vla­di re­ži­ja nje­nih sku­pih pred­sta­va fi­nan­si­ra­na di­rekt­no iz dr­žav­nog bu­dže­ta.
Ona je jed­na od osni­va­ča mar­ke­tin­ške kom­pa­ni­je MA­PA, ko­ja je ra­di­la iz­bor­ne kam­pa­nje vla­da­ju­ćoj par­ti­ji, a to­kom pro­te­kle de­ce­ni­je an­ga­žo­va­na je na ve­li­kom bro­ju po­slo­va od stra­ne dr­žav­nih or­ga­na. MA­PA je ta­ko sa­mo 2008. go­di­ne od dr­žav­nih or­ga­na pri­ho­do­va­la čak po­la mi­li­o­na eura. Rad­mi­la Voj­vo­dić bi­la je u uprav­nom od­bo­ru Pr­ve ban­ke, a jed­no vri­je­me je po­kri­va­la i po­zi­ci­ju čla­na Sa­vje­ta Ra­dio-te­le­vi­zi­je Cr­ne Go­re.
A.TO­PA­LO­VIĆ