Čak 113 dr­žav­nih i jav­nih funk­ci­o­ne­ra ostva­ri­lo je pra­vo na ta­ko­zva­nu pri­vi­le­go­va­nu dr­žav­nu pen­zi­ju, a naj­vi­ša ta­kva pen­zi­ja tre­nut­no iz­no­si čak 2.200 eura. „Pri­vi­le­go­va­ne“ pen­zi­je u dva na­vra­ta su bi­le dio cr­no­gor­skog za­ko­no­dav­stva, ali su od­red­be za­ko­na ko­jim su bi­le pro­pi­sa­ne u oba slu­ča­ja uki­nu­te zbog ne­u­stav­no­sti. Me­đu­tim, upr­kos to­me, biv­šim fun­ci­o­ne­ri­ma se i da­lje is­pla­ću­ju pri­ma­nja ko­ja su ste­kli na osno­vu ne­u­stav­nih pro­pi­sa.
Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su „Da­nu“ do­sta­vlje­ni iz Fon­da pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja (PIO), pra­vo na tzv. pri­vi­le­go­va­nu pen­zi­ju po od­red­ba­ma Za­ko­na o za­ra­da­ma i dru­gim pri­ma­nji­ma dr­žav­nih i jav­nih funk­ci­o­ne­ra ostva­ri­lo je 111 funk­ci­o­ne­ra. Taj za­kon je stu­pio na sna­gu 4. ju­na 2008. go­di­ne, ali je dvi­je go­di­ne ka­sni­je obo­ren na Ustav­nom su­du.
– Pre­ma po­da­ci­ma iz is­plat­ne ba­ze za april ove go­di­ne, Fond PIO is­pla­ću­je 111 ko­ri­sni­ka tih pen­zi­ja. Naj­ni­ža pen­zi­ja iz­no­si 408,59 eura, dok je naj­vi­ša 2.200,67 eura – ka­zao je za „Dan“ di­rek­tor Fon­da PIO Du­šan Pe­ro­vić.
Upr­kos to­me što je Ustav­ni sud ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je oci­je­nio da su od­red­be za­ko­na ko­je omo­gu­ća­va­ju pri­vi­le­go­va­ne pen­zi­je ne­u­stav­ne, cr­no­gor­ski po­sla­ni­ci su ih po­no­vo uve­li u za­ko­no­dav­stvo. Dru­gi put to se de­si­lo kroz Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, ko­jim su ta­ko­đe pro­pi­sa­ni uslo­vi za sti­ca­nje pri­vi­le­go­va­ne pen­zi­je za pred­sjed­ni­ke dr­ža­ve, Vla­de i Skup­šti­ne od 1992. pa na­da­lje. Po tom za­ko­nu, pra­vo na pen­zi­ju ostva­ri­la su dva dr­žav­na funk­ci­o­ne­ra, od­no­sno čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca.
– Shod­no čla­nu 108 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, ko­ji je stu­pio na sna­gu 1. ja­nu­a­ra pro­šle go­di­ne, pra­vo na pen­zi­ju su ostva­ri­la dva ko­ri­sni­ka. Naj­ni­ža pen­zi­ja iz­no­si 1.673,67, a naj­vi­ša 1.779 eura – na­vo­di se u od­go­vo­ri­ma ko­je smo do­bi­li od Pe­ro­vi­ća.
Spor­ne pen­zi­je iz­gla­sa­ne su gla­so­vi­ma po­sla­ni­ka ta­da­šnje DPS–SDP ko­a­li­ci­je. Čla­nom 108 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je bi­lo je pro­pi­sa­no da pred­sjed­nik dr­ža­ve, Skup­šti­ne i Vla­de ima­ju pra­vo na pen­zi­ju i pri­je ne­go što is­pu­ne utvr­đe­ne uslo­ve.
– Osno­vi­ca za od­re­đi­va­nje ove pen­zi­je pred­sta­vlja ne­to za­ra­du ko­ju bi pri­mio ima­lac pra­va oba­vlja­ju­ći funk­ci­ju pre­mi­je­ra, še­fa dr­ža­ve i čel­ni­ka par­la­men­ta u mje­se­cu ko­ji je pret­ho­dio pod­no­še­nju za­htje­va. Jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma iz sta­va je­dan ovog čla­na pen­zi­ja iz­no­si 65 od­sto utvr­đe­ne osno­vi­ce, uve­ća­ne za dva od­sto za sva­ki da­lji na­vr­še­tak go­di­ne pen­zij­skog sta­ža. Iz­nos ne mo­že bi­ti ve­ći od 85 od­sto od utvr­đe­ne osno­vi­ce – na­ve­de­no je u uki­nu­tom za­ko­nu.
Ta­kve od­red­be bi­le su dio i Za­ko­na o za­ra­da­ma i dru­gim pri­ma­nji­ma dr­žav­nih i jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Me­đu­tim, Ustav­ni sud je 2010. uki­nuo te od­red­be jer „vi­si­na pri­vi­le­go­va­ne pen­zi­je dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra ne smi­je ne­sra­zme­r­no od­stu­pa­ti od pro­sječ­ne pen­zi­je”.
Iako su dva pu­ta do­no­še­ne ne­u­stav­ne od­red­be, Ustav­ni sud u ovom slu­ča­ju ni­je na­lo­žio ot­kla­nja­nje prav­nih po­sle­di­ca i sa­mim tim je osta­vio mo­guć­nost Vla­di da uki­ne pra­va onim gra­đa­ni­ma ko­ji su ih ste­kli po tim za­ko­ni­ma, što je ura­dio u slu­ča­ju na­kna­da za maj­ke. Član Pred­sjed­ni­štva De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Ne­ven Go­šo­vić ka­že da od­lu­ke Ustav­nog su­da, do one ko­ja se od­no­si­la na na­kna­da za maj­ke, ni­je­su ima­le dej­stvo „una­zad“, od­no­sno na šte­tu ko­ri­sni­ka pra­va ko­ja su ste­kli ne­u­stav­nim od­red­ba­ma.
– Ovo ni­je pr­vi put da Ustav­ni sud do­no­si od­lu­ke da po­je­di­ni pro­pi­si ni­je­su u sa­gla­sno­sti sa Usta­vom, ali ni­ka­da te od­lu­ke su­da ni­je­su ima­le ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce u od­no­su na ostva­ri­va­nje pra­va prav­nih i fi­zič­kih li­ca ko­ja su ste­kli pri­mje­nom tih ne­u­stav­nih za­kon­skih od­red­bi. Od­lu­ka Ustav­nog su­da ni­ka­da pri­je ni­je ima­la dej­stvo „una­zad“. Od­no­si­la se sa­mo na bu­du­će slu­ča­je­ve, od­no­sno na ne­mo­guć­nost sti­ca­nja no­vih pra­va po tom osno­vu – ka­zao je Go­šo­vić za „Dan“.
Po­ja­šnja­va da je iz­u­ze­tak na­pra­vljen ka­da je u pi­ta­nju Za­kon o do­pu­na­ma za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, ko­jim su maj­ke ste­kle pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce.
– S pra­vom se po­sta­vlja pi­ta­nje za­što je na­pra­vljen iz­u­ze­tak. Zbog če­ga se sa­da po pr­vi put od­lu­kom Ustav­nog su­da ko­jom se na­la­že na­čin nje­nog iz­vr­še­nja u su­šti­ni stva­ra oba­ve­za ure­đe­nja prav­ne si­tu­a­ci­je u ko­joj su se na­šle maj­ke na na­čin na ko­ji je to re­kao Ustav­ni sud, a Vla­da raz­ra­di­la za­ko­nom o iz­vr­še­nju od­lu­ke, na šte­tu ko­ri­sni­ca tog pra­va? Do sa­da je uvi­jek po­što­va­na od­red­ba Usta­va da od­lu­ka Ustav­nog su­da ne mo­že ima­ti i ne­ma po­vrat­no dej­stvo, da se ne uti­če na već ostva­re­na pra­va fi­zič­kih ili prav­nih li­ca. Ta­kav je bio slu­čaj sa pra­vi­ma ko­ja su ste­kli po­sla­ni­ci pri­mje­nom za­ko­na za ko­ji je Ustav­ni sud oci­je­nio da ni­je­su bi­li sa­gla­sni sa Usta­vom. Ovo je pr­vi put u prak­si Ustav­nog su­da da se iz­vr­še­nju nje­go­ve od­lu­ke pri­stu­pa na ova­kav na­čin –uka­zao je Go­šo­vić.A.O.


Do­go­vor Vla­de i Ustav­nog su­da

Ne­ven Go­šo­vić sma­tra da je u slu­ča­ju za­ko­na ko­jim su bi­le pro­pi­sa­ne na­kna­de za maj­ke po­sto­jao do­go­vor Ustav­nog su­da i Vla­de.
– Ov­dje je evi­dent­no po­sto­jao do­go­vor Vla­de sa Ustav­nim su­dom da se či­tav po­stu­pak za­vr­ši sa­gla­sno epi­lo­gu ko­ji je evo do­bio u vi­du ovog pred­lo­ga za­ko­na. Pra­vo ko­je je do­sad ne­ko ostva­rio po ne­u­stav­nom za­ko­nu ni­ko ni­je do­vo­dio u pi­ta­nje – is­ta­kao je Go­šo­vić.