Pi­še: Ines Mr­do­vić

Ugo­vor o du­go­roč­nom za­ku­pu ostr­va La­sta­vi­ca, na ko­me se na­la­zi tvr­đa­va Ma­mu­la, ko­ji je tre­nut­no u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri, sa­dr­ži niz pro­ble­ma­tič­nih od­red­bi, ko­je na šte­tu jav­nog in­te­re­sa di­rekt­no fa­vo­ri­zu­ju bu­du­ćeg za­kup­ca – švaj­car­ski kon­zor­ci­jum Ora­skom di­ve­lop­ment hol­ding – i uvod su u no­vu pre­da­ju dr­žav­ne imo­vi­ne stra­nom in­ve­sti­to­ru, po­ka­zu­je prav­na ana­li­za tog do­ku­men­ta ko­ju je ura­dio Is­tra­ži­vač­ki cen­tar MANS-a.
Od­bor za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet ras­pra­vlja­će da­nas o ugo­vo­ru o du­go­roč­nom za­ku­pu ostr­va La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la. Lo­ka­ci­ja od ne­pu­ne 32 hi­lja­de kva­dra­ta iz­da­je se na 49 go­di­na, uz go­di­šnju fik­snu ci­je­nu za­ku­pa od 1,5 eura po kva­dra­tu. Pla­ni­ra­no je da bu­du­ći za­ku­pac pla­ća i 0,90 cen­ti po kva­dra­tu za akva­to­ri­jum, ali još ni­je po­zna­to ko­li­ka je po­vr­ši­na akva­to­ri­ju­ma.
Švaj­car­ski Ora­skom, iza ko­jeg sto­ji egi­pat­ski mi­li­o­ner Sa­mih Sa­vi­ris, oba­ve­zao se na in­ve­sti­ci­ju od 15 mi­li­o­na eura. Me­đu­tim, umje­sto da bu­du­ći za­ku­pac u re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta ula­že svoj no­vac, Vla­da mu omo­gu­ća­va da kre­di­tom fi­nan­si­ra pro­je­kat ta­ko što mo­že za­lo­ži­ti pra­va iz ugo­vo­ra o za­ku­pu, a ta­ko­đe ugo­vor mo­že ustu­pi­ti tre­ćem li­cu ili iz­da­ti u za­kup dio bu­du­ćeg ri­zor­ta. Ga­ran­ci­ja za do­bro iz­vr­še­nje po­sla pla­ni­ra­na je u iz­no­su od 1,5 mi­li­o­na eura, ali će bi­ti na sna­zi to­kom iz­vo­đe­nja ra­do­va i go­di­nu na­kon iz­grad­nje tu­ri­stič­kog kom­plek­sa, što zna­či da Vla­da ni­je obez­bi­je­di­la ni­ka­kvu ga­ran­ci­ju iz ko­je bi se na­pla­ti­la uko­li­ko Ora­skom, ili tre­ći su­bje­kat, u svim na­red­nim go­di­na­ma tra­ja­nja za­ku­pa ne bu­de re­dov­no pla­ćao kon­ce­si­o­nu na­kna­du.
Na­da­lje, Vla­da je pot­pu­no ne­pri­hva­tlji­vo pri­sta­la da se kao in­ve­sti­ci­je ra­ču­na­ju, re­ci­mo, na­kna­de za kon­sul­tan­te, dok za pra­će­nje re­a­li­za­ci­je in­ve­sti­ci­o­nih oba­ve­za ni­je utvr­đen kon­tro­lor, već će se is­pu­nja­va­nje ugo­vo­re­nih oba­ve­za tu­ma­či­ti kroz go­di­šnje iz­vje­šta­je re­vi­zo­ra. To je u pot­pu­no­sti u skla­du sa sa­da već du­go­go­di­šnjom prak­som Vla­de da za­vr­še­ne pri­va­ti­za­ci­je, na­ro­či­to one u tu­ri­stič­kom sek­to­ru, do­bi­ja­ju vr­lo ma­lo ili ni­ma­lo pa­žnje, što je u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va re­zul­ti­ra­lo te­škim kr­še­njem ugo­vor­nih oba­ve­za od stra­ne „stra­te­ških part­ne­ra”.
Po­red to­ga, ugo­vo­rom je pro­pi­sa­no da je Ora­skom oba­ve­zan da sa­gra­di ta­ko­zva­nu do­dat­nu in­fra­struk­tu­ru, ko­ja ob­u­hva­ta pod­mor­ski elek­trič­ni vod od rta Azra do lo­ka­ci­je in­ve­sti­ci­je, ali je spor­no što Vla­da ga­ran­tu­je da će mu pot­pu­no bes­plat­no obez­bi­je­di­ti pri­ključ­nu in­fra­struk­tu­ru do mje­sta oda­kle tre­ba da gra­di pod­mor­ski kabl ili pri­klju­čak za vo­du. Ste­pen iz­gra­đe­no­sti pri­ključ­ne in­fra­struk­tu­re na rtu Ar­za, ko­ji bi, shod­no ugo­vo­ru, bio tro­šak Vla­de, ni­je po­znat.
Ka­da je u pi­ta­nju pri­stup lo­ka­ci­ji, ja­sno je ten­den­ci­ja da ostr­vo La­sta­vi­ca bu­de za­tvo­re­no za gra­đa­ne. Ova sum­nja pro­iz­i­la­zi iz od­red­be ko­ja de­fi­ni­še da je pri­stup mor­skom do­bru slo­bo­dan osim dje­lo­va gdje je pri­stup ure­đen za­ko­ni­ma o imi­gra­ci­ji, spolj­no­tr­go­vin­skom pro­me­tu, slo­bod­nim zo­na­ma, sa­o­bra­ća­ju ili ca­ri­na­ma, u ko­je je pri­stup za­bra­njen ra­di za­šti­te pri­vat­nih obje­ka­ta ili plov­nih obje­ka­ta, ili na osno­vu ko­jih je ugo­vo­rom o za­ku­pu i stu­di­jom lo­ka­ci­je pred­vi­đe­no da po­sta­nu dio pri­vat­nog pro­jek­ta.
Ko­nač­no, ugo­vor o za­ku­pu de­fi­ni­še da je iz­grad­nja tu­ri­stič­kog kom­plek­sa na La­sta­vi­ci „pro­je­kat od jav­nog zna­ča­ja i bi­tan za raz­voj tu­ri­stič­kog sek­to­ra naj­vi­šeg ran­ga“. Po­za­di­nu ova­ko sro­če­ne od­red­be tre­ba di­rekt­no tra­ži­ti u ne­dav­no usvo­je­nim iz­mje­na­ma Za­ko­na o PDV-u, ko­jim je uvoz opre­me i ma­te­ri­ja­la za iz­grad­nju luk­su­znih ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta sa pet i vi­še zvje­zdi­ca u pot­pu­no­sti oslo­bo­đen pla­ća­nja tog po­re­za.
Vla­da je ten­der­sku pro­ce­du­ru za iz­da­va­nje ostr­va La­sta­vi­ca u du­go­roč­ni za­kup po­kre­nu­la po­čet­kom 2013. go­di­ne. Jav­nim po­zi­vom bi­lo je de­fi­ni­sa­no da se lo­ka­ci­ja iz­da­je u za­kup na pe­ri­od od 31 go­di­ne do 90 go­di­na, uz mi­ni­mal­nu ci­je­nu za­ku­pa od jed­nog eura po kva­dra­tu. Pot­pu­no je ne­ja­sno na osno­vu ko­jih kri­te­ri­ju­ma je Vla­da mi­ni­mal­nu ci­je­nu za­ku­pa od­re­di­la na iz­nos od jed­nog eura, jer taj iz­nos objek­tiv­no tre­ba da bu­de znat­no ve­ći, na­ro­či­to ka­da se ra­di o lo­ka­ci­ja­ma na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju.
Pre­ma po­nu­di Ora­sko­ma, Vla­da će od fik­sne za­kup­ni­ne go­di­šnje pri­ho­do­va­ti ne­pu­nih 48 hi­lja­da eura, što je sva­ka­ko sim­bo­lič­na su­ma ka­da se ima u vi­du eks­klu­zi­vi­tet ostr­va La­sta­vi­ca. Po­re­đe­nja ra­di, NP „Ska­dar­sko je­ze­ro” go­di­šnje pri­ho­du­je če­tvo­ro­stru­ko ve­ću su­mu sa­mo po osno­vu ula­zni­ca u na­ci­o­nal­ni park. Na­kon iz­grad­nje tu­ri­stič­kog kom­plek­sa, za­ku­pac bi tre­ba­lo da pla­ća i va­ri­ja­bil­nu za­kup­ni­nu u iz­no­su od dva od­sto od ostva­re­nih po­slov­nih pri­ho­da na go­di­šnjem ni­vou.
Sve pret­hod­no na­ve­de­no ja­sno uka­zu­je da se ra­di o spor­nom ugo­vo­ru, a uko­li­ko po­sla­ni­ci cr­no­gor­skog par­la­men­ta ne spri­je­če nje­go­vo iz­gla­sa­va­nje, ostr­vo La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la mo­gla bi bi­ti no­va lo­ka­ci­ja na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju ko­ja će bi­ti pre­da­ta u ru­ke stra­nom in­ve­sti­to­ru na šte­tu jav­nog in­te­re­sa, i to istom onom ko­jem je već mal­te­ne po­klo­nje­na Lu­šti­ca.
Ovaj tekst je sa­či­njen uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je u sklo­pu pro­jek­ta „Nul­ta to­le­ran­ci­ja na ko­rup­ci­ju”. Za sa­dr­žaj ovog tek­sta od­go­vor­na je is­klju­či­vo Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS), a sta­vo­vi iz­ni­je­ti u ovoj pu­bli­ka­ci­ji se ni u kom slu­ča­ju ne mo­gu sma­tra­ti sta­vo­vi­ma Evrop­ske uni­je.


Po­klo­ni­li Lu­šti­cu

Cr­no­gor­ska vla­da je ra­ni­je omo­gu­ći­la fir­mi Ora­skom da pod kraj­nje pri­vi­le­go­va­nim uslo­vi­ma do­bi­je ti­vat­ski dio lo­ka­ci­je Lu­šti­ca, na ko­joj tre­ba da gra­di luk­su­zni tu­ri­stič­ki kom­pleks Lu­šti­ca di­ve­lop­ment, vri­je­dan pre­ko mi­li­jar­du eura.
Cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić i Sa­vi­ris pom­pe­zno su 2010. go­di­ne na­ja­vi­li po­če­tak in­ve­sti­ci­je na 6,8 mi­li­o­na kva­dra­ta ze­mlji­šta, gdje za 20 go­di­na tre­ba da bu­de sa­gra­đe­no 8 ho­te­la sa 2,2 hi­lja­de so­ba, 1,6 hi­lja­da apart­ma­na, 750 re­zi­den­ci­jal­nih vi­la i niz pra­te­ćih sa­dr­ža­ja, po­put ško­la, zdrav­stve­nih usta­no­va, ma­ri­na, šo­ping cen­ta­ra.
Me­đu­tim, vla­din part­ner je pet go­di­na ka­sni­je uspio da sa­gra­di sa­mo se­dam­de­se­tak apart­ma­na za tr­ži­šte, što je vi­še ne­go ja­san po­ka­za­telj da in­ve­sti­ci­ja ka­sni.
I ugo­vor sa Ora­sko­mom za Lu­šti­cu sa­dr­ži niz skan­da­lo­znih od­red­bi, po­put one da mo­gu pro­da­va­ti za­ku­plje­no dr­žav­no ze­mlji­šte, ili da ima­ju eks­klu­ziv­no pra­vo da od­lu­ču­ju da li će uop­šte – i ko­li­ko – omo­gu­ći­ti gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re da se kre­ću po Lu­šti­ci, ko­ja je po Usta­vu ove dr­ža­ve nji­ho­va te­ri­to­ri­ja.


Ne ha­ju za gra­đa­ne

Tvr­đa­va Ma­mu­la pred­sta­vlja vri­je­dan kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­nik, ko­ji je, shod­no cr­no­gor­skim za­ko­ni­ma, za­šti­će­na kao spo­me­nik kul­tu­re dru­ge ka­te­go­ri­je. To je jed­na od naj­bo­lje oču­va­nih austrij­skih tvr­đa­va, ko­ja je ne­ka­da slu­ži­la kao za­tvor.
Vla­da je osta­la glu­va na broj­ne pro­te­ste gra­đa­na Her­ceg No­vog i Pri­mor­ja, ko­ji sma­tra­ju da Ma­mu­la tre­ba da osta­ne op­šte do­bro gra­đa­na, te da kao vri­jed­no gra­di­telj­sko i isto­rij­sko na­sle­đe tre­ba da bu­de sa­ču­va­na u sa­da­šnjem ob­li­ku, bez mo­guć­no­sti pro­da­je do­ma­ćim ili ino­stra­nim kom­pa­ni­ja­ma i bez pre­tva­ra­nja u bi­lo ka­kve sa­dr­ža­je elit­nog tu­ri­zma.