Uje­di­nje­ne na­ci­je (UN) pro­cje­nju­ju da u Cr­noj Go­ri 10 od­sto dje­ce, od­no­sno 14.500 ma­li­ša­na, ži­vi u si­ro­ma­štvu, dok 18.850 ma­lo­ljet­ni­ka, ili 13 od­sto, oba­vlja te­ške fi­zič­ke po­slo­ve. U do­ku­men­tu In­te­gri­sa­ni pro­gram UN za Cr­nu Go­ru u pe­ri­o­du od 2017. do 2021. go­di­ne – Okvir raz­voj­ne po­mo­ći za Cr­nu Go­ru (UN­DAF) pi­še da se na­ša ze­mlja i da­lje su­o­ča­va sa iza­zo­vi­ma ko­ji su ob­u­hva­će­ni pi­ta­njem si­ro­ma­štva. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u Cr­noj Go­ri ži­vi oko 145.000 dje­ce.
„Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio da je In­spek­ci­ja ra­da Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve to­kom 2014. i do no­vem­bra 2015. re­gi­stro­va­la 36 slu­ča­je­va rad­ne eks­plo­a­ta­ci­je dje­ce, ko­ja su bi­la an­ga­žo­va­na na cr­no, od­no­sno bez ugo­vo­ra o ra­du. Dje­ca ko­ja su za­te­če­na na po­slu bi­la su uz­ra­sta od 15 do 18 go­di­na, a in­spek­to­ri ra­da tvr­de da ni­je­su evi­den­ti­ra­li slu­ča­je­ve ko­ji bi se mo­gli tre­ti­ra­ti kao naj­go­ri ob­lik rad­nog an­ga­žo­va­nja dje­ce u bi­lo ko­joj dje­lat­no­sti.
– Osim si­ro­ma­štva u smi­slu do­hot­ka, dje­ca i nji­ho­ve po­ro­di­ce su­o­ča­va­ju se s vi­še­di­men­zi­o­nal­nim de­pri­va­ci­ja­ma u smi­slu uslo­va sta­no­va­nja, zdra­vlja i obra­zo­va­nja, što ima du­go­ro­čan efe­kat na nji­ho­vo bu­du­će uče­šće u dru­štvu i na spo­sob­nost da iz­na­la­ze eko­nom­ske mo­guć­no­sti da iza­đu iz si­ro­ma­štva. U obla­sti za­šti­te dje­ce od na­si­lja i esk­plo­a­ta­ci­je, do­ne­se­ni su na­ci­o­nal­ni pro­pi­si ko­ji su usa­gla­še­ni s glo­bal­nim i stan­dar­di­ma EU, ali sa­mo spro­vo­đe­nje i si­ste­mi po­dr­ške ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju sa­rad­nju me­đu ne­ko­li­ko in­sti­tu­ci­o­nal­nih ak­te­ra jav­nog sek­to­ra još su če­sto ne­do­volj­ni, lo­še ka­drov­ski i fi­nan­sij­ski po­kri­ve­ni – na­vo­di se u pro­gra­mu.
UN iz­ra­ža­va za­bri­nu­trost po pi­ta­nju za­šti­te dje­ce od naj­go­rih vi­do­va ra­da, a pro­cje­nju­je se da po­ga­đa­ju 13 od­sto dje­ce iz op­šte po­pu­la­ci­je, po­seb­no u ru­ral­nim pod­ruč­ji­ma i me­đu so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­jim po­ro­di­ca­ma.
– Naj­no­vi­je is­tra­ži­va­nje Uni­ce­fo­vih vi­še­stru­kih in­di­ka­to­ra za Cr­nu Go­ru po­ka­zu­je da je 68 dsto dje­ce uz­ra­sta od jed­ne do 14 go­di­na, bi­lo iz­lo­že­no psi­ho­lo­škoj agre­si­ji unu­tar po­ro­di­ce to­kom mje­se­ca ko­ji je pret­ho­dio is­tra­ži­va­nju; 31 pro­ce­nat fi­zič­kom ka­žnja­va­nju; a dva od­sto te­škom fi­zič­kom ka­žnja­va­nju. Ta­kav op­šti ni­vo pri­hva­ta­nja na­si­lja unu­tar po­ro­di­ce iza­zi­va bo­ja­zan u po­gle­du stvar­nog ni­voa fi­zič­kog zlo­sta­vlja­nja i na­si­lja nad dje­com u Cr­noj Go­ri – ka­žu u UN.
Usled slo­že­nog ni­za dru­štve­nih i eko­nom­skih uslo­va, že­ne su iz­lo­že­ne ve­ćem ri­zi­ku od si­ro­ma­štva ne­go mu­škar­ci, a iz­ra­že­ne su i bo­ja­zni u po­gle­du uti­ca­ja ni­skog ni­voa so­ci­jal­nih da­va­nja i sla­bog si­ste­ma po­dr­ške, kao i efe­ka­ta ve­li­ke raz­li­ke u za­ra­da­ma i uslo­vi­ma ra­da za že­ne, po­seb­no sa­mo­hra­ne maj­ke i nji­ho­vu dje­cu.
– Iako su že­ne iz­lo­že­ne ra­znim ob­li­ci­ma dis­kri­mi­na­ci­je na tr­ži­štu ra­da, po­sled­njih go­di­na uoče­ni su i po­zi­tiv­ni tren­do­vi u smi­slu sma­nje­nja ne­za­po­sle­no­sti i po­ve­ća­nja bro­ja že­na ko­je su ak­tiv­ne na tr­ži­štu ra­da. Me­đu­tim, u na­če­lu tre­ba una­pri­je­di­ti uslo­ve ra­da, po­go­to­vo za že­ne, da bi se ostva­rio do­sto­jan­stven rad za sve. Ne­ke že­ne ima­ju zna­ča­jan po­ten­ci­jal za sa­mo­za­po­šlja­va­nje i kao pred­u­zet­ni­ce, ka­ko po­ka­zu­je is­ku­stvo dru­gih ze­ma­lja, što tre­ba po­dr­ža­ti kao je­dan od po­kre­ta­ča pri­vred­nog ra­sta i za­po­sle­no­sti – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju.
Što se ti­če zdra­vlja, u UN upo­zo­ra­va­ju da Cr­na Go­ra ima ve­li­ki pro­blem sa vi­so­kim ste­pe­nom ne­za­ra­znih bo­le­sti i smrt­no­sti.
– Po­na­ša­nje sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re ne do­pri­no­si do­brom zdra­vlju, kao što po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da je 92 od­sto ukup­nih smrt­nih is­ho­da iza­zva­no ne­za­ra­znim bo­le­sti­ma. Ti fak­to­ri ri­zi­ka če­sto se ve­zu­ju i s pi­ta­nji­ma men­tal­nog zdra­vlja, ko­je po­gor­ša­va ri­zik od zlo­u­po­tre­be dro­ga i ne­za­po­sle­no­sti, a po­seb­no uti­če na naj­ra­nji­vi­je gru­pe sta­nov­ni­štva. Do­stup­ni po­da­ci o vi­so­koj pre­va­len­ci bi­he­vi­o­ral­nih fak­to­ra ri­zi­ka – kao što su pu­še­nje, kon­zu­mi­ra­nje al­ko­ho­la, go­ja­znost i ne­do­sta­tak fi­zič­ke ak­tiv­no­sti – sna­žno uka­zu­ju na po­tre­bu pri­mje­ne mul­ti­sek­tor­skih mje­ra da bi se iz­gra­di­la rje­še­nja ko­ji­ma se ubla­ža­va ve­li­ki te­ret ne­za­ra­znih bo­le­sti i van sek­to­ra zdrav­stva – ka­žu u UN.M.S.


Za­bri­nja­va si­va eko­no­mi­ja

UN kon­sta­tu­je da ne­for­mal­na eko­no­mi­ja ima po­seb­no vi­sok udio u ukup­noj eko­nom­skoj ak­tiv­no­sti, ali su oskud­ni sta­ti­stič­ki i dru­gi po­da­ci o nje­nom stvar­nom obi­mu, rad­nim mje­sti­ma i za­ra­da­ma, ko­ji su van le­gal­nih to­ko­va. Pro­cje­nju­je se da je 2015. go­di­ne ne­for­mal­na za­po­sle­nost či­ni­la 32,7 od­sto ukup­ne za­po­sle­no­sti, a da 77 od­sto ne­for­mal­nih rad­ni­ka ra­di u for­mal­nim pred­u­ze­ći­ma, od­no­sno bez od­go­va­ra­ju­ćeg ugo­vo­ra. Pre­ma Mon­sta­tu, u Cr­noj Go­ri je na kra­ju 2015. bi­lo za­po­sle­no 172.000 li­ca.
– Na­da­lje se pro­cje­nju­je da je oko dvi­je tre­ći­ne ne­for­mal­nih rad­ni­ka u Cr­noj Go­ri ne­pri­ja­vlje­no, od­no­sno da do­bi­ja­ju za­ra­du u go­to­vi­ni, bez upla­te po­re­za i do­pri­no­sa. Pre­o­sta­la tre­ći­na ukup­nog bro­ja ne­for­mal­nih rad­ni­ka ima di­je­lom re­gi­stro­va­nu za­ra­du, od­no­sno po­re­zi i do­pri­no­si se upla­ću­ju sa­mo na dio nji­ho­ve za­ra­de, a osta­tak do­bi­ja­ju u go­to­vi­ni bez upla­te po­re­za i do­pri­no­sa – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.