Vla­di­ne mje­re eko­nom­ske po­li­ti­ke, po mi­šlje­nju gu­ver­ne­ra Ra­do­ja Žu­gi­ća, ne od­ra­ža­va­ju se na stan­dard gra­đa­na, a Cen­tral­na ban­ka će tim mje­ra­ma da­ti pu­ni do­pri­nos u obla­sti­ma za ko­je su nad­le­žni. On je to ka­zao na ju­če­ra­šnjem rad­nom do­ruč­ku sa no­vi­na­ri­ma, is­ti­ču­ći da oče­ku­je da će pra­te­ći set za­ko­na, ko­je je Vla­da usvo­ji­la uz bu­džet za na­red­nu go­di­nu, do­pri­ni­je­ti odr­ža­va­nju kon­ku­rent­no­sti eko­no­mi­je.
– Ako že­li­mo da ima­mo odr­ži­vu fi­skal­nu po­li­ti­ku, gdje do­mi­nat­no te­ret pri­la­go­đa­va­nja eko­nom­skim ci­klu­si­ma mo­ra le­ža­ti na fi­skal­nim pa­ra­me­tri­ma, on­da je do­bro da se de­si­lo da ima­mo ta­kav bu­džet i set za­ko­na ko­ji će do­pri­ni­je­ti fi­skal­noj odr­ži­vo­sti – re­kao je Žu­gić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja no­vi­na­ra da li sma­tra da bi bi­lo naj­po­volj­ni­je da se uđe u aran­žman sa Me­đu­na­rod­nim mo­ne­tar­nim fon­dom, s ob­zi­rom na to da se uvo­de re­strik­tiv­ne mje­re, on je ka­zao da je ocje­na da su vla­di­ne mje­re na kur­su oče­ki­va­nja me­đu­na­rod­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja i MMF-a, ali da sma­tra­ju da su te mje­re bla­ge.
– Ja ne mi­slim ta­ko, već da su mje­re vr­lo ozbilj­ne, da ohra­bru­ju i da će pro­iz­ve­sti odr­ži­vost eko­no­mi­je – ka­zao je on.
Na pi­ta­nje da li po­sto­je bu­džet­ske stav­ke na ko­ji­ma se mo­gla na­pra­vi­ti zna­čaj­ni­ja ušte­da, Žu­gić je re­kao da su tri ključ­na ele­men­ta ko­ja mo­ra­ju da se uva­že ka­ko ne bi do­šlo do uspo­ra­va­nja eko­no­mi­je, da se ne ugro­ze kon­ku­rent­nost, ži­vot­ni stan­dard i do­stup­nost fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma. On je ka­zao da je neo­p­hod­na stra­te­gi­ja za sma­nje­nje jav­nog du­ga, te da će ona bi­ti pri­pre­mlje­na za po­če­tak idu­će go­di­ne, a do nje­nog do­no­še­nja sma­tra da mje­re ko­je je pred­lo­ži­la Vla­da ohra­bru­ju. Pod­sje­tio je i da je CBCG u pre­po­ru­ka­ma Vla­di za vo­đe­nje eko­nom­ske po­li­ti­ke na­ve­la da se so­ci­jal­na da­va­nja mo­ra­ju te­me­lji­ti pre­ma oso­ba­ma u sta­nju stvar­ne so­ci­jal­ne po­tre­be, od­no­sno da ni­je do­pu­sti­vo da do­la­zi do de­ak­ti­vi­ra­nja žen­ske rad­ne sna­ge.
– Ako su ušte­de opre­di­je­lje­ne u ni­vou od 126,9 mi­li­o­na, to je zna­čaj­na ušte­da. Ako se na­sta­vi u kon­ti­nu­i­te­tu dvi­je ili tri go­di­ne, ima­će­mo odr­ži­vu fi­skal­nu po­li­ti­ku – re­kao je on.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, CBCG oče­ku­je da će u ovoj go­di­ni pod­ba­ci­ti pro­jek­to­va­na sto­pa eko­nom­skog ra­sta iz raz­lo­ga što su ključ­ni ge­ne­ra­to­ri ra­sta za­ka­za­li. Za 2016. pro­jek­to­van je rast od 3,2 od­sto.
– Do­mi­nat­no mo­žda ključ­ni ka­pi­tal­ni pro­je­kat iz­grad­nje auto­pu­ta, jer ni­je u do­volj­noj mje­ri ni­ti ra­đe­no ni­ti po­tro­še­no sred­sta­va iz­dvo­je­nih po tom osno­vu – re­kao je on, po­ja­šnja­va­ju­ći da oče­ku­je da će se dio tog uslov­nog za­o­stat­ka pre­li­ti u na­red­nu go­di­nu, te je sto­ga i pro­jek­to­va­na sto­pa ra­sta od če­ti­ri od­sto.
CBCG, ka­ko je ka­zao, po­dr­ža­va i Za­kon o re­pro­gra­mu du­go­roč­nih oba­ve­za, ko­ji će ri­je­ši­ti pi­ta­nje li­kvid­no­sti re­al­ne eko­no­mi­je.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­ma za­htje­va za osni­va­nje no­vih ba­na­ka u Cr­noj Go­ri.J.V.


Oče­ku­ju pad ka­ma­ta

Vi­ce­gu­ver­ner Ni­ko­la Fa­bris ka­zao je da se u na­red­noj go­di­ni oče­ku­je na­sta­vak tren­da pa­da ka­ma­ta.
– Kvar­tal­na an­ke­ta ko­ju ko­ri­sti­mo me­đu ban­ka­ma po­ka­za­la je da u na­red­noj go­di­ni de­set ba­na­ka oče­ku­je pad ka­ma­ta, dok dvi­je ili tri ne oče­ku­ju pro­mje­ne. Ni­jed­na ban­ka ni­je re­kla da se mo­že oče­ki­va­ti rast – re­kao je on.
Fa­bris je is­ta­kao da je ka­mat­na sto­pa na ukup­no odo­bre­ne kre­di­te na kra­ju no­vem­bra u od­no­su na kraj pro­šle go­di­ne pa­la za je­dan pro­cent­ni po­en, od­no­sno da su ka­ma­te na no­vo­o­do­bre­ne kre­di­te u no­vem­bru pr­vi put pa­le is­pod se­dam od­sto, te da u ovom tre­nut­ku ne­ma po­tre­be za do­no­še­njem za­ko­na ko­jim bi se li­mi­ti­ra­le ka­ma­te.