Uko­li­ko sa ita­li­jan­skom kom­pa­ni­jom A2A i če­škom Ško­dom Prag ne bu­de po­stig­nut do­go­vor u ve­zi sa dru­gim blo­kom Ter­mo­e­lek­tra­ne, Elek­tro­pri­vre­da mo­že iz sop­stve­nih sred­stva da re­a­li­zu­je pro­je­kat, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić. On je na­veo da je Vla­da u pre­go­vo­re sa ita­li­jan­skom kom­pa­ni­jom ušla sa na­mje­rom da pro­du­ži part­ner­stvo, pod uslo­vom da ima­ju do­go­vor oko raz­voj­nih pro­je­ka­ta.
–Raz­log za ta­kvu vla­di­nu od­lu­ku bi­la je či­nje­ni­ca da je EPCG da­nas po svim pa­ra­me­tri­ma bo­lja kom­pa­ni­ja ne­go što je bi­la u mo­men­tu do­la­ska A2A, ali smo po­sta­vi­li ja­sne osno­ve na ko­ji­ma ta sa­rad­nju mo­že bi­ti pro­du­že­na. To se od­no­si na sa­gla­snost oko naj­va­žni­jih pi­ta­nja – utvr­đi­va­nje uslo­va za iz­grad­nju dru­gog blo­ka i po­tre­be da se pre­ci­zno de­fi­ni­šu raz­voj­ne per­for­man­se EPCG u bi­znis pla­nu, kao i ono­ga što su uslo­vi pod ko­ji­ma A2A mo­že, u slu­ča­je­vi­ma ko­ji će bi­ti pre­ci­zi­ra­ni bu­du­ćim ugo­vo­rom, da ak­ti­vi­ra iz­la­znu op­ci­ju. Sve smo ovo, kao što je jav­no­sti po­zna­to, de­fi­ni­sa­li uslo­vi­ma sa­rad­nje na osno­vu ko­jih smo i ušli u raz­go­vo­re o pe­to­go­di­šnjem ugo­vo­ru. Sva­ka­ko da tre­ba is­cr­pi­ti sve mo­guć­no­sti da se pre­go­vo­ri­ma stig­ne do mo­de­la ko­ji je pri­hva­tljiv za obje stra­ne, uz ono što je či­nje­ni­ca a to je da ta­kvo sta­nje ne mo­že tra­ja­ti u ne­do­gled. Sprem­ni smo da na ba­zi ovih prin­ci­pa na­sta­vi­mo sa­rad­nju, uko­li­ko kon­sta­tu­je­mo da A2A di­je­li na­šu stra­te­šku vi­zi­ju – na­veo je Ka­va­rić.
●Ho­će li re­a­li­za­ci­ja pro­jek­ta dru­gog blo­ka po­če­ti u 2016. go­di­ni, ili će bi­ti kao sa auto­pu­tem, za ko­ji još če­ka­mo glav­ne ra­do­ve, a pla­će­no je oko 200 mi­li­o­na eura?
Ta dva pro­jek­ta ne mo­že­mo do­vo­di­ti u ve­zu ni po ve­li­či­ni in­ve­sti­ci­je, ni po uslo­vi­ma iz­grad­nje, ni po per­for­man­sa­ma pro­je­ka­ta. Što se ti­če pro­jek­ta dru­gog blo­ka, pre­go­va­rač­ki ti­mo­vi EPCG i Ško­de Prag oba­vi­je­sti­li su jav­nost da se di­na­mi­ka usa­gla­ša­va­nja svih ele­me­na­ta spro­vo­di pre­ma pla­nu. Ima­ju­ći u vi­du da su teh­nič­ko-teh­no­lo­ški uslo­vi uglav­nom do­go­vo­re­ni, u na­stav­ku raz­go­vo­ra fo­kus će bi­ti na fi­nan­sij­skim aspek­ti­ma. Na­rav­no, po­znat je i stav Vla­de kao ak­ci­o­na­ra u EPCG da kom­pa­ni­ja mo­že da re­a­li­zu­je pro­je­kat i iz sop­stve­nih ka­pa­ci­te­ta uko­li­ko ne bu­de po­stig­nut fi­nal­ni do­go­vor.
●Dru­gi blok će ko­šta­ti 340 mi­li­o­na uko­li­ko se ne sma­nji ci­je­na to­kom pre­go­vo­ra. Ko­li­ko će nov­ca bi­ti obez­bi­je­đe­no iz kre­di­ta, a ko­li­ko iz sred­sta­va ko­ja EPCG ima na ra­ču­nu?
Plan je bio da se pro­je­kat re­a­li­zu­je pre­ko dru­štva po­seb­ne na­mje­ne kao pro­jekt­ne kom­pa­ni­je ko­ja bi bi­la za­du­že­na za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta. Što se ti­če struk­tu­re vla­sni­štva u dru­štvu po­seb­ne na­mje­ne, uslo­vi­ma sa­rad­nje je bi­lo pred­vi­đe­no da dr­ža­va ima uče­šće u ka­pi­ta­lu od 51 od­sto, a EPCG od 49 pro­ce­na­ta. Dr­ža­va bi sred­stva za uče­šće u ka­pi­ta­lu dru­štva obez­bi­je­di­la iz pri­ho­da po osno­vu vla­sni­štva u EPCG. Ta­ko­đe, do­go­vor je bio da se naj­ma­nje 65 od­sto fi­nan­si­ra­nja pro­jek­ta vr­ši iz kre­di­ta, a pre­o­sta­lih 35 od­sto, a naj­ma­nje 15 od­sto, iz sop­stve­nih sred­sta­va pro­jekt­ne kom­pa­ni­je. Po­no­vi­ću, uko­li­ko ne bu­de po­stig­nut do­go­vor, EPCG mo­že sa­ma da re­a­li­zu­je pro­je­kat. D. MI­LA­ČIĆ

Po­vje­ri­o­ci KAP-a nek se ža­le su­du

●Je­ste li za­do­volj­ni ste­čaj­nim po­stup­kom u KAP-u, s ob­zi­rom da ve­ći­na naj­ve­ćih po­vje­ri­la­ca ne­go­du­je zbog po­stu­pa­ka ste­čaj­ne upra­ve ko­je idu na­ru­ku Uni­pro­mu?
Ne po­sta­vlja se pi­ta­nje bi­lo či­jeg za­do­volj­stva, već oba­ve­ze da se či­tav po­stu­pak spro­vo­di u skla­du sa za­ko­ni­ma. To je oba­ve­za ste­čaj­ne upra­ve i even­tu­al­no ne­go­do­va­nje ima prav­ne lje­ko­ve ko­ji su na ras­po­la­ga­nju u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma. Vla­da ne­ma am­bi­ci­ja ni­ti mo­guć­no­sti da se mi­je­ša u nad­le­žnost su­da, ali ima pu­no po­vje­re­nje u rad Pri­vred­nog su­da. Ono što je za nas ohra­bru­ju­ći po­da­tak je­ste da KAP ra­di, in­ve­sti­ra u ge­ne­ral­ni re­mont će­li­ja i opre­me, a na­ja­vlje­ne su i no­ve in­ve­sti­ci­je. Sve to se de­ša­va u pe­ri­o­du ka­da je ci­je­na alu­mi­ni­ju­ma na svjet­skoj ber­zi izuzet­no ni­ska. Kom­bi­nat ta­ko­đe pla­ća vi­so­ku ci­je­nu stru­je, i to, re­kao bih, pr­vi put u isto­ri­ji kom­pa­ni­je bez sub­ven­ci­ja od stra­ne dr­ža­ve.


Rud­ni­ci za­vi­se od
no­vog vla­sni­ka

●Ho­će li Rud­ni­ci bok­si­ta po­če­ti sa ra­dom na­red­ne go­di­ne i šta će bi­ti sa pre­ko­broj­nim rad­ni­ci­ma?
Evi­dent­no je da svi na­po­ri ko­je no­vi vla­snik tre­nut­no spro­vo­di idu u prav­cu po­kre­ta­nja pro­iz­vod­nje u Rud­ni­ci­ma bok­si­ta na osno­va­ma ko­je zna­če nje­go­vu du­go­roč­nu odr­ži­vost. Ko­li­ko će vre­me­na za to tre­ba­ti, po­ka­za­će stru­ka na­kon ske­ni­ra­nja po­sto­je­ćeg sta­nja. Za nas kao Vla­du ve­o­ma je va­žno da Rud­ni­ci po­slu­ju na te­me­lji­ma ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju eko­nom­sku odr­ži­vost. Što se ti­če za­po­sle­nih, jav­no­sti je po­zna­to da smo ima­li in­ten­ziv­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa sin­di­ka­ti­ma pred­u­ze­ća i obez­bi­je­di­li so­ci­jal­ni pro­gram za rad­ni­ke ko­ji su osta­li bez po­sla u pro­ce­su ste­ča­ja, po­ve­zi­va­nje rad­nog sta­ža, od­la­zak u pen­zi­ju…

Pu­šta­ju u rad još če­ti­ri mHE

●Ko­li­ko će mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na bi­ti pu­šte­no u rad u 2016. go­di­ni i u ko­joj mje­ri će se po­ve­ća­ti na­kna­da za pod­sti­ca­je pro­iz­vod­nje ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra?
To­kom 2016. go­di­ne pla­ni­ra se pu­šta­nje u rad još če­ti­ri mHE, ukup­ne in­sta­li­sa­ne sna­ge 12,3 me­ga­va­ta i pla­ni­ra­ne pro­iz­vod­nje oko 38 gi­ga­vat-sa­ti. Okvir­na vri­jed­nost ukup­ne in­ve­sti­ci­je je oko 15,5 mi­li­o­na eura. Ne oče­ku­jem da će uku­pan ra­čun za stru­ju bi­ti ve­ći, ma­da je to sa­da te­ško prog­no­zi­ra­ti, ali sva­ka­ko ne zna­čaj­no. Pod­sje­ti­ću da je u 2015. go­di­ne pu­šte­no u rad šest ma­lih hi­dro­cen­tra­la, da­kle naj­vi­še do sa­da.