Ma­na­stir Kom, po­sve­ćen Us­pe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, sa isto­i­me­nom cr­kvom, na­la­zi se na Ska­dar­skom je­ze­ru u bli­zi­ni Ža­blja­ka Cr­no­je­vi­ća, a ju­če je pro­sla­vio 600 go­di­na. Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je pod­sje­tio je da je ma­na­stir 70-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka bio ru­i­ni­ran, ali da je vas­kr­sao, te se ta­ko još jed­nom do­ka­za­lo da ono što je Bo­ži­je, to je ne­u­ni­šti­vo i ne­iz­bri­si­vo. Mi­tro­po­lit je bla­go­slo­vio sve one ko­ji su po­mo­gli ob­no­vu ma­na­sti­ra, pa i ako su to sa­mo ura­di­li mo­li­tvom, do­sta je.
On je pod­sje­tio da je ma­na­stir po­sve­ćen Us­pe­nju Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, naj­ve­ćoj i naj­bla­go­slo­ve­ni­joj me­đu že­na­ma, ko­ja je sa­ču­va­la dje­vi­čan­stvo do­ni­jev­ši na svi­jet si­na Bo­ži­jeg i čo­vje­či­jeg, Go­spo­da Isu­sa Hri­sta.
– Ona je u se­bi smje­sti­la za­ko­no­dav­ca i tvor­ca ne­ba i ze­mlje. Ta­ko je ona po­sta­la maj­ka ne­ba i čo­vje­ka, maj­ka svih zem­ljskih na­ro­da. Ona je, i ka­da se upo­ko­ji­la, osta­la me­đu na­ma si­lom si­na svo­ga je­di­no­rod­no­ga. Osta­la je sa na­ma kao ži­vot i evo na ovom sve­tom mje­stu 600 go­di­na se pro­sla­vlja ime Si­na Bo­ži­jeg je­di­no­rod­nog i Us­pe­ni­je Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, nje ko­ja je po­sta­la ži­vot da­ro­da­vac – ka­zao je mi­tro­po­lit.
On je is­ta­kao da je u Ko­mu pri­su­tan ži­vo­to­da­vac i Nje­go­va si­la vječ­na i ne­pro­la­zna.
– I sve ono če­ga se on do­tak­ne i pre­ko maj­ke svo­je ono ne iš­če­za­va, upi­sa­no je u knji­gu ži­vo­ta vječ­nog. Sve­ti­nje su kao pod­mor­ni­ce, pa ti se či­ni da ih ne­ma jed­no vri­je­me, ne vi­de se, ali one vas­kr­sa­va­ju i ob­na­vlja­ju se da bi mi kroz njih vas­kr­sa­va­li i ob­na­vlja­li se. Ov­dje su te­me­lji sve­to­rod­ne lo­ze Đu­ra­še­vi­ća, Cr­no­je­vi­ća i gdje su po­hra­nje­ni Alek­sa, Đu­rađ, Ma­ra, evo ov­dje na­sta­vlja se ova sve­ta lo­za, ob­na­vlja se ova sve­ti­nja ko­ja je za­pu­stje­la. O nje­nom stra­da­nju svje­do­či mi­tro­po­lit Da­ni­lo, nje­go­va pi­sma ko­ja je pi­sao 70-ih, gdje go­vo­ri ka­ko je ova sve­ti­nja bi­la za­pu­stje­la, od­ba­če­na, pre­zre­na, sru­še­na. Pa se ra­ču­na­lo da ne­će ona da vas­kr­sne, ali ne mo­že ona da ne vas­kr­sne, kao i spo­men nje­nih kti­to­ra – ka­zao je Am­fi­lo­hi­je.
On je is­ta­kao da je do­kaz vas­kr­se­nja sve­to­rod­ne lo­ze knez Stan­ko Cr­no­je­vić Bu­ša­tli­ja, po­to­mak onih ko­ji su gra­di­li sve­ti­nju.
– On je ko­ri­jen Sta­ni­še ko­ji je žr­tvo­van za spas Ze­te i Cr­ne Go­re, i pre­o­bra­zio se u Sken­der Be­ga, ali je sa­ču­va­no pre­da­nje i na­sle­đe. O če­mu svje­do­či Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski ko­ji je po­sle bit­ke na Kru­si­ma bla­go­slo­vio da se ču­va gla­va Mah­mu­ta Bu­ša­tli­je, re­kao je: „Ne zna­te vi či­ja je ovo gla­va”. I evo se ona ču­va i sa­da zna­mo či­ja je bi­la, po­tom­ka Stan­ka Cr­no­je­vi­ća žr­tvo­va­nog za spas Ze­te i Cr­ne Go­re. Da­nas je sa na­ma Stan­ko, ko­ji je do sa­da no­sio ime Mah­mut Bu­ša­tli­ja, či­ju lo­ba­nju ču­va­mo na Ce­ti­nju. On je da­nas svje­dok sa na­ma da je sve Bo­ži­je ne­pro­la­zno – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
Am­fi­lo­hi­je je zlat­nim li­kom Sve­to­ga Pe­tra Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca od­li­ko­vao Stan­ka Cr­no­je­vi­ća zbog po­vrat­ka ko­ri­je­ni­ma, a isto pri­zna­nje su za ulo­že­ni trud i ob­no­vu ma­na­sti­ra do­bi­li Do­bri­vo­je Cvi­jić iz Be­o­gra­da, kao i Vla­di­mir So­bo­ljev iz Ru­si­je.
– Ovo su na­še sank­ci­je maj­ci Ru­si­ji, sank­ci­je Cr­no­je­vi­ća i Pe­tro­vi­ća – ka­zao je mi­tro­po­lit uru­ču­ju­ći od­li­ko­va­nje So­bo­lje­vu.
Isto pri­zna­nje do­bi­li su i Bo­ro Đu­kić iz Pod­go­ri­ce i Srp­sko kul­tur­no dru­štvo „Slo­vo­ljub­ve” iz Ba­ra, dok su ar­hi­pa­stir­ske po­hval­ni­ce pri­pa­le Iva­nu Di­mi­ću, Ne­ma­nji Dre­ka­lo­vi­ću, Bo­ja­nu Aj­ko­vi­ću i Ve­li­mi­ru Mi­jo­vi­ću.M.S.

Ču­va­ju za­vjet iz 17. vi­je­ka

Mo­le­ba­nom Pre­sve­toj Bo­go­ro­di­ci, za­vjet ko­ji tra­je od 17. vi­je­ka, si­noć je u Cr­kvi Sv. Ni­ko­le u Ko­to­ru za­vr­še­na tra­di­ci­o­nal­na dvo­ne­djelj­na mo­li­tva, ko­ja se po­vo­dom Us­pen­skog po­sta odr­ža­va­la sva­ke ve­če­ri u 21 sat. Dio iz tog Mo­le­ba­na, po­sve­će­nog da­nu ka­da se upo­ko­ji­la Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca, za­jed­no sa cr­kve­nim ho­rom pje­va­la je dje­voj­či­ca Ka­ta­ri­na Kri­vo­ka­pić. To­kom li­tur­gi­je u Cr­kvi Sv. Ni­ko­le broj­ni vjer­ni­ci su se pri­če­šći­va­li sa dva pu­ti­ra. Ve­o­ma po­sje­će­na je bi­la i pr­va li­tur­gi­ja u osam sa­ti u Cr­kvi Sv. Lu­ke, što po­seb­no ra­du­je sve­šten­stvo Ko­tor­ske pa­ro­hi­je.
– Ci­je­lo Pri­mor­je je slu­ži­lo ovaj Mo­le­ban u znak za­hval­no­sti Bo­go­ro­di­ci što je na­rod za­šti­ti­la od ku­ge, me­đu­tim, vre­me­nom se taj za­vjet za­bo­ra­vio, svu­gdje osim kod nas u Ko­to­ru, mi to lju­bo­mor­no ču­va­mo. Pre­li­je­po je bo­go­slu­že­nje, sa­mo uz upa­lje­ne svi­je­će i pre­li­je­pe me­lo­di­je, ko­je smo mi pre­to­či­li u not­ni za­pis i sni­mi­li na kom­pakt disk, mo­le­ban je štam­pan i u „Ča­so­slo­vu” za re­dov­na bo­go­slu­že­nja – ob­ja­snio je pro­to­je­rej Ne­ma­nja Kri­vo­ka­pić. M.D.P.

Za ma­na­stir u Sta­nje­vi­ći­ma pri­ku­plje­no 53.000 eura

Op­šti­na Bu­dva i Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska pri­ku­pi­le su 53.000 eura na ve­li­koj do­na­tor­skoj ve­če­ri u ne­dje­lju ve­če, a ta sred­stva će se utro­ši­ti na ob­no­vu Ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce u Sta­nje­vi­ći­ma, iz­nad Bu­dve. U por­ti ma­na­sti­ra odr­ža­no je pri­god­no ve­če, a broj­ne do­na­ci­je još pri­sti­žu, te će se ko­nač­na ci­fra zna­ti na­red­nih da­na. Sve­ča­no­sti je pri­su­stvo­vao i mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
Pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva Dra­gan Kra­po­vić is­ta­kao je da će op­štin­ska vlast uči­ni­ti sve što je u nje­noj mo­ći i in­ge­ren­ci­ja­ma da se uspje­šno i na op­šte do­bro za­vr­ši ob­no­va ma­na­sti­ra.
– O to­me svje­do­či i do­na­tor­sko ve­če or­ga­ni­zo­va­no u sa­rad­nji sa Mi­tro­po­li­jom. Sa­stav­ni dio ob­no­ve ma­na­sti­ra je as­fal­ti­ra­nje pri­la­znog pu­ta ko­ji omo­gu­ća­va pri­stup po­sje­ti­o­ci­ma i vjer­ni­ci­ma. To smo pre­po­zan­li kao pri­o­ri­tet i kao što vi­di­te, kre­nu­li smo u re­a­li­za­ci­ju. Tre­ba još za­jed­nič­kih sna­ga da ulo­ži­mo da pri­ve­de­mo kra­ju jed­no dje­lo od op­šteg zna­ča­ja. Iskre­no se na­dam da će sve­ča­na pro­sla­va 680 go­di­na od osni­va­nja ma­na­sti­ra Sta­nje­vi­ći, ko­ja će se odr­ža­ti na Tro­ji­čin­dan sle­de­će, 2018. bi­ti zlat­na kru­na na­ših na­po­ra da se vra­ti pr­vo­bit­na lje­po­ta ovog Bož­jeg do­ma i da ta­ko uljep­šan na­sta­vi svo­ju slu­žbu Bo­gu i na­ro­du – ka­zao je gra­do­na­čel­nik Bu­dve Dra­gan Kra­po­vić.
On je igu­ma­nu ma­na­sti­ra uru­čio i vri­je­dan do­ku­ment, ko­ji se ču­va u bu­dvan­skom Ar­hi­vu. Ma­na­stir­skoj ri­zni­ci da­ta je ske­ni­ra­na Po­ve­lja ko­ju je Mi­tro­po­lit Sa­va Pe­tro­vić, u Sta­nje­vi­ći­ma iz­dao 9. ju­la 1773. po­pu Fra­nu, si­nu pro­to­po­pa Mar­ka Lju­bi­še, a ko­jom ga po­sta­vlja za pro­to­po­pa i da­je bla­go­slov za du­hov­nič­ku slu­žbu.

Bez du­hov­ne slo­bo­de ne­ma ni ze­malj­ske

U vi­še­vje­kov­noj sve­ti­nji Pi­ve, Ma­na­sti­ru Us­pe­ni­ja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce ju­če je li­tur­gij­ski i sa­bor­no obi­lje­že­na hra­mov­na sla­va. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju sa sve­šten­stvom i sve­šte­no­mo­na­štvom slu­žio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je. Bo­go­maj­ka je, is­ta­kao je on, utje­ši­telj­ka, po­kro­vi­telj­ka, za­stup­ni­ca i na­ša br­zo­po­moć­ni­ca, a ni­je­dan je­zik, ni an­đeo­ski ni ljud­ski ni­je mo­gao da opi­še njen ži­vot u ovo­me svi­je­tu. On je ju­če u po­po­dnev­nim sa­ti­ma osve­štao i te­me­lje bu­du­ćeg Sa­bor­nog hra­ma u na­se­lju Plu­ži­ne, ko­ji će, ka­ko je re­kao, bi­ti po­sve­ćen pr­vom srp­skom pa­tri­jar­hu iz do­ma So­ko­lo­vi­ća, Ma­ka­ri­ju So­ko­lo­vi­ću, ve­li­kom ob­no­vi­te­lju Peć­ke pa­tri­jar­ši­je i na­šeg na­ro­da. Grad­nja hra­ma u Plu­ži­na­ma, is­ta­kao je vla­di­ka, ne­ka bu­de po­vod da bo­lje upo­zna­mo na­šu isto­ri­ju i za­slu­ge na­ših sve­tih pa­tri­ja­ra­ha, ko­ji su, po­put So­ko­lo­vi­ća, srp­ski na­rod u naj­te­žim vre­me­ni­ma uje­di­nja­va­li i osna­ži­va­li.
– Du­hov­no uz­di­zan, sna­žen i pro­svje­ći­van, ču­va­ju­ći za­vjet Sve­tih Ne­ma­nji­ća, naš na­rod iako u rop­stvu i lan­ci­ma, za­hva­lju­ju­ći nji­ma do­če­kao je da se oslo­bo­di. Na­ža­lost, mi se bo­ri­mo za slo­bo­du i oslo­bo­di­mo se ali ne zna­mo da ži­vi­mo u njoj i da je ču­va­mo. Ona se ne mo­že sa­ču­va­ti ako se ne sa­ču­va du­hov­na slo­bo­da, jer iz du­hov­ne slo­bo­de tek on­da na­sta­je i ova slo­bo­da ze­malj­ska o ko­joj mno­go go­vo­ri­mo, a ko­je, na­ža­lost ima sve ma­nje, re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je is­ti­ču­ći da se na­da da će no­vi hram u Plu­ži­na­ma osna­ži­ti ci­je­lu Pi­vu i dur­mi­tor­ski kraj.
Knji­žev­nik iz Tr­ste­ni­ka Ve­ro­ljub Vu­ka­ši­no­vić imao je slav­sku be­sje­du u okvi­ru ko­je je is­ta­kao da je Piv­ski ma­na­stir isto što i Lju­bo­sti­nja kod Kru­šev­ca. Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sa­bra­nja po­vo­dom ma­na­stir­ske sla­ve bio je Mi­le Cic­mil sa po­ro­di­com, a na­red­ne tu oba­ve­zu je pre­u­zeo Ra­den­ko Da­mja­no­vić.B.B.