Za­kon o me­di­ji­ma tre­ba­lo bi da uve­de ci­ljan, pra­vo­vre­men i iz­vr­šan skup pra­vi­la za sve one ko­ji pla­ni­ra­ju, do­dje­lju­ju ili pri­ma­ju jav­na sred­stva za ogla­šav­nje u me­di­ji­ma, da pri­ka­zu­ju po­dat­ke o ko­li­či­ni, svr­si i is­ho­du tih ak­tiv­no­sti, oci­je­ni­la je pred­stav­ni­ca OEBS-a za slo­bo­du me­di­ja Du­nja Mi­ja­to­vić. Ona je ka­za­la da su ogla­ša­va­nje dr­žav­nih or­ga­na i raz­li­či­ti ob­li­ci fi­nan­si­ra­nja od stra­ne dr­ža­ve sve ve­ći iz­vor ne­tran­spa­rent­nog fi­nan­si­ra­nja me­di­ja, ne­pri­klad­nog uti­ca­ja na me­di­je, ogra­ni­če­nja me­dij­ske ne­za­vi­sno­ti i na­ru­ša­va­nja me­dij­skog in­te­gri­te­ta, ali da pred­lo­že­ne iz­mje­ne Za­ko­na o me­di­ji­ma pred­sta­vlja­ju „ozbi­ljan iz­vor dis­kri­mi­na­ci­je”.
– Po­sto­ji ozbilj­na po­tre­ba za po­ve­ća­njem tran­spa­rent­no­sti i pri­stu­pa po­da­ci­ma ko­ji su po­ve­za­ni sa fi­nan­si­ra­njem od stra­ne dr­ža­ve i ogla­ša­va­njem dr­žav­nih or­ga­na u me­di­ji­ma. Ipak, pred­lo­že­ne iz­mje­ne (na­ro­či­to one ko­je se od­no­se na kri­te­ri­ju­me za do­dje­lu sred­sta­va za ogla­ša­va­nje) pred­sta­vlja­ju ozbi­ljan iz­vor dis­kri­mi­na­ci­je i su­bjek­tiv­nog po­na­ša­nja dr­žav­nih or­ga­na i pred­u­ze­ća – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Mi­ja­to­vić.
Ona je na­ve­la da je u pi­smu pred­sjed­ni­ku Vla­de Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću od 27. ju­la iz­ra­zi­la za­bri­nu­tost u ve­zi sa pred­lo­že­nim iz­mje­na­ma tri me­dij­ska za­ko­na u Cr­noj Go­ri (Za­kon o me­di­ji­ma, Za­kon o elek­tron­skim me­di­ji­ma i Za­kon o jav­nim ra­dio-di­fu­znim ser­vi­si­ma) ko­je bi mo­gle ima­ti ne­po­vo­ljan efe­kat na me­dij­ski plu­ra­li­zam u Cr­noj Go­ri.
– S ob­zi­rom na to da ogla­ša­va­nje dr­žav­nih or­ga­na i fi­nan­si­ra­nje od stra­ne dr­ža­ve pred­sta­vlja­ju po­ten­ci­jal­ni iz­vor or­ga­ni­če­nja i ugro­ža­va­nja kon­ku­ren­ci­je na me­dij­skom tr­ži­štu, mo­ni­to­ring ta­kvih ak­tiv­no­sti tre­ba­lo bi bi­ti vr­šen od stra­ne ne­za­vi­snog ti­je­la (re­gu­la­tor­ne in­sti­tu­ci­je nad­le­žne za me­dij­sku kon­ku­ren­ci­ju). Ras­po­dje­la ovih sred­sta­va tre­ba­lo bi da bu­de vr­še­na u skla­du sa pra­vi­li­ma o dr­žav­noj po­mo­ći – sma­tra Mi­ja­to­vić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći amand­ma­ne na Za­kon o elek­tron­skim me­di­ji­ma, Mi­ja­to­vić je po­ru­či­la da na­me­ta­nje bi­lo ka­kvih ge­ne­ral­nih pro­gram­skih kvo­ta za pro­iz­vod­nju sop­stve­nog pro­gra­ma pred­sta­vlja bez­raz­lo­žno ogra­ni­če­nje slo­bo­de me­di­ja i nji­ho­ve ure­đi­vač­ke po­li­ti­ke.
– Pred­lo­že­na kvo­ta za pro­iz­vod­nju 20 od­sto sop­stve­nog pro­gram­skog sa­dr­ža­ja ni­je oprav­da­na, na­ro­či­to za me­di­je ko­ji ne ko­ri­ste ogra­ni­če­ne re­sur­se, kao što su FM fre­kven­ci­je ili MUX ka­pa­ci­te­te, već uslov­no pri­stup­ne plat­for­me. Na­da­lje, de­fi­ni­sa­nje na­ve­de­nog kao uslov za pri­stup fon­du za plu­ra­li­zam or­ga­ni­ča­va pro­stor za po­ten­ci­jal­ne ko­ri­sni­ke što otva­ra još jed­nu oblast dis­kri­mi­na­ci­je – upo­zo­ra­va ona.
Sma­tra da je uvo­đe­nje i una­pre­đe­nje po­sto­je­ćih me­ha­ni­za­ma za po­dr­šku plu­ra­li­zmu po­zi­ti­van ko­rak, ali je pred­log re­vi­di­ran ka­ko bi adre­si­rao ne­ko­li­ko pi­ta­nja – da li po­sto­je dru­gi fon­do­vi za elek­tron­ske me­di­je, zbog če­ga su po­ten­ci­jal­ni ko­ri­sni­ci sa­mo ko­mer­ci­jal­ni emi­te­ri i zbog če­ga su is­klju­če­ni ne­pro­fit­ni emi­te­ri.
– Ma­lo je vje­ro­vat­no da će oče­ki­va­ni go­di­šnji fond, ko­ji iz­no­si oko je­dan mi­li­on eura, bi­ti po­tro­šen na je­dan pro­je­kat po emi­te­ru u to­ku go­di­ne. Isto­vre­me­no, po­sto­ji ri­zik da sa­mo od­re­đe­ne te­me bu­du adre­si­ra­ne od stra­ne ogra­ni­če­nog bro­ja za njih za­in­te­re­so­va­nih emi­te­ra. Uko­li­ko se do­da kvo­ta od 20 od­sto, rje­še­nje će još te­že is­pu­ni­ti oče­ki­va­nja. Uko­li­ko se ne­za­vi­snom re­gu­la­to­ru da­ju pra­vo i oba­ve­za da ras­po­dje­li sred­stva, on­da ne bi tre­ba­lo an­ga­žo­va­ti sa­mo­stal­ne pro­cje­nji­va­če. Sa­vjet pred­sta­vlja jav­nost, ime­nu­je se od stra­ne par­la­men­ta i tre­ba da pre­u­zme pu­nu od­go­vor­nost za tran­spa­rent­nu ras­po­dje­lu, kao i efi­ka­sno i od­go­vor­no tro­še­nje re­sur­sa Fon­da – sma­tra Mi­ja­to­vić.A.O.


Ugro­ža­va ne­za­vi­snost RTCG

Go­vo­re­ći o pred­lo­gu za­ko­na o jav­nom ser­vi­su, Mi­ja­to­vić sma­tra da se pro­pi­si­va­njem stro­gih uslo­va (pre­ko­ra­če­nje go­di­šnjeg fi­nan­sij­skog pla­na i po­slo­va­nje sa gu­bit­kom na kra­ju fi­skal­ne go­di­ne, tre­će mje­stu po po­vje­re­nju gra­đa­na, a na osno­vu is­tra­ži­va­nja jav­nog mje­nja) za auto­mat­sko ra­zr­je­še­nje Sa­vje­ta RTCG ili iz­vr­šnog di­rek­to­ra, ozbilj­no ugro­ža­va ne­za­vi­snost jav­nog ser­vi­sa i nje­go­vu efi­ka­snost.
– Uslo­vlja­va­ju­ći ime­no­va­nje di­rek­to­ra ka­na­la jav­nog sek­to­ra odo­bre­njem Sa­vje­ta ogra­ni­ča­va se mo­guć­nost iz­vr­šnog di­rek­to­ra da oda­be­re tim i pre­u­zme pu­nu od­go­vor­nost za rad jav­nog ser­vi­sa – za­klju­či­la je ona.