Po­sle­di­ce že­lje­znič­ke ne­sre­će ko­ja se pri­je 12 go­di­na do­go­di­la na Bi­o­ču, 23. ja­nu­a­ra 2006. go­di­ne, sa­ni­ra­ne su, ali su osta­li ožilj­ci, ne sa­mo na ti­je­lu, već u sr­cu i du­ši, ka­žu pre­ži­vje­li put­ni­ci ove tra­ge­di­je i čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca. Oni 12 go­di­na bi­ju bit­ku da se isti­na o naj­ve­ćoj že­lje­znič­koj ne­sre­ći is­pri­ča i da kriv­ci od­go­va­ra­ju, ali do­sad, ka­ko is­ti­ču, ni­je­su na­i­šli na po­dr­šku dr­ža­ve.
Po­ro­di­ce stra­da­lih i pre­ži­vje­li put­ni­ci po­lo­ži­li su ju­če cvi­je­će na spo­me­nik na Bi­o­ču, oda­ju­ći po­čast žr­tva­ma naj­te­že že­lje­znič­ke ne­sre­će u Cr­noj Go­ri, u ko­joj je po­gi­nu­lo 47, a po­vri­je­đe­no vi­še od 200 put­ni­ka. Do tra­ge­di­je je do­šlo ka­da je lo­kal­ni elek­tro­mo­tor­ni voz, ko­ji je sa­o­bra­ćao od Bi­je­log Po­lja do Pod­go­ri­ce i Ba­ra, u bli­zi­ni mje­sta Bi­o­če, na iz­la­sku iz tu­ne­la, is­kli­znuo iz ši­na i sva če­ti­ri va­go­na se sur­va­la u pro­va­li­ju.
Pre­ži­vje­li put­nik Ve­sko Vla­ho­vić ka­zao je za „Dan” da su po­vre­de ne­sre­će sa­ni­ra­ne, ali da su osta­li ožilj­ci, ka­ko na ti­je­lu, ta­ko i u sr­cu i u du­ši.
– Isti­nu o ne­sre­ći svi zna­ju, i svoj sud da­ju, ali za na­še zdra­vlje mno­go i ne ha­ju. Zna se ko tre­ba da tra­ži kriv­ca – ko­lek­tiv ili po­je­din­ca, a mi tra­ži­mo zdra­vlje i do­sto­jan­stvo. To tre­ba da bu­de svi­ma ja­sno – po­ru­čio je on.
Pred­sjed­nik NVO „Voz ne­pre­bo­la” Go­ran Vo­ji­no­vić ka­zao je da su pre­ko tu­ži­la­štva po­ku­ša­va­li da po­no­vo do­đu do isti­ne i prav­de za že­lje­znič­ku ne­sre­ću na Bi­o­ču. Oni zah­ti­je­va­ju, ka­ko je re­kao, da se ob­no­vi sud­ski pro­ces za ovu ne­sre­ću, za ko­ju je osu­đen sa­mo ma­ši­no­vo­đa.
– Me­đu­tim, ka­ko vri­je­me od­mi­če, svje­sni smo da tu­ži­la­štvo ni­je sa­mo­stal­no i ne­za­vi­sno. Ono je sa­mo pro­du­že­na ru­ka iz­vr­šne vla­sti, ko­ja oči­gled­no ima ne­ki dru­gi in­te­res što se ti­če že­lje­znič­ke ne­sre­će na Bi­o­ču. Ku­pu­je se vri­je­me i tra­ži za­bo­rav. Mi to ni­ka­da ne­će­mo do­zvo­li­ti i svih ovih 12 go­di­na bo­ri­mo sa­mo da do­đe­mo do isti­ne i prav­de – na­gla­sio je Vo­ji­no­vić za „Dan”.
Ka­ko je re­kao, po­red 47 iz­gu­blje­nih ži­vo­ta, NVO vo­di bor­bu i za pre­ži­vje­le put­ni­ke i od­nos pre­ma nji­ma.
– Mi­ni­stri su se pro­sto utr­ki­va­li, ne­pri­mje­re­no ih je bi­lo slu­ša­ti ka­da su go­vo­ri­li ko­li­ka će pa­žnja i od­nos dr­ža­ve bi­ti usmje­re­ni na to da se pre­bro­di či­tav jad ne­sre­će na Bi­o­ču. To su obe­ća­va­li i po­je­din­ci, usta­no­ve, pa i pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve i Vla­de. Me­đu­tim, po­sli­je sud­skog pro­ce­sa, par mje­se­ci po­sli­je ne­sre­će, od­jed­nom je u Cr­noj Go­ri, što se ti­če iz­vr­šne vla­sti i in­sti­tu­ci­ja, za­vla­da­la epi­de­mi­ja za­bo­ra­va, što je prak­tič­no ne­vje­ro­vat­no. Svi su za­bo­ra­vi­li na ne­sre­ću, na lju­de ko­ji su po­gi­nu­li, na nji­ho­ve po­ro­di­ce, na po­vri­je­đe­ne put­ni­ke. Lju­di su osta­li bez naj­ro­đe­ni­jih, bez rad­nih mje­sta, kva­li­tet­nih uslo­va za ško­lo­va­nje, mo­guć­no­sti rje­ša­va­nja stam­be­nih pi­ta­nja, za­po­šlja­va­nja, so­ci­jal­ne po­mo­ći, mo­guć­no­sti kva­li­tet­nog li­je­če­nja – na­gla­ša­va Vo­ji­no­vić do­da­ju­ći da dr­ža­vi ni­je­su upu­će­ne hi­lja­de za­htje­va za po­moć već da se ra­di o za­ne­mar­lji­vim broj­ka­ma.
– Go­vo­rim o ma­lom bro­ju za­htje­va, sit­nim stva­ri­ma. Zar je pro­blem na­ći če­ti­ri-pet rad­nih mje­sta, po­nu­di­ti pet-šest so­ci­jal­nih po­mo­ći ili na­ći na­či­na da se ne­ko ško­lu­je na kva­li­te­tan na­čin. To je mi­ni­mum ne­če­ga što tra­ži­mo kao NVO i mi­ni­mum ka­ko jed­na dr­ža­va tre­ba da sta­ne iza svo­jih gra­đa­na. Lju­di ko­ji su na ovaj ili onaj na­čin bi­li uče­sni­ci ne­sre­će na Bi­o­ču to i za­slu­žu­ju. In­si­sti­ra­mo na in­sti­tu­ci­o­nal­nom rje­ša­va­nju svih stva­ri – od bor­be da se do­đe do po­nov­nog sud­skog pro­ce­sa, o uzro­ci­ma i kriv­ci­ma za ne­sre­ću, do onih stva­ri ka­da će dr­ža­va ko­nač­no po­če­ti da rje­ša­va pro­blem lju­di ko­ji su ne svo­jom vo­ljom uče­stvo­va­li u ne­sre­ći – rekao je on.
Vo­ji­no­vić uka­zu­je da je ži­vot­ni put lju­di ko­ji su po­sred­no ili ne­po­sred­no uče­stvo­va­li u ne­sre­ći na Bi­o­ču dra­stič­no pro­mi­je­njen.
– Po­sle­di­ce ove ne­sre­će su ka­ta­stro­fal­ne. Mno­gi su to za­bo­ra­vi­li. Da­nas ima­mo lju­de ko­ji su osta­li bez po­sla, lju­de ko­ji se raz­vo­de, bo­le­sne lju­de ko­ji ne mo­gu da se kva­li­tet­no li­je­če, one ko­ji ni­je­su ri­je­ši­li stam­be­no pi­ta­nje, ko­ji ne mo­gu da se za­po­sle, ko­ji ne­ma­ju so­ci­ja­le ili im je so­ci­jal­na po­moć od­u­ze­ta zbog pro­mje­ne za­ko­na – is­ta­kao je on.
Pod­sje­tio da je svo­je­vre­me­no is­pred Vla­de for­mi­ra­na rad­na gru­pa sa­sta­vlje­na od lju­di iz raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja kao ti­je­lo ko­je je tre­ba­lo da rje­ša­va pro­ble­me u ve­zi sa ne­sre­ćom na Bi­o­ču.
– Odr­žan je sa­mo je­dan rad­ni sa­sta­nak i sve se za­vr­ši­lo na to­me. Od jed­nog od naj­u­ti­caj­ni­jih lju­di u Cr­noj Go­ri do­bio sam uvje­ra­va­nje da će raz­go­va­ra­ti sa pre­mi­je­rom Du­škom Mar­ko­vi­ćem i da će se for­mi­ra­ti no­va rad­na gru­pa od tri-če­ti­ri ope­ra­tiv­ca, ko­ja će se ba­vi­ti pro­ble­ma­ti­kom lju­di i po­ro­di­ca ko­ji su ve­za­ni za ovu ne­sre­ću. To su sve osta­le pra­zne ri­je­či. Obra­ća­li smo se svim mo­gu­ćim in­sti­tu­ci­ja­ma, om­bud­sma­nu, po­li­tič­kim par­ti­ja­ma, Skup­šti­ni, De­le­ga­ci­ji Evrop­ske uni­je. Svi ka­žu da ra­zu­mi­ju, svi zna­ju na­še pro­ble­me, ali čim do­đe vri­je­me da se ne­što rje­ša­va, na pr­voj ste­pe­ni­ci se sve sto­pi­ra i blo­ki­ra, ne znam iz ko­jeg raz­lo­ga, ni­je mi ja­sno i po­zna­to – kaže on.
A.O.


Pred­stav­ni­ci Vla­de po­lo­ži­li vi­jen­ce

Na spo­me­nik žr­tva­ma že­lje­znič­ke ne­sre­će, vi­jen­ce su ju­če po­lo­ži­li pred­stav­ni­ci Vla­de Cr­ne Go­re. De­le­ga­ci­ju Vla­de či­ni­li su mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osman Nur­ko­vić, pot­pred­sjed­nik Vla­de za eko­nom­sku po­li­ti­ku i fi­nan­sij­ski si­stem Mi­lu­tin Si­mo­vić i mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić. Obi­lje­ža­va­nju go­di­šnji­ce pri­su­stvo­va­li su i pred­stav­ni­ci me­nadž­men­ta že­lje­znič­kih pred­u­ze­ća.