Ostro­ške gre­de, mje­sto gdje vje­ko­vi­ma vje­ra spa­ja lju­de, ju­če su na pra­znik Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca, či­je mo­šti po­či­va­ju u toj sve­ti­nji, pri­mi­le ri­je­ku vjer­ni­ka ko­ji su mu do­šli na po­klo­nje­nje. Pra­zno­va­nje da­na ka­da se upo­ko­jio ostro­ški sve­ti­telj ve­li­čan­stven je dan za sve lju­de, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu vjer­sku, na­ci­o­nal­nu ili ne­ku dru­gu pri­pad­nost.
O nje­go­vim vr­li­na­ma, vje­ri, mo­li­tvi, po­stu, tr­plje­nju, smi­re­nju, bri­zi za Cr­kvu i svo­ju pa­stvu, be­sje­dio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je na­kon sve­te ar­hi­je­rej­ske li­tur­gi­je na pla­tou is­pred Gor­njeg ma­na­sti­ra.
– Sve­ti Va­si­li­je je za­do­bio ve­li­ku mi­lost od Bo­ga ko­ji ga je udo­sto­jio da bu­de uče­snik nje­go­ve po­bje­de nad smr­ću. Ži­ti­je ostro­škog sve­ti­te­lja po­če­lo je da se is­pi­su­je od nje­go­vog ro­đe­nja, ali se ono na­sta­vlja i vje­ko­vi­ma na­kon kra­ja nje­go­vog ovo­ze­malj­skog ži­vo­ta. Do­la­ze mu dje­ca, omla­di­na, vjer­ni na­rod iz ra­znih kra­je­va, i sa raz­li­či­tim bri­ga­ma, mu­ka­ma, če­žnja­ma, te­ško­ća­ma, ali i sa ra­do­šću – is­ta­kao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Vla­di­ka je ka­zao da sve­cu pri­stu­pa­ju da se pre­ko nje­go­vih sve­tih mo­šti­ju osna­že nje­go­vim mo­li­tva­ma, i da se ta­ko osna­že­ni, ukri­je­plje­ni, pro­svi­je­tlje­ni vra­te svo­jim do­mo­vi­ma i po­slo­vi­ma.
– Ko­li­ko je Sv. Va­si­li­je dje­ce bla­go­slo­vio, ko­li­ko na pra­vi put upu­tio, put vje­re, na­de i lju­ba­vi, na je­va­nđelj­ski put. Ko­li­ko je tu­žnih utje­šio, ma­lo­du­šnih ohra­brio, ko­li­ko bez­djet­nih ro­di­te­lja bla­go­slo­vio, te su do­bi­li po­tom­stvo. Ko­li­ko je za­va­đe­ne bra­će iz­mi­rio, i ko­li­ko je na­ših te­ško­ća na se­be pri­mio – be­sje­dio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
On je ka­zao da su Sv. Va­si­li­je Ostro­ški, pa­tri­jarh srp­ski Sv. Paj­si­je Ja­nje­vac i Sv. pre­po­dob­ni Ste­fan Pi­per­ski bi­li ču­va­ri sve­te vje­re pra­vo­slav­ne ko­ju su od­bra­ni­li u Ra­škoj, Cr­noj Go­ri i Her­ce­go­vi­ni.
– Bog je na­ro­či­to uz­vi­sio i pro­sla­vio Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog či­je su mo­šti 1996. go­di­ne pro­ne­se­ne u sve­na­rod­noj li­ti­ji kroz nje­go­vu Her­ce­go­vi­nu i grad Nik­šić u ko­me su po­tom pre­sta­la ubi­stva. Na­ža­lost, ima mno­go sa­mo­u­bi­sta­va, a ne­ma ve­ćeg sa­mo­u­bi­stva ne­go kad čo­vjek kre­ne da ra­za­ra dom Bo­ži­ji. I da­nas ima­mo mno­ge ne­pri­ja­te­lje Cr­kve, isto ona­ko kao što je to bi­lo i u do­ba Sv. Va­si­li­ja dok je on ho­dio po ovoj ze­mlji, a sva­ko vri­je­me je vri­je­me Sv. Va­si­li­ja, on je sa Bo­gom i sa na­ma. Nje­mu je da­ta ta slo­bo­da da nas za­stu­pa svo­jim sve­tim mo­li­tva­ma pred pre­sto­lom Bo­ži­jim, da nas sve pro­svje­ću­je i upu­ću­je na pra­vi je­van­đelj­ski put spa­se­nja – re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je, ko­ji je pra­znič­nu li­tur­gi­ju slu­žio sa mi­tro­po­li­ti­ma cr­no­gor­sko-pri­mor­skim i ta­škent­sko-uz­be­ki­stan­skim Am­fi­lo­hi­jem i Vi­ken­ti­jem, a uz pri­su­stvo epi­sko­pa kron­štat­skog Na­za­ri­ja i di­o­klij­skog Ki­ri­la, te broj­nog sve­šten­stva i sve­šte­no­mo­naštva.
Sv. Va­si­li­je vje­ko­vi­ma sa­bi­ra, ne sa­mo svo­je Her­ce­gov­ce i Cr­no­gor­ce i lju­de iz svih srp­skih ze­ma­lja, već i one iz ci­je­le va­se­lje­ne, is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. On je ka­zao da se da­nas is­pu­nja­va bla­go­slov Bo­ži­ji da bu­de­mo svi jed­no.
– Ve­li­ki je Bo­ži­ji dar i po­tvr­da da smo pri­zva­ni da bu­de­mo svi lju­di i svi ze­malj­ski na­ro­di jed­no u Bo­gu, u vje­ri jed­no, u pri­če­šću ti­je­lom i kr­vlju go­spo­da i bo­ga na­še­ga Isu­sa Hri­sta – ka­zao je on.
Na­kon obi­lje­ža­va­nja pra­zni­ka u ostro­škom ma­na­sti­ru, uli­ca­ma Nik­ši­ća pro­šla je tra­di­ci­o­nal­na 22. sve­ča­na li­ti­ja u sla­vu i čast Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog, du­hov­nog za­štit­ni­ka tog gra­da. Li­ti­ja je i ove go­di­ne oku­pi­la na hi­lja­de lju­di.
Ovo­go­di­šnju Sve­to­va­si­li­jev­sku li­ti­ju uli­ca­ma gra­da pod Tre­bje­som, ko­ja je jed­na od broj­ni­jih u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, pred­vo­di­li su mi­tro­po­li­ti cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je i ta­škent­sko-uz­be­ki­stan­ski Vi­ken­ti­je, epi­sko­pi bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, za­hum­sko-her­ce­go­vač­ki Gri­go­ri­je, za­pad­no­a­me­rič­ki Mak­sim, kron­štant­ski Na­za­ri­je i di­o­klij­ski Ki­ri­lo, sa broj­nim sve­šten­stvom i sve­šte­no­mo­na­štvom. Či­ta­no je Sve­to je­van­đe­lje i bla­go­slo­vljen grad, kroz ko­ji je pro­ni­je­ta re­li­kvi­ja nik­šić­kog Sa­bor­nog hra­ma, ja­stuk Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog, te cr­kve­ni bar­ja­ci i iko­ne.
Epi­skop Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da se li­ti­ja u sla­vu ostro­škog sve­ca ove go­di­ne odr­ža­va 22. put za­re­dom, te da je taj sve­šte­ni hod isto­vre­me­no i u sla­vu Vas­kr­se­nja Hri­sto­vog.
Mno­gi se sje­ća­ju one pr­ve li­ti­je 1996. go­di­ne ka­da je sa ovo­ga mje­sta po­sli­je ono­li­ke ki­še go­vo­rio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je i ta­da je pro­gri­jao je­dan zrak sun­ca. Po­sli­je one ki­še i on je za­bla­go­da­rio Bo­gu što nam je dao sun­ce i svje­tlost, taj je­dan zrak da nas ogri­je. Či­ni mi se da je to bi­lo pro­ro­štvo da se od tog zra­ka ko­ji nas je ogri­jao ta­da u Nik­ši­ću iz­li­la za­pra­vo ve­li­ka bo­ži­ja i mi­lost i svje­tlost i na ovaj grad i da ga od ta­da ne osta­vlja ne­go se Sv. Va­si­li­je vra­tio gra­du Nik­ši­ću i grad Nik­šić vra­tio Sv. Va­si­li­ju Ostro­ško­me Ču­do­tvor­cu – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
U sve­ča­noj li­ti­ji uče­šće su uze­li di­plo­ma­te Am­ba­sa­de Ru­si­je u Cr­noj Go­ri, iza­sla­nik Vla­de Sr­bi­je Mar­ko Ni­ko­lić i pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Tre­bi­nje Dra­go­slav Ba­njak. Li­ti­ji ni­je pri­su­stvo­va­lo ru­ko­vod­stvo nik­šić­ke op­šti­ne.
– Ne do­la­ze nam če­sto ov­dje dim­plo­ma­te i po­li­ti­ča­ri u po­sled­nje vri­je­me, ali da­će Bog. Da­nas je jed­no sla­vlje i u Ma­na­sti­ru Ostro­gu i u Tre­bi­nju, Za­va­li, Mr­ko­nji­ću gra­du i Nik­ši­ću. Za­pra­vo u ci­je­loj pra­vo­slav­noj va­se­lje­ni ko­ja pro­sla­vlja ve­li­ko­ga ču­do­tvor­ca i is­cje­li­te­lja, ne­be­sko­ga za­stup­ni­ka svih pra­vo­slav­nih Sve­tog oca na­šeg Va­si­li­ja Ostro­škog – ka­zao je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki.
Mi­tro­po­lit Vi­ken­ti­je je re­kao da se ra­du­je broj­no­sti na­ro­da ko­ji uče­stvu­je u pro­sla­vi pra­zni­ka Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog. Na taj na­čin, is­ta­kao je on, sve­ti­te­lju za­hva­lju­je­mo za mno­ge mi­lo­sti, is­cje­lje­nja, bla­go­slo­ve i po­mo­ći ko­je sva­ko od nas u svo­me ži­vo­tu do­ži­vlja­va.
Mi u Ru­si­ji ga­ji­mo po­što­va­nje i lju­bav pre­ma svi­ma va­ma, na­šem brat­skom slo­ven­skom na­ro­du, ko­ji ži­vi u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, i sa ra­do­šću do­la­zi­mo i uče­stvu­je­mo u va­šim pra­zni­ci­ma. Sve ono što je Sv. Va­si­li­je Ostro­ški ra­dio u svo­me ži­vo­tu, ra­dio je ra­di svo­ga spa­se­nja i car­stva ne­be­sko­ga, i tr­pio i pod­vi­za­vao se, li­ša­vao se mno­go­ga da bi se upo­do­bio Go­spo­du. I tu bla­go­dat bo­ži­ju ko­ju je ste­kao bo­ga­to di­je­li svi­ma na­ma na­la­ze­ći se pred pred­sto­lom bo­ži­jim. Uko­li­ko sli­je­di­mo nje­gov pri­mjer ta­ko će­mo i mi u svo­me ži­vo­tu sve ra­di­ti i či­nje­ti ra­di sti­ca­nja vječ­no­ga i ne­pro­la­zno­ga car­stva Hri­sto­vog – re­kao je mi­tro­po­lit Vi­ken­ti­je.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je za­hva­lio ru­skim ar­hi­je­re­ji­ma na uče­šću u sveč­no­sti i na „hra­bro­sti da do­đu u Cr­nu Go­ri, iako je cr­no­gor­ska Vla­da uda­ri­la sank­ci­je Ru­si­ji“.
Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka, Cr­kve­na op­šti­na Nik­šić već osam­na­est go­di­na za­re­dom u tom gra­du or­ga­ni­zu­je du­hov­no-kul­tur­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju „Da­ni Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca“, ko­ja je ove go­di­ne po­če­la 7. ma­ja ni­zom pro­gra­ma, a nje­na kru­na je upra­vo Sve­to­va­si­li­jev­ska li­ti­ja.
B. BRA­ŠNjO


Vi­še­dnev­no mo­li­tve­no sa­bo­ro­va­nje

Dan pri­je pra­zni­ka, u pa­ra­kli­su Sv. Isa­i­je od Ono­go­šta u Gor­njem ma­na­sti­ru sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­žio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, dok je epi­skop di­o­klij­ski Ki­ri­lo slu­žio ve­li­ko bde­ni­je. Ju­če u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma u Va­ve­denj­skoj cr­kvi, gdje po­či­va­ju sve­ti­te­lje­ve mo­šti, slu­že­na je sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja to­kom ko­je je osve­štan i pre­re­zan slav­ski ko­lač i oba­vlje­no pri­če­šće vjer­nog na­ro­da. Tra­di­ci­o­nal­no, u Cr­kvi Sv. no­vo­mu­če­ni­ka Stan­ka, ko­ja se na­la­zi iz­me­đu Do­njeg i Gor­njeg ma­na­sti­ra, to­kom da­na oba­vlje­no je sa­bor­no kr­šte­nje vi­še de­se­ti­na lju­di iz ra­znih kra­je­va. Sve­tu taj­nu kr­šte­nja ju­če je to­kom sve­te ar­hi­je­rej­ske li­tur­gi­je na pla­tou is­pred Gor­njeg ma­na­sti­ra pri­mi­la jed­no­go­di­šnja Si­me­o­na Vu­ko­tić.
Po­če­tak pra­zno­va­nja Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog po­či­nje ne­ko­li­ko da­na pri­je 12. ma­ja ka­da na de­se­ti­ne hi­lja­da vjer­ni­ka nje­go­vom ći­vo­tu do­la­zi ho­do­ča­šćem. I ovo­ga pu­ta pod Ostrog sti­gli su ho­do­ča­sni­ci iz go­to­vo svih cr­no­gor­skih gra­do­va, kao i dr­ža­va okru­že­nja. Sa­mo iz Pod­go­ri­ce do ostro­ške sve­ti­nje pje­ške je do­šlo oko 2.500 vjer­ni­ka. Na sto­ti­ne pri­do­šlih pra­znič­nu i sve­ča­nu li­tur­gi­ju če­ka­ju na otvo­re­nom is­pred Gor­njeg ma­na­sti­ra gdje pre­no­će. Gru­pa od 14 mo­to­ci­kli­sta, čla­no­va Mo­to-klu­ba „Vi­te­zo­vi“ iz Be­ra­na, re­dov­ni su po­sje­ti­o­ci ostro­ške sve­ti­nje.
– Kre­nu­li smo pri­je dva da­na i bez pro­ble­ma sti­gli u sve­ti­nju. Tu sva­ke go­di­ne na pra­znik Sv. Va­si­li­ja do­la­zi­mo na mo­to­ri­ma, pre­no­ći­mo, po­mo­li­mo se i po­tom obi­đe­mo i osta­le okol­ne ma­na­sti­re, po­put Ždre­ba­o­ni­ka – re­kao je pred­stav­nik „Vi­te­zo­va“ Ne­boj­ša Be­bo Ra­de­vić.


Orijentir u teškim vremenima

Svetom liturgijom i rezanjem slavskog kolača u Na­lje­žićima u Gornjem Grblju proslavljena je hramovna slava Crkve Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. U prisustvu velikog broja vjernika pjevao je hor „Sveti Evstatije Prevlački“ iz Budve. Nakon litije ispred hrama osveštani su slavski kolači.
-Okupili smo se danas ovdje oko najvisočijeg, najljepšeg, najmirisnijeg i najplodnijeg stabla srpskog naroda. Okupio nas je Sveti Vasilije Ostroški čudima svojim. Okupio nas je onaj koji je uvijek i za vrijeme svojeg života ovozemaljskog i dan-danas do skončanja vijeka bio i ostao ono stablo koje viri iz šume i koje je orijentir svima nama koji se izgubimo u brigama ovoga svijeta. Kao što vjetar stabla oko ovog našeg hrama povija i lomi im grane i kao što nevrijeme naiđe pa vrućina ili mraz unište pojedine grane ovog drveta, ono se ne da i stoji čvrsto zato što su mu korijeni čvrsti - istakao je u svojoj besjedi gornjogrbaljski paroh Miajlo Backović.
Ž.K.


Pra­znik pro­sla­vljen u No­vom

Ve­li­ki broj vjer­ni­ka u Her­ceg No­vom ju­če je pro­sla­vio pra­znik Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog kao hra­mov­sku kr­snu sla­vu u pa­ro­hi­ja­ma u Kum­bo­ru i u su­to­rin­skoj pa­ro­hi­ji u se­lu Svr­ču­ge, ko­ja pri­pa­da Za­hum­sko-her­ce­go­vač­ko-pri­mor­skoj epar­hi­ji.
Pro­to­je­rej Dra­gan Pe­ši­kan ka­zao je da je ve­li­ki pra­znik po­sve­ćen jed­nom od ve­li­kih sve­ti­te­lja i is­ce­li­te­lja i spa­si­te­lja.
– Za­to ne­ka je ve­li­ka sla­va i hva­la Sve­tom Va­si­li­ju Ostro­škom za sva do­bra ko­ja je on u ži­vo­tu i po­sli­je smti pro­sla­vio da mi gre­šni svi­jet hri­šćan­ski nje­go­vo sve­to ime sla­vi­mo. Krat­ko je ži­vio, 61 go­di­nu u ži­vo­tu ze­malj­skom. Ali ži­vio je za ži­vot vječ­ni. Ta­kav nam tre­ba da svje­do­či Vas­kr­slog Go­spo­da – re­kao je otac Pe­ši­kan.
Pra­znik je pro­sla­vljen i u se­lu Svr­ču­ge kod Hra­ma Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog, gdje je u pri­su­stvu ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka sa Mo­kri­na i dru­gih po­dor­jen­skih se­la, sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio pa­roh su­to­rin­ski pro­to­je­rej-sta­vr­o­for Bla­go­ta Va­si­lje­vić. Z.Š.


Za­hval­nost zbog ozdra­vlje­nja kćer­ke

Zo­ran Go­leč iz Ba­ji­ne Ba­šte već dva­na­est go­di­na sva­kog 12. ma­ja do­la­zi u ostro­ški ma­na­stir da se po­klo­ni sve­ti­te­lju, či­ja ču­de­sa je, ka­ko je is­ta­kao, i sam osje­tio. Go­leč je is­pri­čao da se nje­go­va ćer­ka 2004. go­di­ne na­glo raz­bo­lje­la, a lje­ka­ri su kon­sta­to­va­li da ima epi­lep­si­ju.
– Bio je jun, a ni ja ni su­pru­ga ni­je­smo mo­gli pri­hva­ti­ti tu di­jag­no­zu. Kroz mi­sli mi je ne­na­da­no „pro­šao“ Sv. Va­si­li­je ko­jem sam dva mje­se­ca ka­sni­je do­veo mo­ju Alek­san­dru. Pre­no­ći­li smo is­pred ma­na­sti­ra, bi­la je kod sve­ti­te­lje­vih mo­šti i vra­ti­li smo se ku­ći. Pr­vi sle­de­ći pre­gled bio je ne­shva­tljiv za nje­ne lje­ka­re ko­ji to­kom sni­ma­nja ni­je­su na­šli ni tra­ga od bo­le­sti. Od ta­da do­la­zim ov­dje da za­hva­lim ostro­škom sve­cu, a već sam i osam pu­ta po­ho­dio Sve­tu ze­mlju. Mo­ja ćer­ka sa­da ima 20 go­di­na, zdra­va je, za­po­sle­na, uče­stvu­je u li­tur­gi­ja­ma i pri­če­šću­je se – is­pri­čao je Go­leč.
Na­da Vu­ka­lo iz Vi­še­gra­da po­red sve­ti­te­lje­vih mo­šti na­šla je se­bi spas od ne­ko­li­ko bo­le­sti.
– Za­hva­lju­ju­ći Sv. Va­si­li­ju ne­mam vi­še pro­ble­ma sa po­kre­tlji­vo­šću de­sne ru­ke. Do­la­zim sva­ke go­di­ne, ne­kad i po vi­še pu­ta, da za­hva­lim sve­ti­te­lju na bla­go­da­ti ko­ju mi je po­da­rio da ne­mam bo­lo­ve, i što na­kon iz­bje­gli­štva iz Ko­nji­ca u Vi­še­grad mo­ja po­ro­di­ca ima svoj mir – is­ta­kla je ona.