Pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru tre­nut­no se vo­de 133 po­stup­ka pro­tiv Cr­ne Go­re zbog sum­nje u kr­še­nje ne­kog od pra­va ga­ran­to­va­nog Evrop­skom kon­ven­ci­jom, sa­op­šti­la je u in­ter­vjuu za „Dan” za­stup­ni­ca na­še dr­ža­ve pred tim su­dom Va­len­ti­na Pa­vli­čić. Ona na­vo­di da je od osni­va­nja Kan­ce­la­ri­je za­stup­ni­ka pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la 28 spo­ro­va, pri če­mu je dr­ža­va is­pla­ti­la od­šte­tu od 759.844 eura.
– Pre­ma do­stup­nim po­da­ci­ma, na dan 10. maj 2017. go­di­ne pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va bi­lo je u ra­du 133 pred­me­ta pro­tiv Cr­ne Go­re. Što se ti­če po­tra­ži­va­nja u tim spo­ro­vi­ma, na­ve­de­ni po­da­tak ni­je do­stu­pan, s ob­zi­rom na to da čak i u mno­gim pred­me­ti­ma ko­ji su već ko­mu­ni­ci­ra­ni Vla­di Cr­ne Go­re od stra­ne Su­da, iz­nos po­tra­ži­va­nja na­kna­de ma­te­ri­jal­ne ili ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te ni­je pre­ci­zi­ran od stra­ne sa­mih pod­no­si­la­ca pred­stav­ke, te se ne­ki uku­pan iz­nos iz svih pred­me­ta ko­ji su u ra­du pred Su­dom ne mo­že tač­no od­re­di­ti – na­vo­di Pa­vli­čić.
Ona na­vo­di da je od 2011. do kra­ja 2016. pro­tiv Cr­ne Go­re u Stra­zbu­ru pod­ni­je­to 1.235 pred­stav­ki. Naj­vi­še ih je bi­lo 2011. i to 314, a naj­ma­nje 2015. – 129, da bi se na­red­ne god­ne ta ci­fra po­ve­ća­la na 165.
– Uko­li­ko se po­gle­da broj pod­ni­je­tih pred­stav­ki u 2016. go­di­ni u od­no­su na pret­hod­nu, mo­že se is­ta­ći da je taj broj po­ve­ćan u pro­cen­tu­al­nom smi­slu za ne­kih 28 od­sto. U ve­zi sa pret­hod­nim, mo­že­mo re­ći da ovaj pro­ce­nat pra­ti i po­ve­ćan broj pod­ni­je­tih pred­stav­ki uop­šte pre­ma Su­du u 2016. go­di­ni (na ni­vou Su­da 32 od­sto je po­ve­ćan broj pod­ni­je­tih pred­stav­ki). Ukup­no u ra­du Evrop­skog su­da pre­ma Cr­noj Go­ri na kra­ju 2016. go­di­ne osta­lo je 111 pred­me­ta po ko­ji­ma Sud tre­ba da do­ne­se odluku. Ovaj po­da­tak nam uka­zu­je da i po­red či­nje­ni­ce o po­ve­ća­nom bro­ju pod­ni­je­tih pred­stav­ki pro­tiv Cr­ne Go­re Su­du u 2016. go­di­ni, ve­li­ki broj njih se već u pr­voj fa­zi po­stup­ka od­ba­cu­je kao ne­pri­hva­tljiv. Na­ve­de­ni po­da­ci su ob­ja­vlje­ni u Iz­vje­šta­ju o ra­du Kan­ce­la­ri­je za­stup­ni­ka Cr­ne Go­re pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru za 2016. – ka­že Pa­vli­čić.
Ima­ju­ći uvid u sve na­ve­de­no, Pa­vli­čić sma­tra da se za­šti­ta ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da mo­ra ostva­ri­va­ti na svim ni­vo­i­ma, po­čev od or­ga­na dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, a sva­ka­ko pred re­dov­nim su­do­vi­ma.
– Kao što se vi­di iz go­re­na­ve­de­nih po­da­ta­ka, uve­ća­ni broj pred­stav­ki ko­je su pod­ni­je­te pro­tiv Cr­ne Go­re u pro­cen­tu­al­nom smi­slu je na ni­vou dru­gih dr­ža­va čla­ni­ca Sa­vje­ta Evro­pe, te se pret­hod­no ne mo­že ni na ko­ji na­čin pri­pi­sa­ti „ne­a­žur­no­sti“ cr­no­gor­skih su­do­va. S tim u ve­zi tre­ba na­gla­si­ti da je po­sled­njih go­di­na ostva­ren zna­ča­jan na­pre­dak u do­ma­ćem pra­vo­su­đu po pi­ta­nju pri­mje­ne Kon­ven­ci­je i nje­nih stan­dar­da, a na­ro­či­to u kon­tek­stu pri­mje­ne prak­se Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va pri­li­kom do­no­še­nja do­ma­ćih od­lu­ka –ka­že Pa­vli­čić.
Ona do­da­je da je in­sti­tu­ci­ja za­stup­ni­ka Cr­ne Go­re pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va usta­no­vlje­na Ured­bom Vla­de Cr­ne Go­re 2006, a Kan­ce­la­ri­ja za­stup­ni­ka je po­če­la sa ra­dom u ma­ju 2009. Od tog mo­men­ta, pa do kra­ja 2016. go­di­ne, Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je ko­mu­ni­ci­rao Kan­ce­la­ri­ji ukup­no 193 pred­me­ta, od ukup­no pod­ni­je­tih pre­ko 1.200 pred­stav­ki.
– U to­ku 2017. pri­mi­li smo još osam pred­me­ta, ta­ko da smo u ra­du Kan­ce­la­ri­je od mo­men­ta osni­va­nja ima­li ukup­no 201 pred­met u ko­ji­ma se dr­ža­va iz­ja­šnja­va­la ili se iz­ja­šnja­va u po­gle­du pri­tu­žbi ko­je na­vo­de pod­no­si­o­ci pred­stav­ki. U od­no­su na Cr­nu Go­ru do da­nas je do­ni­je­to ukup­no 28 pre­su­da u ko­ji­ma je kon­sta­to­va­na po­vre­da ne­kog kon­ven­cij­skog pra­va. S dru­ge stra­ne, ako uzme­mo u ob­zir po­da­tak da je sa­mo to­kom 2016. go­di­ne Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va sa­mo­stal­no od­ba­cio kao ne­pri­hva­tlji­ve pre­ko 180 pred­stav­ki, kao i či­nje­ni­cu da se ni­je­dan pred­met u od­no­su na Cr­nu Go­ru ne na­la­zi pod po­ja­ča­nim nad­zo­rom, da ne­ma­mo pi­lot pre­su­de, što zna­či da ne po­sto­ji ne­ko si­stem­sko kr­še­nje ljud­skih pra­va, sma­tram da se broj­ka od 28 do­ni­je­tih pre­su­da pro­tiv Cr­ne Go­re ne mo­že gle­da­ti u ne­kom ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu ko­ji bi uka­zi­vao na si­stem­ske pro­ble­me u za­šti­ti ljud­skih pra­va, što je i apo­stro­fi­ra­no na po­sled­njem sa­stan­ku pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re i pred­sjed­ni­ka Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va – ka­že Pa­vli­čić do­da­ju­ći da je od po­čet­ka ra­da Kan­ce­la­ri­je za­stup­ni­ka pa do kra­ja 2016. go­di­ne, po pre­su­da­ma i po osno­vu za­klju­če­nih pri­ja­telj­skih po­rav­na­nja pred Evrop­skim su­dom, dr­ža­va Cr­na Go­ra iz bu­dže­ta is­pla­ti­la uku­pan iz­nos od 759.844,63 eura.M.S.

Sli­ka su­da uvi­jek su­bjek­tiv­na

Na pi­ta­nje ka­ko ob­ja­šnja­va mno­go ve­ći ste­pen po­vje­re­nja gra­đa­na u sud u Stra­zbu­ru ne­go u do­ma­će sud­ske in­stan­ce, Pa­vli­čić ka­že da tu ne­ma ni­šta spor­no.
– Me­đu­tim, kod či­nje­ni­ce da po­sto­ji ne­u­po­re­di­vo ve­ći broj pred­me­ta i spo­ro­va ko­je gra­đa­ni Cr­ne Go­re vo­de pred na­ci­o­nal­nim su­do­vi­ma, pri­rod­no je da je i ve­ći broj ne­za­do­volj­nih li­ca ko­ji su u ne­koj in­stan­ci pred do­ma­ćim su­do­vi­ma iz­gu­bi­li spor u od­no­su na su­prot­nu stra­nu. Sa­mim tim se i stva­ra ne­ka sli­ka su­do­va u oči­ma po­je­din­ca, ko­ja je uvi­jek su­bjek­tiv­nog ka­rak­te­ra i ne mo­že bi­ti re­pre­zent struč­no­sti ne­kog po­je­di­nog su­di­je ili su­da kao in­sti­tu­ci­je. Tre­ba do­da­ti da je dr­ža­va Cr­na Go­ra kroz re­zul­ta­te ko­je je po­sti­gla kroz za­tva­ra­nje go­to­vo svih pred­me­ta u ko­ji­ma je utvr­đe­na po­vre­da, po­ka­za­la sprem­nost da od­go­vo­ri na pro­ble­me ko­ji se mo­gu ja­vi­ti u nje­nom si­ste­mu, pa je od stra­ne Ko­mi­te­ta mi­ni­sta­ra Sa­vje­ta Evro­pe, ko­ji pra­ti nad­zor iz­vr­še­nja pre­su­da Evrop­skog su­da, uvr­šte­na u krug dr­ža­va ko­je bla­go­vre­me­no i do­bro­volj­no po­stu­pa­ju po pre­su­da­ma ovog su­da – za­klju­ču­je Pa­vli­čić.

O maj­ka­ma dru­gom pri­li­kom

Na pi­ta­nje da li oče­ku­je da će zbog uki­da­nja na­kna­da za maj­ke do­ći do po­ve­ća­nog bro­ja pri­tu­žbi su­du u Stra­zbu­ru, Pa­vli­čić na­vo­di da je još ra­no za ko­men­ta­ri­sa­nje.
– Pred­thod­no ne bih mo­gla da ko­men­ta­ri­šem sa sta­no­vi­šta po­zi­ci­je za­stup­ni­ka Cr­ne Go­re pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va, s ob­zi­rom na to da do da­nas od su­da ni­je ko­mu­ni­ci­ran ni­je­dan pred­met ko­ji se ti­če pred­met­ne od­lu­ke. O even­tu­al­noj na­mje­ri da se pod­ne­su pri­tu­žbe, tj. pred­stav­ke Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va, upo­zna­ta sam ko­li­ko i cje­lo­kup­na cr­no­gor­ska jav­nost, od­no­sno pre­ko me­dij­skog iz­vje­šta­va­nja. Da li će i ko­li­ko pred­stav­ki bi­ti pod­ni­je­to Evrop­skom su­du zbog pred­met­ne od­lu­ke, za­i­sta ne bih mo­gla da pro­ci­je­nim – ka­že Pa­vli­čić.