So­ci­jal­ni sa­vjet će u na­red­noj go­di­ni ima­ti na ras­po­la­ga­nju 88.576 eura, od če­ga se naj­ve­ći dio osno­si na „osta­la lič­na pri­ma­nja”. Bu­džet tom ti­je­lu po­ve­ćan je za na­red­nu go­di­nu, a ze te­ku­ću je iz­no­sio 86.029 eura. So­ci­jal­ni sa­vjet se ove go­di­ne, od­no­sno od ka­da je nje­gov pred­sjed­nik mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­mal Pu­ri­šić, sa­stao sve­ga tri pu­ta, a ni­šta ak­tiv­ni­ji ni­je­su bi­li ni ra­ni­je jer su to­kom 2015. i 2016. ima­li sve­ga pet za­si­je­da­nja.
Upr­kos lo­šoj so­cio-eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji i dra­stič­nim kr­še­nji­ma pra­va rad­ni­ka, So­ci­jal­ni sa­vjet se ni­je pre­vi­še op­te­re­tio da ba­rem re­dov­no vr­ši pri­ti­sak na Vla­du da se sta­nje do­ne­kle po­bolj­ša. Po­ve­ća­nja ci­je­na go­ri­va, ener­ge­na­ta, uki­da­nje na­kna­da za maj­ke, sma­nje­nje pla­ta, iz­gla­sa­va­nje ve­će sto­pe po­re­za od 2018, pro­šli su bez ras­pra­ve u ti­je­lu ko­je tre­ba da se ba­vi so­cio-eko­nom­skim pi­ta­nji­ma.
Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju da ak­tu­el­ni sa­stav So­ci­jal­nog sa­vje­ta re­al­no ni­je po­sti­gao ni­šta što bi bi­lo u ko­rist rad­ni­ka. Ta­mo kon­stant­no go­vo­re o bi­znis ba­ri­je­ra­ma i ka­ko sma­nji­ti obim pra­va za­po­sle­nih. Po­sled­nja sjed­ni­ca sa­vje­ta čak ni­je ima­la ni kvo­rum ka­da se tre­ba­lo iz­ja­sni­ti o ini­ci­ja­ti­vi So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SDP) da se rad­ni­ci­ma ko­nač­no obez­bi­je­de slo­bod­ni da­ni u vri­je­me pra­zni­ka.
So­ci­jal­ni sa­vjet se sa­sta­je sve­ga ne­ko­li­ko pu­ta u go­di­ni, a nje­go­va mi­šlje­nja ni­je­su oba­ve­zu­ju­ća ni za jed­nu in­sti­tu­ci­ju, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje svr­he nje­go­vog po­sto­ja­nja.
Pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja Ve­se­lin Vu­ja­no­vić sma­tra da So­ci­jal­ni sa­vjet po­sto­ji da bi nje­go­vi čla­no­vi pri­ma­li na­dok­na­de i da se fin­gi­ra so­ci­jal­ni di­ja­log. On is­ti­če da po­sled­njih go­di­na rad­ni­ci ni­je­su osje­ti­li ni­ka­kvu ko­rist od So­ci­jal­nog sa­vje­ta, jer to ti­je­lo ni­je od­bra­ni­lo ni­je­dan rad­nič­ki in­te­res.
– Ako ho­će da me de­man­tu­ju, evo ne­ka mi ka­žu sa­mo da li su ika­da sin­di­kal­ci ko­ji sje­de u tom ti­je­lu pi­ta­li po­slo­dav­ce ko­li­ko du­gu­ju za po­re­ze i do­pri­no­se za­po­sle­ni­ma, te ko­li­ko za­ra­da du­gu­ju. Ta­mo se kon­stant­no pri­ča o bi­znis ba­ri­je­ra­ma, i ka­ko olak­ša­ti po­slo­dav­ci­ma, a ni­ka­ko ka­ko po­ve­ća­ti za­ra­de, ka­ko una­pri­je­di­ti po­lo­žaj za­po­sle­nih. To što se pri­ča krat­kog je da­ha, ta­ko da ovaj i ova­kav So­ci­jal­ni sa­vjet ne tre­ba ni­kom, a po­naj­ma­nje rad­ni­ci­ma – oci­je­nio je Vu­ja­no­vić.
On na­vo­di da smo svje­do­ci da se sa sva­kim no­vim za­ko­nom sma­nju­ju pra­va rad­ni­ka, te da to pro­la­zi pre­ko So­ci­jal­nog sa­vje­ta bez di­za­nja pra­ši­ne.
– Čla­no­vi sva­je­ta tre­ba ma­lo vi­še da iz­la­ze na te­ren, sva­ku sjed­ni­cu tre­ba da or­ga­ni­zu­ju u dru­gom gra­du, a ne da tih ne­ko­li­ko sjed­ni­ca go­di­šnje ima­ju u sta­roj zgra­di Vla­de, za ko­je se če­sto i ne zna da su odr­ža­ne – na­vo­di Vu­ja­no­vić.
Biv­ši član So­ci­jal­nog sa­vje­ta, pred­sjed­nik Re­form­skog sin­di­ka­ta Mar­ko Nik­če­vić ka­že da bi bi­lo do­bro ka­da bi od­lu­ke So­ci­jal­nog sa­vje­ta ima­le oba­ve­zu­ju­ći ka­rak­ter.
– Ta­mo sje­de lju­di ko­ji pred­sta­vlja­ju ve­li­ki broj gra­đa­na, na pri­mjer, čla­no­vi sin­di­ka­ta, par­ti­ja, dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, po­slo­da­va­ca. Glas tih lju­di bi tre­ba­lo ne­što da se ra­ču­na, a ne sa­mo da se sa­sta­nu ne­ko­li­ko pu­ta go­di­šnje, po­raz­go­va­ra­ju i to je to. Svi ima­ju pro­ble­me, ali ne mo­ra­ju svi da se ri­je­še ta­ko što će se sma­nji­ti obim pra­va rad­ni­ci­ma ili uve­sti no­vi na­me­ti. Ali vi­di­te da se ni­ko u ak­tu­el­nom sa­vje­tu ne ža­li, jer im to sta­nje od­go­va­ra – re­kao je za „Dan” Nik­če­vić.
On ka­že da So­ci­jal­ni sa­vjet ne tre­ba da po­sto­ji sa­mo da bi se re­klo da ga ima­mo. Pre­ma po­da­ci­ma Uni­je po­slo­da­va­ca, nad­le­žno­sti So­ci­jal­nog sa­vje­ta se ogle­da­ju u pi­ta­nji­ma raz­vo­ja i una­pre­đi­va­nja ko­lek­tiv­nog pre­go­va­ra­nja, uti­ca­ja eko­nom­ske po­li­ti­ke i mje­ra za nje­no spro­vo­đe­nje na so­ci­jal­ni raz­voj i sta­bil­nost po­li­ti­ke za­po­šlja­va­nja, za­ra­da i ci­je­na; kon­ku­ren­ci­je i pro­duk­tiv­no­sti; pri­va­ti­za­ci­je i dru­gih pi­ta­nja struk­tur­nog pri­la­go­đa­va­nja; za­šti­te rad­ne i ži­vot­ne sre­di­ne, obra­zo­va­nja i pro­fe­si­o­nal­ne obu­ke; zdrav­stve­ne i so­ci­jal­ne za­šti­te i si­gur­no­sti; de­mo­graf­ska kre­ta­nja i dru­ga pi­ta­nja zna­čaj­na za ostva­ri­va­nje i una­pre­đi­va­nje eko­nom­ske i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke.
So­ci­jal­ni sa­vjet či­ni po 11 pred­stav­ni­ka Vla­de, re­pre­zen­ta­tiv­nih or­ga­ni­za­ci­ja sin­di­ka­ta i udru­že­nja po­slo­da­va­ca.
Ko­men­tar oko ra­da So­ci­jal­nog sa­vje­ta ju­če ni­je­smo do­bi­li od pred­sjed­ni­ka, mi­ni­stra Ke­ma­la Pu­ri­ši­ća, jer on ni­je od­go­va­rao na na­še te­le­fon­ske po­zi­ve.
M.S.


Od­la­žu mi­ni­ma­lac, kor­pu, za­kon o ra­du

So­ci­jal­ni sa­vjet već dva pu­ta je od­lo­žio ras­pra­vu o po­ve­ća­nju mi­ni­mal­ne za­ra­de sa 193 na 250 eura. To je ini­ci­ja­ti­va SDP-a, a ras­pra­va o njoj je pr­vo od­lo­že­na za sep­tem­bar, a sa­da za kraj de­cem­bra.
So­ci­jal­ni sa­vjet je ras­pra­vljao o po­tro­šač­koj kor­pi, ali je to za­si­je­da­nje pro­te­klo u zna­ku žal­bi di­rek­to­ri­ce Mon­sta­ta da se že­li iz­vr­ši­ti po­li­tič­ki pri­ti­sak na in­sti­tu­ci­ju ko­jom ru­ko­vo­di, dok su so­ci­jal­ni part­ne­ri sma­tra­li da se ras­pra­vom una­pre­đu­je so­ci­jal­ni di­ja­log.
Ta­ko­đe, to ti­je­lo još ni­je ras­pra­vlja­lo o Na­cr­tu za­ko­nu o ra­du, ko­jim se pred­vi­đa za­satri­je­va­nje po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka, pro­du­že­nje pe­ri­o­da po ko­jem se mo­gu za­po­šlja­va­ti na od­re­đe­no...