-„Gra­đan­sko re­gi­stro­va­no part­ner­stvo“ je u sve­mu brak, ali se za sa­da ta­ko ne zo­ve i ja­sno je da će se za­ko­nom o re­gi­stro­va­nom part­ner­stvu oso­ba istog po­la u pot­pu­no­sti iz­jed­na­či­ti pra­va i oba­ve­ze brač­nih su­pru­žni­ka i „gra­đan­ski re­gi­stro­va­nih part­ne­ra“ po prin­ci­pu „ni­je ši­ja ne­go vrat“, sma­tra mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. Mi­tro­po­lit je uka­zao da za­go­vor­ni­ci tzv. re­gi­stro­va­nog part­ner­stva i bra­ka isto­pol­nih oso­ba u Cr­noj Go­ri tvr­de da ne­će tra­ži­ti „usva­ja­nje dje­ce“.
– No, gdje god je oza­ko­nje­no ovo pr­vo – tra­že­no je i ovo dru­go, a kod njih to ipak po­ka­zu­je skri­ve­nu po­tre­bu za ra­đa­njem, iz­vi­to­pe­re­nom u ma­ni­pu­la­ci­ju sa dje­te­tom, kroz zlo­u­po­tre­bu sop­stve­ne pri­ro­de – na­gla­sio je mi­tro­po­lit.
Ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski je upu­tio pi­sma mi­ni­stru za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Meh­me­du Zen­ki, pred­sjed­ni­ci­ma dr­ža­ve i Vla­de Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću i Du­šku Mar­ko­vi­ću u ve­zi sa na­ja­vlje­nim za­ko­nom o tzv. gra­đan­skom part­ner­stvu, ko­ji je, ka­ko je oci­je­nje­no iz Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske (MCP), ve­li­ki ko­rak u prav­cu ra­za­ra­nja po­ro­di­ce i pot­pu­nog mo­ral­nog po­sr­nu­ća na­šeg dru­štva. U tek­stu pod na­zi­vom „Hri­šćan­ski osvrt na na­ja­vlje­ni za­kon o tzv. re­gi­stro­va­nom part­ner­stvu“, mi­tro­po­lit je pod­sje­tio na Ana­li­zu mo­de­la za­ko­na o re­gi­stro­va­nom part­ner­stvu, ko­ju je u de­cem­bru 2015. go­di­ne pri­pre­mi­lo Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va, na­po­mi­nju­ći da su u njoj na­ve­de­ne sve evrop­ske dr­ža­ve ko­je su do­ni­je­le ova­kve za­ko­ne.
– U svim tim dr­ža­va­ma, za­po­či­nja­lo se, kao i sa­da u Cr­noj Go­ri, sa oza­ko­nje­njem tzv. re­gi­stro­va­nog part­ner­stva oso­ba istog po­la, a na­sta­vlje­no je sa pre­tva­ra­njem part­ner­stva u brač­nu za­jed­ni­cu. U ne­kim dr­ža­va­ma je kao tre­ći ko­rak pro­pi­si­va­na za­kon­ska mo­guć­nost za usva­ja­nje dje­ce od stra­ne tih jed­no­pol­nih „part­ne­ra“ – na­veo je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u pi­smu.
Ci­ti­rao je Blan­ku Ra­do­še­vić Ma­ro­vić iz Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va, ko­ja je ka­za­la: „Za­i­sta je to kru­pan za­lo­gaj, ne mo­že­mo oče­ki­va­ti da će sve ići jed­no­stav­no i glat­ko“.
– U tom du­hu, jed­na od uče­sni­ca kam­pa­nje u okvi­ru pro­jek­ta „Do­pri­nos una­pre­đe­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta LGBT oso­ba u Cr­noj Go­ri“, to po­dr­ža­va sma­tra­ju­ći „da svi tre­ba da ima­ju ista pra­va“ i da „sve što ima ve­ze sa lju­ba­vlju tre­ba da bu­de le­gal­no“. No, osnov­no pi­ta­nje je: šta je to, u stva­ri, lju­bav i šta „ima ve­ze sa lju­ba­vlju“? Ima ne­kih afrič­kih ple­me­na ko­ja vo­le da pi­ju ljud­sku krv, pre­u­zi­ma­ju­ći ti­me sna­gu ono­ga či­ju krv pi­ju. Mno­ge ubi­ce lju­di to či­ne za­to što to vo­le i u to­me uži­va­ju. Na „lju­ba­vi pre­ma na­ro­du“ za­sno­va­ne su to­ta­li­tar­ne ide­o­lo­gi­je na­ci­fa­ši­zma i ko­mu­ni­zma. Na „lju­ba­vi pre­ma Ala­hu“ je u na­še vri­je­me za­sno­va­no stva­ra­nje ISIL-a kao islam­ske dr­ža­ve u Azi­ji. Na „lju­ba­vi“ je za­sno­va­no i oti­ma­nje od dru­gih. I se­be­lju­blje (ego­i­zam) je lju­bav. I sa­ma ri­ječ to ka­že – ego­i­zam ko­ji je iz­vor naj­ve­ćih ne­sre­ća ro­da ljud­skog. Što se ti­če sek­su­al­ne lju­ba­vi – ima do­sta onih ko­ji je vi­de kao sko­to­lo­štvo, od­no­sno kao op­šte­nje sa ži­vo­ti­nja­ma. Zar i to ni­je „lju­bav“? U šta spa­da­ju in­cest i pe­do­fi­li­ja? I sa­ma ri­ječ „pe­do­fi­li­ja“ – ne zna­či li „lju­bav pre­ma dje­ci“, ali „lju­bav” ko­ja skr­na­vi ču­de­snu dječ­ju pri­ro­du. Zar to sve ne spa­da u „ljud­ska pra­va“? Čo­vjek ima pra­vo i na sa­mo­u­bi­stvo… Tre­ba li on­da da se u Cr­noj Go­ri for­mi­ra­ju i „rad­ne gru­pe“ za ostva­ri­va­nje i tih i mno­gih dru­gih nji­ma slič­nih pra­va – pi­tao je epi­skop.
Sma­tra da je već po­če­lo da se „ozbilj­no raz­mi­šlja i o mo­guć­no­sti­ma oza­ko­nje­nja is­po­lja­va­nja sek­su­al­ne lju­ba­vi kod naj­mla­đe dje­ce“.
– To se već uvo­di i u škol­ske pro­gra­me. Gdje je kraj i ko po­sta­vlja gra­ni­ce? Ne po­sto­ji li u Ho­lan­di­ji kao dr­ža­vi ko­ja je pri­zna­la isto­pol­ne bra­ko­ve, po­li­tič­ka stran­ka ko­ja otvo­re­no za­stu­pa pe­do­fi­li­ju pod ma­skom „raz­bi­ja­nja ta­bua i bor­be pro­tiv ne­tr­pe­lji­vo­sti“? To­kom pret­hod­nih de­ce­ni­ja se „raz­bi­jao ta­bu“ mu­že­lo­štva (ho­mo­sek­su­al­no­sti), a u na­red­nom pe­ri­o­du će se „raz­bi­ja­ti ta­bu“ ne­ke dru­ge vr­ste sek­su­al­no­sti, npr. pe­do­fi­li­je, in­ce­sta, zo­o­fi­li­je i dru­gih so­dom­skih gre­ho­va. I to sve u ime „lju­ba­vi” i „ljud­skih pra­va“ – na­gla­sio je mi­tro­po­lit.
Pi­tao je u šta spa­da „lju­bav“ ko­ju pro­pa­gi­ra LGBT po­pu­la­ci­ja.
– Sa­mo ona lju­bav ko­ja ra­đa je­ste istin­ska lju­bav. Šta ra­đa i da li uop­šte mo­že da ra­đa ova „lju­bav“ či­ja pra­va se tra­že? Bo­žan­ska lju­bav je „ni iz če­ga“ stvo­ri­la svi­jet i ugra­di­la u nje­ga ži­vot­nu si­lu i si­lu lju­ba­vi. Ni­je li i čo­vjek, mu­ško i žen­sko, stvo­ren po „sli­ci i pri­li­ci“ te bo­žan­ske lju­ba­vi? Sa­mo je lju­bav ko­ja ra­đa – istin­ska lju­bav. Za­to je i pr­va za­po­vi­jest čo­vje­ku: „Ra­đaj­te se i mno­ži­te se i na­pu­ni­te ze­mlju“. Ta­kva lju­bav je ugra­đe­na i u sva ži­va stvo­re­nja, od naj­pro­sti­jeg do naj­sa­vr­še­ni­jeg. Istin­ska lju­bav ne sa­mo što ra­đa ne­go i pre­po­ra­đa. Ona je mno­go du­blja i od nor­mal­nog brač­nog sek­su­al­nog op­šte­nja. Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski i nje­mu slič­ni lju­di u svim vre­me­ni­ma i ze­malj­skim na­ro­di­ma, ni­je­su se že­ni­li ni uda­va­li, ali su bi­li no­si­o­ci i svje­do­ci naj­sa­vr­še­ni­je sa­mo­žr­tve­ne bo­žan­ske lju­ba­vi, ot­kri­ve­ne u djev­stve­nom ro­đe­nju od Bo­go­ro­di­ce – sa­mog Bo­ga Lju­ba­vi, Isu­sa Hri­sta. I to po­tvr­đu­je da je pra­va lju­bav sa­mo ona ko­ja ra­đa. Po­sto­je mno­gi ko­ji, iz raz­li­či­tih raz­lo­ga, ne mo­gu tje­le­sno da ra­đa­ju, ali se ti­me ne od­ri­ču sa­mog bla­go­slo­va Bo­ži­jeg. Ja­lo­va lju­bav, za­pra­vo „lju­bav“ ko­ja svje­sno bi­ra da ne do­no­si plod, ni­je lju­bav. Ona sa­mo mo­že bi­ti psev­do­lju­bav, se­be­lju­blje, ra­di­o­ni­ca smr­ti, a ne ži­vo­ta – oci­je­nio je vla­di­ka.
U pi­smu je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na­gla­sio da se evi­dent­no i na dru­štve­nom i na nor­ma­tiv­nom pla­nu is­tra­ja­va na ra­za­ra­nju i uni­šte­nju sve­ti­nje bra­ka i po­ro­di­ce.
– Sve­ti­nja bra­ka ne pred­sta­vlja pro­sto oza­ko­nje­nje bi­lo­ško-so­ci­jal­ne za­jed­ni­ce mu­škog i žen­skog, ne­go pre­ko nje, put i na­čin ostva­re­nja te i ta­kve sa­mo­žr­tve­ne lju­ba­vi na ko­ju je Bog pri­zvao čo­vje­ka. Uto­li­ko vi­še ja­lo­va za­jed­ni­ca li­ca istog po­la kao oza­ko­nje­nje bi­o­lo­ško-so­ci­jal­ne za­jed­ni­ce – šta u stva­ri pred­sta­vlja? Ni­šta dru­go do oza­ko­nje­nje tje­le­sne po­ho­ti – po­ho­ti oči­ju i nad­me­no­sti smrt­nog, pro­la­znog čo­vje­ko­vog ži­vlje­nja. Bi­la oza­ko­nje­na ili neo­za­ko­nje­na, ona je la­žna, bes­plod­na, ne­ra­zum­na, be­smi­sle­na „lju­bav“. Oza­ko­nje­nje i na­me­ta­nje ta­kvog be­smi­sla dru­gi­ma mo­gu tra­ži­ti i či­ni­ti sa­mo oni ko­ji su iz­gu­bi­li du­blji vječ­ni smi­sao ljud­skog ži­vo­ta, istin­skog ljud­skog do­sto­jan­stva i je­di­ne pra­ve i istin­ske lju­ba­vi. Iz­gle­da da je do­šlo, i to po pr­vi put u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva, do ma­sov­ne eks­pan­zi­je po­ja­ve lju­di, oza­ko­nju­ju­ćih i tra­že­ćih oza­ko­nje­nje svo­ga gri­je­ha, u su­šti­ni, oza­ko­nje­nje smrt­no­sti i ni­šta­vi­la ljud­skog bi­ća – sma­tra vla­di­ka.
Mi­tro­po­lit se za­pi­tao po če­mu se da­na­šnji čo­vjek raz­li­ku­je od „be­slo­ve­snih ži­vo­ti­nja“ ako se vo­di sa­mo svo­jim sek­su­al­nim in­stink­ti­ma „ko­je pro­gla­ša­va za 'lju­bav' i pre­tva­ra­ju­ći ih u idol“.
– One čak uz­vi­še­ni­je ko­ri­ste svo­je in­stink­te, da­ju­ći im pro­kre­a­ci­jom smi­sao, smi­sao ra­đa­nja, ko­ji je i u ži­vo­tinj­sku pri­ro­du ugra­đen – na­gla­sio je mi­tro­po­lit.A.O.


Agre­siv­na pro­pa­gan­da, a ne lju­bav

Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski je u pi­smu na­veo da struč­nja­ci iz obla­sti psi­ho­lo­gi­je i psi­hi­ja­tri­je već du­že vri­je­me upo­zo­ra­va­ju na po­gub­ne po­sle­di­ce po dječ­ju psi­hu kroz su­o­ča­va­nja ne­zre­le dje­ce sa sek­su­al­no­šću i dru­štvom ko­je je pro­sto bom­bar­do­va­no be­stid­no­šću i ba­nal­no­šću, na­ro­či­to iz ma­sov­nih me­di­ja.
– Po­zna­ta je iz­re­ka da je dječ­ja pri­ro­da kao sun­đer – upi­ja sve što je okru­žu­je. Ža­lo­sno je ču­ti na šta li­če raz­go­vo­ri ve­ći­ne dje­ce škol­skog uz­ra­sta i ko­je su nji­ho­ve te­me. Ne­vi­na du­ša dječ­ja se od naj­ra­ni­jeg do­ba iz­la­že ova­kvoj hi­per­sek­su­al­no­sti i pri­rod­no je da zbog to­ga mno­ga dje­ca iz­gu­be ori­jen­tir u sve­mu to­me i po­či­nju da ži­ve ta­ko kao da je ži­vot od­re­đen sa­mo sek­su­al­no­šću i kao da je nje­gov smi­sao u nje­nom ostva­ri­va­nju. Gu­be, kao što re­ko­smo, du­blji smi­sao ži­vo­ta. Do pro­ma­ša­ja smi­sla ži­vo­ta do­vo­di sva­ki gri­jeh, pa i so­dom­ski gri­jeh ho­mo­sek­su­al­no­sti, ko­ji ob­u­zi­ma čo­vje­ka ve­li­kom stra­šću i du­bo­ko se u nje­mu ukor­je­nju­je, pa ga oni ko­ji se nje­mu pre­pu­ste sma­tra­ju neo­tu­đi­vim di­je­lom svo­je lič­no­sti i je­di­nim smi­slom svo­je „lju­ba­vi” i svo­ga po­sto­ja­nja – na­veo je mi­tro­po­lit.
Ka­ko sma­tra, ov­dje se ne ra­di o „ljud­skim pra­vi­ma“ i „lju­ba­vi“.
– Ra­di se o agre­siv­nom pro­pa­gi­ra­nju i na­me­ta­nju ko­je se po­sta­vlja pred sa­vre­me­nog čo­vje­ka u na­šem dru­štvu. Pred na­ma su dva pu­ta: ili će­mo ići u prav­cu pot­pu­ne de­ka­den­ci­je dru­štva i ljud­ske lič­no­sti, od­ba­cu­ju­ći sva­ko mo­ral­no na­če­lo u ime „pra­va” ili će­mo zdra­vo, pro­mi­šlje­no i od­go­vor­no sta­ti u od­bra­nu vri­jed­no­sti na ko­ji­ma je iz­gra­đe­na ljud­ska pri­ro­da, uz to ne mr­ze­ći ni­ko­ga i ne vr­še­ći na­si­lje ni pre­ma ko­me – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.


Stav Cr­kve ni­je pro­ti­vlje­nje dr­ža­vi ili ho­mo­fo­bi­ja

Ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski sma­tra da je kraj­nje vri­je­me da na­ši za­ko­no­dav­ci pre­sta­nu da pre­pi­su­ju re­cep­te i za­kon­ske mo­de­le dru­gih i da ih im­ple­men­ti­ra­ju u na­še dru­štvo, već da do­no­se za­ko­ne „za naš na­rod i u ime na­šeg na­ro­da i na te­me­lju onih vri­jed­no­sti na ko­ji­ma je sa­gra­đe­na sva nje­go­va ča­sna isto­ri­ja“.
– Ne mo­že po­li­tič­ka, eko­nom­ska, ide­o­lo­ška ili bi­lo ka­kva in­te­gra­ci­ja u ka­kvu god za­jed­ni­cu bi­ti na šte­tu na­še dje­ce i Sve­ti­nje bra­ka i po­ro­di­ce, a ova­kvi za­ko­ni, bez ika­kve sum­nje, sa­mo mo­gu da do­ve­du do op­šteg po­sr­nu­ća na­šeg već ra­sla­blje­nog i mo­ral­no po­sr­nu­log dru­štva. U ve­ći­ni ze­ma­lja su slič­ni pro­pi­si pro­iz­vo­di­li, a i da­nas stva­ra­ju, sa pu­nim pra­vom, mno­go bu­re u jav­nom mnje­nju. I u Cr­noj Go­ri je po­treb­na ozbilj­na jav­na dru­štve­na ras­pra­va po ovom pi­ta­nju, a ne iz­gla­sa­va­nje za­ko­na u Skup­šti­ni, uz sve po­što­va­nje, od stra­ne če­tr­de­se­tak po­sla­ni­ka, ka­kav god le­gi­ti­mi­tet ima­li kao iza­bra­ni pred­stav­ni­ci gra­đa­na. S ob­zi­rom na to da je iz do­sa­da­šnjih jav­nih istu­pa ja­sno da je nad­le­žno Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va, a sa­mim tim i Vla­da, u pot­pu­no­sti na stra­ni do­no­še­nja ovog za­kon­skog ak­ta, na­da­mo se da ne­će sva­ko pr­o­ti­vlje­nje ovom pot­pu­no no­vom in­sti­tu­tu, pra­voj re­vo­lu­ci­ji u shva­ta­nju po­ro­di­ce u na­šem dru­štvu, a ti­me i taj­ne lju­ba­vi, ra­zu­mje­ti, po ma­ni­ru ko­ji se če­sto pri­mje­nju­je, na­ro­či­to pre­ma Pra­vo­slav­noj cr­kvi, kao pro­ti­vlje­nje sa­moj dr­ža­vi ili kao tzv. ho­mo­fo­bi­ja. Naš hri­šćan­ski osvrt na ovu po­ja­vu u na­šem na­ro­du je­di­no se mo­že shva­ti­ti kao pro­ti­vlje­nje zlo­u­po­tre­bi vla­sti kroz uka­zi­va­nje na sve­čo­vje­čan­ski pri­zna­te te­melj­ne vri­jed­no­sti ljud­skog bi­ća i ljud­ske za­jed­ni­ce kao istin­skog čo­vje­ko­lju­blja – za­klju­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.