Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Srpski pasoš zatražio i vođa „škaljaraca” * Trampov savjetnik radio i za Mila i za Deripasku * Na infuziji osam majki * Iz Brazila uvezeno 100 tona mesa * Srpski pasoš zatražio i vođa „škaljaraca” * Identitet naroda * Mali Alek
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 23-03-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Dragan Koprivica, direktor Centra za demokratsku tran.:
– Agencija za sprečavanje korupcije do sada nije kao problem prepoznala pojavu da ministri zloupotrebljavaju javnu funkciju u toku predizborne kampanje.

Vic Dana :)

Uče mama i tata dijete da priča:
- Kako se čuje mačka?
- Mjau, mjau...
- Bravo! A kako se čuje pas?
- Vau, vau...
- Super! A kako se čuje miš?
- Klik, klik..


Mujo napravio neki belaj i doveli ga kod sudije.
- Pa šta vas je dovelo ovdJe? - upita sudija
- Velika marica i četiri policajca - kaže Mujo.


Igraju dvije plavuše fudbala i jedna kaže: -Too dala sam koš! A druga odgovara na to: -Glupačo nije ti ovo odbojka.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo SJUTRA SE OBILJEŽAVA 18 GODINA OD POČETKA NATO AGRESIJE
Rane koje ne zarastaju
Murino nakon bombardovanja Rane koje ne zarastaju Ničija maloljetna djeca nikom ne duguju ništa, kao ni ona naša što nijesu dugovala, ali krvoloci ne biraju plijen, kazao je otac dječaka stradalog od NATO bombi
Iako je 18 go­di­na ot­ka­ko je kr­vo­žed­ni zlo­či­nac, oli­čen i ope­ra­ci­ji „Mi­lo­srd­ni an­đeo“, po­čeo bru­tal­no ra­za­ra­nje Cr­ne Go­re, pr­vi pro­ljeć­ni da­ni bu­de svje­ža sje­ća­nja i otva­ra­ju bol­ne ra­ne na ono što je za­po­če­lo 24. mar­ta 1999. go­di­ne. U bru­tal­nom bom­bar­do­va­nju ko­je je usli­je­di­lo, po­gi­nu­lo je šest ci­vi­la, od če­ga tro­je dje­ce. Čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca ka­za­li su da ta­kvu bol, ko­ja je sa go­di­na­ma sve ja­ča, ne bi po­že­lje­li ni naj­ve­ćem ne­pri­ja­te­lju.
Ži­vo­te su iz­gu­bi­li Mi­ro­slav Kne­že­vić (1985), Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić (1986) i Ju­li­ja Bru­dar (1989), te Vu­kić Vu­le­tić (1953), Mil­ka Ko­ča­no­vić (1930) i Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na (1927).
Otac ubi­je­nog Mi­ro­sla­va, Mir­ko Kne­že­vić, sje­ća se kad je svo­je di­je­te pri­vi­jao u očin­sko na­ruč­je, ali ovaj put zna­ju­ći da ga zad­nji put gr­li. Is­ka­pa­le su mu, ka­že, i su­ze i sna­ga, da bi ne­što mo­gao re­ći, po­go­to­vo što nje­go­va pri­ča, kao i svih dru­gih kao on ucvi­jelje­nih, ni­kad ni­je do­pr­la do, ka­ko je ka­zao, cr­no­gor­skih bez­du­šnih vla­sto­dr­ža­ca.
– Ni krv­ni­ku ne­što slič­no ne bih po­že­lio... Ni­či­ja ma­lo­ljet­na dje­ca ni­kom ne du­gu­ju ni­šta, kao ni ona na­ša što ni­je­su du­go­va­la, ali kr­vo­lo­ci ne bi­ra­ju pli­jen. Bol i tu­ga se uve­ća­va­ju iz go­di­ne u go­di­nu i ta­ko će dok za­žmu­ri­mo i leg­ne­mo po­red tih na­ših mu­če­ni­ka ko­je nam ras­ka­sa­pi­še NA­TO-zli­kov­ci ši­rom SRJ, za­rad svo­jih lič­nih in­te­re­sa, na sra­mo­tu cr­no­gor­skih vla­sto­dr­ža­ca. Ne znam oda­kle u čo­vje­ku mo­že da po­sto­ji ovo­li­ka sna­ga pa da sve iz­dr­ža­va? Kad sa­mo po­mi­slim na sve to, još se pi­tam je li to bio ru­žan san, ali na mo­ju ža­lost i osta­lih ko­ji su pro­šli kao ja, ili slič­no, ni­je, već ja­va od ko­je se ni­kad pre­bo­lje­ti ne­će. Svo­jim ru­ka­ma, svog ma­lo­ljet­nog me­zim­ca je­dva po­ve­za­ne dje­lo­ve sta­vlja­ti u cr­nu vre­ću, ne­što je od če­ga se svi­jest po­mra­ču­je, po­mra­či­la se onom ko je to ura­dio i onom ko­ji ga je pri­zvao, sa­mo da bi još ma­lo da­lje vla­dao. To je, da­kle, pri­mjer te za­pad­ne „ci­vi­li­za­ci­je“ sa­mim kra­jem 20. vi­je­ka, i ni­šta dru­go ne tre­ba re­ći – ka­zao je Mir­ko Kne­že­vić.
Mir­kov brat Mar­ko Kne­že­vić ka­že da je tim i slič­nim či­no­vi­ma sve raz­go­li­će­no i kri­stal­no ja­sno šta je taj Za­pad, za ko­ji, ka­ko na­vo­di, ne po­sto­je za­ko­ni i su­do­vi, šta su mu ci­lje­vi i na­mje­re, pa ne­ka na­rod vi­di šta mu se pri­pre­ma iza ku­li­sa, što ova vlast na­mje­ra­va da spro­ve­de mi­mo vo­lje na­ro­da.
– Na­ža­lost, pod uti­ca­jem sa­da­šnjih pro­za­pad­njač­kih vla­sto­dr­ža­ca u Cr­noj Go­ri, za tu NA­TO zlo­či­nač­ku or­ga­ni­za­ci­ju mo­že­te da ču­je­te sve naj­bo­lje. Ne­što mno­go ih ne ku­de ni u Sr­bi­ji, što je stra­šni gri­jeh pre­ma žr­tva­ma. Za­to, ne­ma­mo sna­ge vi­še o to­me da pri­ča­mo, i ka­kva je ko­rist od to­ga kad je svi­ma zna­no šta je i ka­ko bi­lo, a da ni­ko od tih po­či­ni­te­lja ni ri­je­či iz­vi­nje­nja ne upu­ti na­ma či­je ra­ne ne pre­sta­ju da kr­va­re – ka­te­go­ri­čan je Mar­ko Kne­že­vić.
I Ra­do­mir Ko­ma­ti­na, sin Ma­noj­lov, sje­ća se kao ju­če da je bi­lo ka­da je, vra­ća­ju­ći se iz Pla­va, na glas da je Mu­ri­no bom­bar­do­va­no, na­i­šao na oče­vo ra­nje­no ti­je­lo, ko­je je da­va­lo zna­ke ži­vo­ta, ali ne za­du­go.
– Bom­bar­do­va­nje SRJ upra­vo je kre­nu­lo iz Cr­ne Go­re, pa se ču­dom čo­vjek ne mo­že na­ču­di­ti ka­ko ova vlast hr­li pod skut tih kr­vo­pi­ja. To se zo­ve iz­da­ja, a što kroz sva pret­hod­na i te­ška vre­me­na ni­je bi­lo svoj­stve­no Cr­no­gor­ci­ma i nji­ho­vim slo­bo­dar­skim tra­di­ci­ja­ma. U tom zlo­či­nač­kom na­pa­du s ne­be­skih vi­si­na, usmr­će­no je to­li­ko ne­du­žnih ci­vi­la i po­ru­še­na ze­mlja, ali kod ove vla­sti, ko­ja je bi­la i ona, kao da su nas mi­lo­va­li. A oni, ako do­đu, i ovu spo­men-če­smu će uklo­ni­ti, i sve dru­ge spo­me­ni­ke ko­ji pod­sje­ća­ju na te nji­ho­ve zlo­či­nač­ke po­ho­de, ka­ko bi i tra­go­ve utr­li ono­me što su ura­di­li. Ova ze­mlja će bi­ti lo­gor a oni će ra­di­ti sve ono što ra­de ta­mo gdje od­sjed­nu. Za­to, mo­lim Cr­nu Go­ru da to ne do­zvo­li­mo i ne do­ve­de­mo zlo­čin­ca za go­spo­da­ra – po­ru­čio je Ko­ma­ti­na.
Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Mu­ri­no Bra­ni­slav Ota­še­vić pod­sje­tio je ka­ko je NA­TO, nad SRJ, za 78 da­na stra­vič­nog bom­bar­do­va­nja, pri­či­nio ka­ta­stro­fu ko­ju je ak­tu­el­na cr­no­gor­ska vlast uvi­jek na­sto­ja­la da uma­nji.
– Na­ža­lost, sad je ta vlast lič­no, ali i pre­ko pla­će­ni­ka i ne znam ko­ga sve, pro­pa­ga­tor NA­TO ide­ja, te da se uđe u tu zlu dru­ži­nu po­što-po­to. Či­ni mi se da imam du­žnost da u ime gra­đa­na ovog kra­ja i po­šte­nih lju­di či­ta­ve Cr­ne Go­re, po­ru­čim da sva­ko ko je na tom za­dat­ku, do­đe ov­dje, da po­gle­da li­ko­ve ne­vi­no stra­da­lih na ovom spo­me­ni­ku, da po­gle­da onu iz­lo­žbu sli­ka žr­ta­va i ubi­je­ne i raz­ru­še­ne Mu­ri­ne, dje­lo sli­ka­ra Vu­ka Mar­se­ni­ća, pa da se za­pi­ta gdje mu je sa­vjest i, tre­ba­lo bi, po­sti­di se tih svo­jih na­mje­ra – po­ru­čio je Ota­še­vić.
Udru­že­nje bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne Cr­ne Go­re obi­lje­ži­će 18 go­di­na od da­na po­čet­ka agre­si­je NA­TO-a na SRJ, u znak sje­ća­nja na pri­pad­ni­ke Oru­ža­nih sna­ga Ju­go­sla­vi­je ko­ji su po­gi­nu­li bra­ne­ći svo­ju do­mo­vi­nu, slo­bo­du i voj­nič­ku čast. Di­rek­tor udru­že­nja Ra­dan Ni­ko­lić pod­sje­tio je da je u ot­po­ru udru­že­nim sna­ga­ma NA­TO-a, al­ban­skih te­ro­ri­sta i oru­ža­nih sna­ga Al­ba­ni­je, po­gi­nu­lo pre­ko 1.000 pri­pad­ni­ka Oru­ža­nih sna­ga SRJ, od ko­jih su 46 iz Cr­ne Go­re.
– Udru­že­nje ne­će ni po ko­ju ci­je­nu sta­ti uz nji­ho­ve ubi­ce, već će na­sta­vi­ti sa ot­po­rom me­đu­na­rod­nom na­si­lju či­ji je sim­bol NA­TO, a u ovoj go­di­ni će ob­ja­vi­ti i spo­men-knji­gu bor­ci­ma iz Cr­ne Go­re pa­lim u ra­to­vi­ma 1991/1999. go­di­ne. Udru­že­nje ne­će opro­sti­ti zlo­či­nač­ki po­du­hvat 19 dr­ža­va na če­lu sa SAD i Nje­mač­kom, za­po­čet 24. mar­ta 1999. go­di­ne, ko­je su si­ja­njem bom­bi, me­đu ko­ji­ma su bi­le i one za­bra­nje­ne, pro­mo­vi­sa­le po­li­ti­ku im­pe­ri­ja­li­stič­kog in­ter­ven­ci­o­ni­zma – na­veo je Ni­ko­lić.
On po­ru­ču­je da je vri­je­me za no­vu Evro­pu, od­no­sno da odu ad­mi­ni­stra­ci­je ko­je su pro­iz­vo­di­le ra­to­ve i do­pri­no­si­le na­si­lju nad dru­gi­ma, ka­ko evrop­ske i ame­rič­ke, ta­ko i do­ma­će. N.V.-A.O.


Bombardovanje tra­ja­lo 78 da­na

U ne­za­pam­će­no upo­tri­je­blje­noj si­li na ne­ku ze­mlju, 78 da­na i no­ći u 30.000 va­zdu­šnih na­le­ta i 50.000 is­pa­lje­nih ra­zor­nih pro­jek­ti­la stra­da­lo je 2.500 lju­di. U tom zlo­či­nač­kom pi­ru 19 ze­ma­lja Ali­jan­se, bez odo­bre­nja Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja, po­če­lo je bom­bar­do­va­nje, naj­pri­je ka­sar­ni i pro­tiv­va­zdu­šne od­bra­ne Voj­ske SRJ – Da­ni­lov­gra­da, Ba­taj­ni­ce, Mla­de­nov­ca, Pri­šti­ne... Je­dan od svo­jih kr­va­vih pi­ro­va is­ka­lio je i 30. apri­la 1999. go­di­ne na ma­lu va­ro­ši­cu Mu­ri­no, ka­da je stra­da­lo šest ne­vi­nih ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma tro­je dje­ce, a de­vet njih je bi­lo po­vri­je­đe­no.


Po­la­žu cvi­je­će

Udru­že­nje bo­ra­ca po­lo­ži­će sju­tra cvi­je­će na spo­me­ni­ke bor­ci­ma iz de­ve­de­se­tih u ka­sar­na­ma Voj­ske Cr­ne Go­re u Ma­sli­na­ma – Pod­go­ri­ca i Da­ni­lov­gra­du. Cvi­je­će će po­lo­ži­ti i na Tr­gu voj­vo­de Ša­ka Pe­tro­vi­ća u Nik­ši­ću, na Tr­gu ser­da­ra Jan­ka Vu­ko­ti­ća u Moj­kov­cu, na pla­tou po­red zgra­de Op­šti­ne Be­ra­ne i Spo­men–par­ku Knja­že­vac u An­dri­je­vi­ci.

Komentari

Komentari se objavljuju bez zadrške.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj će biti izbrisan u najkraćem roku čim bude primijećen ili prijavljen, a autori spornog komentara rizikuju da budu prijavljeni nadležnim institucijama.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja štampanog i on-line izdanja Dana kažnjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog, kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, štampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naših izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"