Elek­tro­e­ner­get­ska in­spek­ci­ja je kon­sta­to­va­la da naj­ve­ći po­tro­ša­či elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri – Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma i nik­šić­ki To­šče­lik ne ula­žu do­volj­no u odr­ža­va­nje u po­go­ne elek­tro­e­ner­get­skih raz­vo­da.
– Što se ti­če ve­li­kih po­tro­ša­ča (KAP Pod­go­ri­ca i To­šče­lik – Že­lje­za­ra Nik­šić), tre­ba is­ta­ći da su po­go­ni elek­tro­e­ner­get­skog raz­vo­da kod njih teh­no­lo­ški sta­ri, amor­ti­zo­va­ni i sa ne­do­volj­nim ula­ga­njem u odr­ža­va­nje – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju o ra­du Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve u pro­šloj go­di­ni, ko­ji je ne­dav­no usvo­ji­la Vla­da.
Imo­vi­nu KAP-a je u ne­ko­li­ko ra­ta ot­pla­ti­la kom­pa­ni­ja Uni­prom, ko­ja je pre­u­ze­la tu fa­bri­ku 2014. go­di­ne, dok je Že­lje­za­ru iz ste­ča­ja ku­pi­la tur­ska kom­pa­ni­ja To­šče­lik 2012. go­di­ne.
Za­ko­ni nad či­jom pri­mje­nom nad­zor spro­vo­di elek­tro­e­ner­get­ska in­spek­ci­ja su: Za­kon o ener­ge­ti­ci, Za­kon o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, Za­kon o za­šti­ti na ra­du, Za­kon o teh­nič­kim za­htje­vi­ma za pro­iz­vo­de i ocje­nji­va­nju usa­gla­še­no­sti, kao i pra­vil­ni­ci o teh­nič­kim nor­ma­ti­vi­ma.
Ines Mr­do­vić iz MANS-a is­ta­kla je da ni KAP, ni­ti Že­lje­za­ra odav­no ne is­pu­nja­va­ju ele­men­tar­ne stan­dar­de ka­da su u pi­ta­nju ener­get­ski po­go­ni.
– Ali nad­le­žnim in­spek­cij­skim or­ga­ni­ma ne pa­da na pa­met da se po­za­ba­ve tim pi­ta­njem, već za­bi­ja­ju gla­vu u pi­je­sak i otvo­re­no to­le­ri­šu ta­kvo ne­do­pu­sti­vo po­stu­pa­nje. U sva­koj iole ure­đe­noj dr­ža­vi, naj­ve­ći in­du­strij­ski pro­iz­vo­đa­či mo­ra­ju da za­do­vo­lje ve­o­ma stro­ge uslo­ve i do­bi­ju in­te­gri­sa­nu do­zvo­lu za rad. Me­đu­tim, ka­ko ni KAP, ni­ti Že­lje­za­ra ne mo­gu is­pu­ni­ti za­htje­ve za do­bi­ja­nje ta­kve do­zvo­le, na­ša Vla­da se do­sje­ti­la da pro­lon­gi­ra ro­ko­ve za nje­no do­bi­ja­nje, umje­sto da zah­ti­je­va od vla­sni­ka kom­pa­ni­ja da in­ve­sti­ra­ju u njih i ko­li­ko-to­li­ko ih osa­vre­me­ne. Re­zul­tat to­ga je ig­no­ri­sa­nje osnov­nih za­htje­va u po­gle­du stan­dar­da ko­ji se mo­ra­ju za­do­vo­lji­ti, a Vla­da vje­ro­vat­no pla­ni­ra da ro­ko­ve za do­bi­ja­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le i da­lje pro­lon­gi­ra sve dok to bu­de bi­lo mo­gu­će – ka­za­la je ona.
Za to vri­je­me, ka­ko je na­gla­si­la, pri­vat­ni vla­sni­ci KAP-a i Že­lje­za­re iz­no­se mi­li­o­ne eura iz tih pred­u­ze­ća, i ni­je im u in­te­re­su bi­lo ka­kva mo­der­ni­za­ci­ja.
– Da­nas je svi­ma ja­sno da je nji­hov is­klju­či­vi cilj – u svim na­red­nim go­di­na­ma iz­vu­ći što vi­še pro­fi­ta pri­je ko­nač­nog za­tva­ra­nja fa­brič­kih po­go­na. Na­ža­lost, sve to se do­ga­đa uz pu­no zna­nje Vla­de i kom­plet­ne dr­ža­ve, ko­ja je odav­no zga­zi­la jav­ni in­te­res i po­što­va­nje za­ko­na, a po­kle­kla pred pri­vat­nim in­te­re­snim lo­bi­ji­ma i li­ci­ma po­ve­za­nim sa vla­da­ju­ćom vr­hu­škom – is­ta­kla je Mr­do­vi­će­va.
Pred­sjed­nik OO Rad­nič­ke par­ti­je Pod­go­ri­ca Ra­do­van To­ško­vić, ko­ji je i biv­ši član glav­nog od­bo­ra Sin­di­ka­ta rad­ni­ka KAP-a, pod­sje­tio je na to da su svi, na če­lu sa pred­stav­ni­ci­ma Vla­de, ću­ta­li na to kad se kra­la stru­ja iz evrop­ske in­ter­ko­nek­ci­je za KAP, te da je oče­ki­va­no i da se ću­ti ve­za­no za to što je u toj kom­pa­ni­ji za­sta­rje­la teh­no­lo­gi­ja.
– KAP je po­čeo da pro­iz­vo­di 1971. go­di­ne, što zna­či da je čak 46 go­di­na dr­ža­va uzi­ma­la pro­fit iz KAP-a, pri če­mu ni­šta ni­je ula­ga­la. Teh­nič­ko teh­no­lo­ške li­ni­je su za­starje­le, što je i nor­mal­no na­kon to­li­ko go­di­na, ali se na­me­će lo­gič­no pi­ta­nje, zbog če­ga se o tom pro­ble­mu ću­ti i zbog če­ga se ne ula­že u mo­der­ni­za­ci­ju. KAP je bio i ostao eko­lo­ška mr­lja u Cr­noj Go­ri, pa bi tre­ba­lo da se is­pi­ta i gdje je za­vr­ši­lo 20 mi­li­o­na eura, ko­li­ko je tre­ba­lo da se ulo­ži u sa­na­ci­ju dva ba­ze­na cr­ve­nog mu­lja. KAP tro­ši mno­go stru­je, ali su u toj kom­pa­ni­ji uga­še­na dva ve­li­ka po­go­na, od­no­sno fa­bri­ka gli­ni­ce i pre­ra­đi­vač­ki ka­pa­ci­te­ti, ali se ne zna zbog če­ga. Ta­ko­đe, tro­ši se ogrom­na ko­li­či­na elek­trič­ne ener­gi­je u fa­bri­ci ano­da u KAP-u, ali se ni­ko ne pi­ta zbog če­ga se ja­vlja ogro­man škart ko­ji na­sta­je pri iz­ra­di tih ano­da – ka­zao je To­ško­vić.
To­ško­vić je is­ta­kao da je kom­plet­na in­du­stri­ja u Cr­noj Go­ri uni­šte­na, te da su je­di­na na­da što se ti­če pro­iz­vod­nih ka­pa­ci­te­ta upra­vo KAP i Že­lje­za­ra. On je is­ta­kao da je u KAP-u, od pro­da­je imo­vi­ne tog pred­u­ze­ća kom­pa­ni­ji Uni­prom Ve­se­li­na Pe­jo­vi­ća, uga­še­no pre­ko 50 od­sto će­li­ja, ali da KAP i da­lje tro­ši vi­še stru­je ne­go bi­lo ko­ji kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma u Evro­pi.
– Pre­ma pro­cje­na­ma, u KAP-u se za pro­iz­vod­nju to­ne alu­mi­ni­ju­ma po­tro­ši 350 ki­lo­va­ta vi­še u od­no­su na osta­le fa­bri­ke u Evro­pi ko­je se ba­ve istom dje­lat­no­šću, upra­vo iz raz­lo­ga što su fa­bri­ke ko­je se na­la­ze van Cr­ne Go­re mo­der­ni­zo­va­ne i u nji­ma se ko­ri­sti sa­vre­me­na teh­no­lo­gi­ja. Pa čak i kad je KAP iz­gra­đen, teh­no­lo­gi­ja ko­ja je po­če­la da se ko­ri­sti ta­da bi­la je za­starje­la – na­veo je on is­ti­ču­ći da je nas­hva­tljiv i po­da­tak da je u tom pred­u­ze­ću broj rad­ni­ka sa 5,6 hi­lja­da rad­ni­ka sve­den na 350.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ta­kvi po­da­ci su po­ra­zni za dr­ža­vu.
– Od ka­ko je KAP sa­gra­đen, u toj fa­bri­ci su i da­lje isti tran­sfor­ma­to­ri, ista elek­tro­mre­ža, za­starje­li struj­ni vo­do­vi, pa je pra­vo ču­do da se do sa­da ni­je de­si­la ne­ka ve­ća ha­va­ri­ja. Za­po­sle­ni u KAP-u su iz­lo­že­ni te­škim i ri­zič­nim uslo­vi­ma, o če­mu ni­ko ne vo­di ra­ču­na. Do­dat­ni pro­blem su gu­bi­ci na elek­tro mre­ži, ko­ji i na­sta­ju zbog za­starje­le opre­me, a te gu­bit­ke pre­ko ra­ču­na za stru­ju pla­ća­ju gra­đa­ni de­ce­ni­ja­ma – re­kao je To­ško­vić.J.V.


Fa­bri­ka u sve go­rem sta­nju

To­ško­vić je pod­sje­tio da su iz Vla­de ra­ni­je, dok je dr­ža­va sub­ven­ci­o­ni­sa­la stru­ju za KAP, sti­za­la upo­zo­re­nja da ta fa­bri­ka ne smi­je da osta­ne bez na­pa­ja­nja elek­trič­nom ener­gi­jom, iz raz­lo­ga što bi u tom slu­ča­ju do­šlo do eko­lo­ške ka­ta­stro­fe ogrom­nih raz­mje­ra, što, tvr­di on, ni­je tač­no.
– Sve će­li­je u KAP-u mo­gu da se uga­se plan­ski, bez ika­kvih po­sle­di­ca, jer je si­stem ta­ko na­pra­vljen, ta­ko da su upo­zo­re­nja ko­ja su sti­za­la iz Vla­de za­pra­vo sa­mo ob­ma­na jav­no­sti – re­kao je To­ško­vić.
On je is­ta­kao da je ula­zak Uni­pro­ma u KAP za­pra­vo sa­mo bor­ba da se do­mog­nu če­ti­ri mi­li­o­na kva­dra­ta ze­mlji­šta i po­slov­nih pro­sto­ra.
– KAP je sa­da u go­rem sta­nju u od­no­su na pe­ri­od pri­je 2013. go­di­ne, od­no­sno pri­je ula­ska Uni­pro­ma u tu kom­pa­ni­ju – re­kao je on is­ti­ču­ći da in­ve­sti­tor ni­je is­po­što­vao ni­jed­no obe­ća­nje, od­no­sno ni­je sa­gra­đe­na ni ga­sna elek­tra­na, ni­je do­šlo do mo­der­ni­za­ci­je, ni­ti je otvo­re­no dvi­je do tri hi­lja­de no­vih rad­nih mje­sta.