Centralna banka Crne Gore (CBCG), na čijem je čelu guverner Radoje Žugić, ignorisala je nalog Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama i na svojoj internet stranici nije objavila spisak zaposlenih, što je proaktivan podatak prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Iz CBCG za „Dan” su kazali da su pokrenuli postupak pred Upravnim sudom zbog takvog rješenja Agencije.
– Centralna banka pokrenula je upravni spor pred Upravnim sudom protiv Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama za poništaj predmetnog rješenja. Postupak je u toku – odgovoreno je „Danu” iz te institucije.
Na sajtu CBCG nije moguće pronaći spisak zaposlenih, što znači da nijesu postupili prema rješenju Savjeta Agencije i u roku od 15 dana objavili proaktivne podatke. Savjet je osporeno rješenje donio 31. oktobra, po žalbi dnevnog lista „Dan”.
Iako je CBCG pokrenula upravni spor, morala je da postupi po rješenju Savjeta Agencije u ostavljenom roku ili da traži odlaganje izvršenja odluke, što, prema našim saznanjima, nije učinila.
„Dan” je 13. juna podnio zahtjev za slobodan pristup informacijama Centralnoj banci i njime tražio kopiju spiska zaposlenih u toj instituciji. Zahtjev je odbijen kao neosnovan, a CBCG je obrazložila da spisak zaposlenih predstavlja dokument o ličnim podacima koji su u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti zaštićeni. U rješenju je navedeno da su „lični podaci zaposlenih Centralne banke prikupljeni isključivo u svrhu zasnivanja radnog odnosa, te ostvarivanja prava i obaveza koja proizilaze iz radnog odnosa, a ne u svrhu dostavljanje trećem ili objelodanjivanje istih”.
Na takvo rješenje „Dan” je 9. jula podnio žalbu, koju je usvojio Savjet Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama. U žalbi je navedeno da je obrazloženje CBCG nezakonito, imajući u vidu da je po članu 12, stav osam Zakona o slobodnom pristupu informacijama podatak o zaposlenima proaktivan podatak, odnosno podatak koji bi trebalo da bude objavljen na sajtu institucije, što CBCG ne poštuje.
U odgovoru na žalbu „Dana” u CBCG su zapitali „zašto bi javnost imala interes da zna ko obavlja koje poslove, i spram toga koliki mu je stepen obrazovanja”.
– Naravno da to javnost ne pogađa, ali očigledno podnosilac zahtjeva ima lične motive, pa se po ocjeni prvostepenog organa ipak radi o zloupotrebi prava na slobodan pristup informacijama – navedeno je u žalbi CBCG.
Smatraju da bi dostavljanjem ovih podataka ušli u zonu krivične odgovornosti.
Njihove navode odbacio je Savjet AZLP i ocijenio da CBCG nije pravilno primijenila odredbe člana 12, stav 1, tačke 8 i 9, te da se neosnovano pozvala na organičenja propisana Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Centralnoj banci su naložili da u roku od 15 dana od prijema rješenja pravilno utvrde činjenično stanje, s obzirom na to da jesu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
A.O.

Skriveno ko radi u narodnoj banci

Državne institucije obavezne su da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama objavljuju imena zaposlenih, što se smatra proaktivnim podatkom. Ko radi u CBCG dosad se znalo jedino kada su to mediji otkrili, a činjenica je da su u toj instituciji zaposlenje našla djeca najviših državnih funkcionera.