P
red­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Dri­tan Aba­zo­vić oci­je­nio je skan­da­lo­znim Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, po­ru­ču­ju­ći da se nji­me cen­tra­li­zu­je pla­ni­ra­nje pro­sto­ra cr­no­gor­skih op­šti­na.
– Ovim skan­da­lo­znim pred­lo­gom za­ko­na ovla­šće­nje nad pla­ni­ra­njem pro­sto­ra da­je se is­klju­či­vo Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog r­a­zvo­ja i tu­ri­zma, od­no­sno pro­jek­tant­skim bi­ro­i­ma ko­ji su u vla­sni­štvu Aca Đu­ka­no­vi­ća i Bra­na Gvo­zde­no­vi­ća. Pljač­ka­ška vla­da ovim za­ko­nom že­li da ot­me i pre­o­sta­le re­sur­se kao što su So­la­na, Bu­lja­ri­ca, Val­da­nos, Slo­ven­ska pla­ža, Jaz, Bo­ka ko­tor­ska – po­ru­čio je Aba­zo­vić na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
On je na­gla­sio da bi usva­ja­nje ovog za­ko­na zna­či­lo pljač­ku re­sur­sa Cr­ne Go­re.
– Ova­ko skan­da­lo­zan i kri­mi­na­lan akt ni­je ni­ka­da pred­lo­žen čak ni u vla­di Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Da bu­de stra­šni­je, Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma pre­va­ri­lo je gra­đa­ne Cr­ne Go­re jer je na jav­noj ras­pra­vi da­lo sa­svim dru­gi do­ku­ment od onog ko­ji je do­šao u skup­štin­sku pro­ce­du­ru – ka­zao je on, po­zi­va­ju­ći sve pred­sjed­ni­ke op­šti­na u Cr­noj Go­ri i gra­do­na­čel­ni­ke da ne do­zvo­le da se ovaj za­kon usvo­ji i po­zvao ih da za­jed­nič­ki dje­lu­ju u tom prav­cu i Vla­di po­ša­lju za­htjev za nje­go­vo re­vi­di­ra­nje.
Član Sa­vje­ta Gra­đan­skog po­kre­ta URA Bo­že­na Je­lu­šić sa­op­šti­la bi da bi usva­ja­nje ova­kvog za­ko­na bi­la pre­da­ja Cr­ne Go­re i ono ma­lo re­sur­sa što joj je osta­lo. Ona je oci­je­ni­la da je sram­no to što su sve pri­mjed­be na ovaj za­kon od gra­đa­na i struč­ne jav­no­sti pro­gla­še­ne kon­sta­ta­ci­ja­ma, te da je još sram­ni­je to što je pred­log u ko­li­zi­ji sa Evrop­skom po­ve­ljom o la­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, sa Usta­vom Cr­ne Go­re, sa Za­ko­nom o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i sa Po­ve­ljom o pro­stor­nom pla­ni­ra­nju.
– Ovaj za­kon vo­di u ne­kon­tro­li­sa­nu ko­rup­ci­ju i bes­prav­nu grad­nju – na­gla­si­la je Je­lu­ši­će­va.
Član Pred­sjed­ni­štva URA, eko­nom­ski an­li­ti­čar De­jan Mi­jo­vić iz­ja­vio je da pred­log za­ko­na pred­sta­vlja le­ga­li­za­ci­ja kri­mi­na­la u dr­ža­vi i da je na­sta­vak ono­ga što su ra­di­li Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­gov sin.
– Še­fo­vi kri­mi­nal­ne gru­pe ni­je­su Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­gov sin, već pred­sjed­nik i pot­pred­sjed­nik DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić i Du­ško Mar­ko­vić – za­klju­čio je Mi­jo­vić.
Još ima vre­me­na da se pro­ce­du­ra do­no­še­nja Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji za­u­sta­vi, jer rje­še­nja ko­ja iz nje­ga pro­is­ti­ču su pre­se­dan, a bi­ti je­din­stven ne zna­či uvi­jek bi­ti i naj­pa­met­ni­ji, upo­zo­ri­li su in­že­nje­ri ko­ji su ape­lo­va­li da se ovaj akt ne usvo­ji. U pi­smu ko­je pot­pi­su­je i po­dr­ža­va 20 ar­hi­te­ka­ta, ma­te­ma­ti­ča­ra, kon­zer­va­to­ra, fi­lo­zo­fa i dr. upo­zo­ra­va­ju da sta­nje u na­šem pro­sto­ru da­nas ne mo­že pod­ni­je­ti eks­pe­ri­men­te, te da ono zah­ti­je­va zna­nje i do­bru, is­kre­nu vo­lju da se ne­ga­tiv­ni pro­ce­si za­u­sta­ve i okre­nu u su­prot­nom smje­ru.
U pi­smu Dru­štva pri­ja­te­lja bo­ke­ške ba­šti­ne i NVO „Eks­pe­di­cio” pod­sje­ća­ju da je to­kom jav­ne ras­pra­ve o Na­cr­tu za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji iz­ne­se­no niz pri­mjed­bi na po­je­di­ne kon­kret­ne čla­no­ve za­ko­na, te da je ve­li­ko ne­go­do­va­nje jav­no­sti iza­zvao sam kon­cept za­ko­na na ko­jem bi se za­sni­va­lo bu­du­će pla­ni­ra­nje i upra­vlja­nje pro­sto­rom Cr­ne Go­re.
– Kon­cept ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va to­tal­nu cen­tra­li­za­ci­ju ci­je­log pro­ce­sa, svu moć od­lu­či­va­nja smje­šte­nu u jed­nom mi­ni­star­stvu kao i svo­đe­nje ci­je­log si­ste­ma pla­ni­ra­nja na dva plan­ska do­ku­men­ta – PPCG i Plan ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je. Ova­kav kon­cept po­ni­šta­va sve ono do­bro što je po­sto­ja­lo u vi­še­de­ce­nij­skoj prak­si pla­ni­ra­nja u Cr­noj Go­ri, a isto­vre­me­no otva­ra vra­ta za na­sta­vak lo­še prak­se ko­ja je re­zul­ti­ra­la ak­tu­el­nim sta­njem u pro­sto­ru, po­seb­no u pri­o­bal­nom pod­ruč­ju. Ta­ko ra­di­kal­na pro­mje­na za­ko­na i ozbilj­nost i broj­nost pri­mjed­bi na nju, zah­ti­je­va­li bi rad na za­ko­nu do po­sti­za­nja kon­sen­zu­sa svih uče­sni­ka u pro­ce­su pla­ni­ra­nja (pla­ne­ra, ur­ba­ni­sta, ar­hi­te­ka­ta, je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve….) – upo­zo­ri­li su in­že­nje­ri.
Ka­ko do­da­ju, jav­na ras­pra­va je po­ka­za­la ko­li­ko Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma (MORT) ni­je ras­po­lo­že­no za ta­kav vid sa­rad­nje, op­tu­žu­ju­ći ga da svo­ju moć pred­la­ga­ča za­ko­na zlo­u­po­tre­blja­va spro­vo­de­ći jav­nu ras­pra­vu kao is­pu­nja­va­nje for­me.
– U od­go­vo­ri­ma na pri­mjed­be naj­če­šće la­kon­ski od­go­va­ra da ni­je­su pri­hva­tlji­ve, da su to kon­sta­ta­ci­je, a ne pri­mjed­be i sl…. Mi­ni­mal­ne su pro­mje­ne u od­no­su na na­crt, ono naj­va­žni­je, su­šti­na, od­no­sno sam kon­cept za­ko­na, ko­ji je iza­zvao mno­štvo ne­ga­tiv­nih re­ak­ci­ja, ostao je isti. Ne­gi­ra­nje, od­no­sno ne­pri­hva­ta­nje naj­ve­ćeg bro­ja pri­mjed­bi i osta­ja­nje pri za­ko­nu ka­kav je pred­lo­žen, je naj­bo­lja ilu­stra­ci­ja bu­du­će­ga na­či­na spro­vo­đe­nja za­ko­na, gdje će uče­šće jav­no­sti bi­ti jed­na­ko tre­ti­ra­no – kon­sta­to­va­no je u sa­op­šte­nju.
Sa­op­šte­nje su pot­pi­sa­li ar­hi­tek­te Ma­ri­ja Ni­ko­lić, Ka­ta­ri­na Ni­ko­lić, Slo­bo­dan Bo­bo Mi­tro­vić, te kon­zer­va­tor-re­sta­u­ra­tor Ja­smin­ka Gr­gu­re­vić i ma­te­ma­ti­čar i fo­to­graf Ste­van Kor­dić iz Dru­štva pri­ja­te­lja bo­ke­ške ba­šti­ne, kao i čla­no­vi NVO „Ekspedicio” – ar­hi­tek­te Bi­lja­na Gli­go­rić, Ta­tja­na Ra­jić i Alek­san­dra Ka­pe­ta­no­vić.
Sa­op­šte­nje su po­dr­ža­va­li in­že­nje­ri ar­hi­tek­tu­re Mi­li­ca Vu­jo­še­vić, Bo­ri­slav Vu­ki­će­vić, An­dri­ja­na Jo­kić, Bran­ki­ca Ra­do­njić, Ni­ko­din Ži­žić, Pa­u­li­na Lan­ce­ro­ti, Ze­ne­pa Li­ka, Zo­ri­ca To­ma­no­vić, kao i pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je Ra­do­mir Ra­de­vić, me­na­džer u tu­ri­zmu Ma­ri­ja Ko­nje­vić, pi­ja­nist Ra­ti­mir Mar­ti­no­vić i eko­lo­ški ak­ti­vi­sta Pa­tri­ci­ja Po­brić.
A.O. – Ž.K.


Ministarstvo preuzelo kontrolu

U pismu arhitekte pod­sje­ća­ju da je Na­crt za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta bio na jav­noj ras­pra­vi 2015. go­di­ne, te da je u pro­lje­će ove go­di­ne MORT pu­stio u pro­ce­du­ru Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, ko­ji, ka­ko do­da­ju, ne­ma ni­ka­kvih do­dir­nih ta­ča­ka sa onim na­cr­tom, ko­ji je bio na jav­noj ras­pra­vi.
– Pred­log za­ko­na ko­ji iz te­me­lja mi­je­nja kon­cept do­sa­da­šnjeg pla­ni­ra­nja i upra­vlja­nja pro­sto­rom, na­kon što je „pro­cu­rio” u jav­nost i iza­zvao bur­ne re­ak­ci­je, pre­i­me­no­van je u na­crt i sta­vljen na jav­nu ras­pra­vu. Na jav­noj ras­pra­vi je jed­no­du­šno oci­je­njen ne­ga­tiv­no, ali mi­ni­star­stvo ipak na­sta­vlja pro­ce­du­ru do­no­še­nja za­ko­na. Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma (MORT) ovim za­ko­nom pre­u­zi­ma na se­be ap­so­lut­nu kon­tro­lu nad pla­ni­ra­njem i upra­vlja­njem pro­sto­rom, a pri to­me ne po­štu­je i pot­pu­no ig­no­ri­še mi­šlje­nje stru­ke. Isti MORT ko­ji je već na ta­kav na­čin, pla­ni­ra­ju­ći kroz dr­žav­ne stu­di­je lo­ka­ci­je, omo­gu­ćio grad­nju na pje­ni od mo­ra i pri­va­ti­za­ci­ju dje­lo­va oba­le, ko­ji je da­vao sa­gla­sno­sti na sve DUP-ove ko­ji su bi­li osnov za sta­nje u pro­sto­ru ka­kvo da­nas ima­mo. MORT je odo­brio grad­nju na Tur­skom rtu i dao sa­gla­snost na LSL Gla­va­ti, či­me se do­vo­di u pi­ta­nje op­sta­nak pod­ruč­ja Ko­to­ra na Li­sti svjet­ske ba­šti­ne – uka­za­li su struč­nja­ci.
Na­po­mi­nju da je Vla­da 31. av­gu­sta usvo­ji­la Pred­log za­ko­na i upu­ti­la ga Skup­šti­ni Cr­ne Go­re na usva­ja­nje, na­vo­de­ći da je ovaj akt je­di­na tač­ka dnev­nog re­da van­red­ne sjed­ni­ce za­ka­za­ne za 26. sep­tem­bar.
– Sta­nje pro­sto­ra zah­ti­je­va ne sa­mo pro­mje­ne u ak­tu­el­nom za­ko­nu o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, ono zah­ti­je­va i pro­mje­ne dru­gih za­ko­na ko­ji uti­ču na pro­stor i ko­ji bi mo­ra­li bi­ti me­đu­sob­no usa­gla­še­ni, to bi se mo­ra­lo na­pra­vi­ti an­ga­žma­nom stru­ke raz­li­či­tih usmje­re­nja i na tran­spa­ren­tan na­čin, ali ovaj i ova­kav za­kon o pla­ni­ra­nju i grad­nji si­gur­no ni­je na to­me tra­gu – za­klju­ču­je se u pi­smu.