Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da za­tra­žio je iz­mje­šta­nje sud­skog odje­lje­nja iz Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru, jer ima­ju ma­njak smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta, pa se li­ca ko­ja su iz­vr­ši­o­ci kri­vič­nih dje­la smje­šta­ju sa osta­lim pa­ci­je­nti­ma. U tre­nut­ku ka­da su pred­stav­ni­ci te in­sti­tu­ci­je po­sje­ti­li bol­ni­cu u Ko­to­ru na sud­skom odje­lje­nju je bio 61 pa­ci­jent, a mje­sta je bi­lo za 21. U me­đu­vre­me­nu je broj sud­skih pa­ci­je­na­ta po­ve­ćan na 77, a no­vih kre­ve­ta ni­je bi­lo.
– U vri­je­me obi­la­ska u bol­ni­ci je bio smje­šten ukup­no 61 sud­ski pa­ci­jent. Pa­ci­jen­ti su smje­šte­ni i van sud­skog odje­lje­nja, ko­je je ka­pa­ci­te­ta 21 kre­vet. I da­lje sta­tus ovog odje­lje­nja ni­je ja­sno utvr­đen, zbog ne­po­sto­ja­nja pi­sa­nih pro­ce­du­ra od stra­ne nad­le­žnih mi­ni­star­sta­va prav­de i zdra­vlja. Za­štit­nik i ovom pri­li­kom pod­sje­ća da su sud­sko-fo­ren­zič­ka odje­lje­nja iz­dvo­je­na iz ne­u­rop­si­hi­ja­trij­skih bol­ni­ca i u svim ze­mlja­ma u okru­že­nju smje­šte­na u za­tvor­skim usta­no­va­ma – pi­še u iz­vje­šta­ju na­ci­o­nal­nog pre­ven­tiv­nog me­ha­ni­zma za spre­ča­va­nje tor­tu­re ko­ji je sa­či­nio om­bud­sman.
Om­bud­sman je dao pre­po­ru­ku mi­ni­star­stvi­ma zdra­vlja i prav­de da pre­du­zmu sve mje­re za iz­mje­šta­nje sud­skog odje­lje­nja iz bol­ni­ce, a taj za­htjev po­dr­ža­va i di­rek­tor usta­no­ve u Do­bro­ti Dra­gan Ča­bar­ka­pa.
Ča­bar­ka­pa je za „Dan” ka­zao da je tač­no da ima­ju ma­njak kre­ve­ta za li­ca ko­ja su im po­sla­ta u bol­ni­cu na­kon iz­vr­ša­va­nja te­žeg kri­vič­nog dje­la, ali se tru­de da to pre­va­zi­đu.
– Na osno­vu pro­cje­ne lje­ka­ra ne­ke od tih lju­di smje­sti­mo na dru­go odje­lje­nje gdje ima slo­bo­dan kre­vet. Ipak, to ni­je prak­sa ko­ju ra­do spro­vo­di­mo, ali smo pri­nu­đe­ni na to. Ka­da su pred­stav­ni­ci om­bud­sma­na do­la­zi­li ima­li smo 61 pa­ci­jen­ta, ali je taj broj po­ras­tao na 77. Sud­ske pa­ci­jen­te ko­je ša­lje­mo na dru­ga odje­lje­nja pra­ti­mo, jer ni­je baš pre­po­ruč­lji­vo da bo­ra­ve sa osta­lima. Ipak, ka­da smo ogra­ni­če­ni sa pro­sto­rom mo­ra­mo se sna­la­zi­ti – iz­ja­vio je Ča­bar­ka­pa.
On po­tvr­đu­je na­vo­de in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka da se u bol­ni­ci u Do­bro­ti na­la­zi pre­ko 100 li­ca ko­ja su iz­li­je­če­na, ali osta­ju u toj usta­no­vi jer ne­ma­ju gdje da se vra­te ili ih po­ro­di­ce ne že­le.
– Ima­mo lju­di ko­ji su kod nas i pre­ko 20 go­di­na. Bi­lo bi do­bro da ima­mo ne­ku usta­no­vu so­ci­jal­nog ti­pa u ko­ju bi ih smje­sti­li, jer oni ne bi tre­ba­lo vi­še da bu­du u bol­ni­ci. Ipak, do­mo­vi za sta­re su uglav­nom po­pu­nje­ni, pa se na­da­mo iz­grad­nji no­ve in­sti­tu­ci­je gdje bi ovi lju­di bi­li smje­šte­ni – is­ta­kao je Ča­ba­r­ka­pa.
U iz­vje­šta­ju Za­štit­ni­ka se na­vo­di da vi­še od 100 pa­ci­je­na­ta pri­pa­da ka­te­go­ri­ji so­ci­jal­nih pa­ci­je­na­ta. Sa psi­hi­ja­trij­skog aspek­ta, nji­ho­vo da­lje li­je­če­nje u ho­spi­tal­nim uslo­vi­ma ni­je po­treb­no, ali je bol­ni­ca u ne­mo­guć­no­sti da ih ot­pu­sti zbog ne­po­sto­ja­nja od­go­va­ra­ju­ćih usta­no­va so­ci­jal­nog ti­pa u za­jed­ni­ci ili od­bi­ja­nja po­ro­di­ca da ih pri­hva­ti.
U bol­ni­ci u Do­bro­ti se go­di­šnje oba­vi oko 1.200 ho­spi­ta­li­za­ci­ja, 3.000 pr­vih i kon­trol­nih am­bu­lant­nih pre­gle­da i in­ter­vent­nih te­ra­pi­ja, 350 pre­gle­da di­jag­no­sti­ke iz obla­sti ne­u­ro­fi­zi­o­lo­gi­je, 600 sto­ma­to­lo­ških uslu­ga za ho­spi­ta­li­zo­va­ne pa­ci­jen­te.
Na dan obi­la­ska pred­stav­ni­ka om­bud­sma­na, na bol­nič­kom li­je­če­nju se na­la­zi­lo 260 pa­ci­je­na­ta, dok su ka­pa­ci­te­ti usta­no­ve 241 kre­vet.
– Raz­li­ku iz­me­đu bro­ja ak­tu­el­no ho­spi­ta­li­zo­va­nih pa­ci­je­na­ta i smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta, di­rek­tor je ob­ja­snio či­nje­ni­com da se je­dan broj pa­ci­je­na­ta na­la­zio van bol­ni­ce, kod ku­će na tzv. „adap­ta­ci­o­nim vi­ken­di­ma”, naj­če­šće sa akut­nih i sud­skog odje­lje­nja do se­dam da­na – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
M.S.


Umr­lo de­vet li­ca

U bol­ni­ci u Do­bro­ti je to­kom 2015. umr­lo de­vet pa­ci­je­na­ta, a u po­sled­njih 15 go­di­na ura­đe­na je sa­mo jed­na ob­duk­ci­ja.
– Je­dan pa­ci­jent je imao 48 go­di­na u tre­nut­ku smr­ti, tri su bi­la u sta­ro­snoj gru­pi iz­me­đu 51 i 60 go­di­na, tri u gru­pi od 61 do 70 go­di­na, a dva iz­me­đu 71 i 80 go­di­na ži­vo­ta. Uzrok smr­ti kon­sta­tu­je de­žur­ni lje­kar ili or­di­ni­ra­ju­ći psi­hi­ja­tar u sa­rad­nji sa kon­sul­ta­tiv­nim in­ter­ni­stom. Na­kon to­ga, u za­vi­sno­sti od okol­no­sti, pro­cje­nju­je se po­tre­ba za spo­ro­vo­đe­nje pa­to­lo­ške ob­duk­ci­je. Ob­duk­ci­ja je u prak­si iz­u­zet­no ri­jet­ka – uglav­nom zbog ot­po­ra po­ro­di­ce, ta­ko da je u po­sled­njih 15 go­di­na spro­ve­de­na sa­mo u jed­nom slu­ča­ju – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju om­bud­sma­na.