Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Roganović osumnjičen za lažne dojave * Damjanović: Neću vratiti mandat SNP: Ne valja mu partija, ali valjaju mandat i Prva banka * Cetinjanin ranjen u vrat * Čudotvorac sabrao hiljade vjernika * Mlađi smo nego što smo mislili * Roganović osumnjičen za lažne dojave * Krst Svetog Jovana Vladimira štiti Crnu Goru
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 13-05-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Miloš Konatar, potpredsjednik URA :
Ni nakon dvije godine gradnje nemamo nijedan metar autoputa. Svaki treći euro u budžetu je pozajmljen, a tek nas čeka zaduživanje za autoput jer je dosad povučeno 200 miliona eura.

Vic Dana :)

Potrošnja
Prodavac automobila objašnjava plavuši:
- Ovaj automobil troši u gradu 8 litara, a na otvorenom troši 6 litara.
Ova ga iznenađeno upita:
- Molim Vas, pa kako auto zna da li je u gradu ?!

Fata: Šta bi ti, bolan, volio da sam ja?Mujo: Kalendar.Fata: Što, je l‘ da me gledaš svaki dan?Mujo: Ne, nego da te mijenjam svake godine!

Sjedi baba u autobusu preko puta nekog momka. On žvaće žvaku, a baba će: - Džabe ti meni pričaš, sinko, ja tebe ništa ne čujem..







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ekonomija MOMO KOPRIVICA (DEMOKRATE) U RAZGOVORU ZA „DAN” UKAZAO NA PROPUSTE U GRADNJI „PROJEKTA VIJEKA”
Autoput se gradi na osnovu neustavnog zakona
Koprivica Autoput se gradi na osnovu neustavnog zakona Leks specijalis, to jeste Zakon o autoputu Bar–Boljare, sadrži i neustavne odredbe koje mogu ozbiljno destimulisati angažovanje domaće radne snage, rekao je Koprivica Iz privrede odstraniti bezakonike koji u društvenim neprilikama vide svoju jedinu ličnu priliku, jer gramzivost pojedinaca ostavlja sprženu zemlju, istakao je Koprivica
Neo­d­go­vor­na cr­no­gor­ska vlast ne ma­ri za tro­ško­ve grad­nje auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, od­no­sno pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va, či­me po­ka­zu­je da neo­d­go­vor­no tro­ši no­vac gra­đa­na, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” po­sla­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca. On je ka­zao da od po­čet­ka ra­do­va na ja­ko va­žnom pro­jek­tu po­sto­je dvi­je ano­ma­li­je, od­no­sno či­nje­ni­ca da se on ra­di na osno­vu idej­nog pro­jek­ta. Ko­pri­vi­ca uka­zu­je i na ne­do­stat­ke Za­ko­na o auto­pu­tu Bar–Bo­lja­re.
– Leks spe­ci­ja­lis, to je­ste Za­kon o auto­pu­tu Bar–Bo­lja­re sa­dr­ži i ne­u­stav­ne od­red­be, ko­je mo­gu čak ozbilj­no de­sti­mu­li­sa­ti an­ga­žo­va­nje do­ma­će rad­ne sna­ge. Ne pre­po­zna­je se ni stra­te­gi­ja Vla­de da se dr­ža­va za­šti­ti od ozbilj­nog va­lut­nog ri­zi­ka. Vla­da se uzda u to da iona­ko vi­sok ste­pen kom­plek­sno­sti ovog pro­jek­ta obes­hra­bri ši­ru jav­nost da pra­ti to­ko­ve iz­grad­nje, a do­dat­nom ne­tran­spa­rent­no­šću že­li da za­ma­gli ve­li­ke pro­sto­re za pro­boj tro­ško­va. Iz­bje­ga­va­njem par­la­men­tar­ne kon­tro­le Vla­da je po­sla­la sig­nal da se bo­ji nad­zo­ra. Ona će pro­mo­vi­sa­ti „cr­no­gor­ski sce­na­rio” po ko­me na­rod gra­di, a vla­da se ugra­đu­je – sa­op­štio je Ko­pri­vi­ca.
On je ka­zao da to što se auto­put ne ra­di pu­tem kon­ce­si­je ili jav­no-pri­vat­nog part­ner­stva zna­či da je spor­na nje­go­va eko­nom­ska oprav­da­nost, da pri­vat­ne kom­pa­ni­je sum­nja­ju u po­tra­žnju za nje­go­vim ko­ri­šće­njem to­kom ži­vot­nog vi­je­ka, ali i da su mo­gu­ća ozbilj­na pre­ko­ra­če­nja tro­ško­va ko­je će oda­bra­ni me­tod jav­nog na­ba­vlja­nja pre­ba­ca­ti u do­broj mje­ri na dr­ža­vu.
– To što se ra­di na osno­vu ide­je, a ne na osno­vu de­talj­no raz­ra­đe­nog glav­nog pro­jek­ta, zna­či da ni­su pred­vi­đe­ne i spe­ci­fi­ko­va­ne broj­ne okol­no­sti, a s ob­zi­rom na to da se ra­di o naj­slo­že­ni­jem, naj­o­bim­ni­jem i naj­de­li­kat­ni­jem i du­go­traj­nom po­slu, je­ste put u dra­stič­nu eska­la­ci­ju tro­ško­va i dra­stič­no na­ra­sta­nje ri­zi­ka iz­grad­nje – is­ta­kao je Ko­pri­vi­ca.
Ko­men­ta­ri­šu­ći vi­si­nu po­re­skog du­ga, Ko­pri­vi­ca je ka­zao da je za to kri­va is­klju­či­vo po­li­ti­ka vla­sti.
– U pi­ta­nju je ma­njak vo­lje da se ne­pri­stra­sno na­pla­te po­re­zi i ma­njak zna­nja da se uve­du ra­zum­ni po­re­zi i efi­ka­sni me­ha­ni­zmi za spre­ča­va­nje ma­hi­na­ci­ja. Od 258,8 mi­lo­na eura, ko­li­ko je iz­no­sio 2005. go­di­ne, po­re­ski dug je na­ra­stao na 777,6 mi­li­o­na eura. Nad­le­žni or­ga­ni su za sve to vri­je­me ima­li do­volj­no in­stru­me­na­ta za do­bru na­pla­tu, po­čev od blo­ka­de ra­ču­na, pri­nud­ne na­pla­te, pa do ste­ča­ja. No, u za­mje­nu za pri­ti­sak na po­li­tič­ki ne­po­dob­ne rad­ni­ke i pri­lo­ge za iz­bor­ne kam­pa­nje, vlast je to­le­ri­sa­la pri­vi­le­go­va­nim pred­u­ze­ći­ma ne­pla­ća­nje po­re­za i nji­ho­vo za­sta­ri­je­va­nje. Ta­ko­đe, ne­pot­pu­ni za­ko­ni su dje­li­mič­ni kri­vac. Mi ne­ma­mo pra­vi­lo o „za­kon­skom po­re­skom jem­stvu” ko­je bi omo­gu­ći­lo da se po­re­ska oba­ve­za pre­va­li na ono li­ce za ko­je se utvr­di da je zlo­u­po­tre­bom ovla­šće­nja one­mo­gu­ći­lo na­pla­tu po­re­za od da­tog pred­u­ze­ća. Da­lje, za­što ni­je­su stvo­re­ni uslo­vi da se pri­mi­je­ne nor­me o „se­kun­dar­noj po­re­skoj oba­ve­zi” uve­de­ne 2015 – po­ru­čio je Ko­pri­vi­ca.
Ko­pri­vi­ca se osvr­nuo i na ak­tu­el­ne pro­ble­me u že­lje­znič­kim pred­u­ze­ći­ma.
– Po­ka­za­lo se da seg­men­ta­ci­ja je­din­stve­nog že­lje­znič­kog pred­u­ze­ća ni­je da­la do­bre eko­nom­ske re­zul­ta­te. Po­slu­ži­la je za do­bi­ja­nje po­ko­jeg štri­ka na ime re­for­me, ali i za umno­ža­va­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nih slu­žbi i upra­vljač­kih struk­tu­ra da bi se o tro­šku gra­đa­na i ko­ri­sni­ka uhlje­bio par­tij­ski ka­dar i par­tij­ski voj­ni­ci. Na­su­prot seg­men­ta­ci­je, ako se ob­je­di­ne i kon­cen­tri­šu re­sur­si ko­ji či­ne pri­rod­nu cje­li­nu, upra­vo se mo­gu ostva­ri­ti eko­nom­ske ko­ri­sti u vi­du eko­no­mi­je obi­ma, eko­no­mi­je ši­ri­ne i si­ner­gi­je ko­je do­vo­de do oba­ra­nja tro­ško­va po je­di­ni­ci pro­iz­vo­da ili uslu­ge. Lo­ši pri­mje­ri su sla­ti iz ovih pred­u­ze­ća u vi­du ro­ta­ci­ja ne­spo­sob­nih upra­vlja­ča, fa­mo­znih pra­vil­ni­ka o rje­ša­va­nju stam­be­nih pi­ta­nja skro­je­nih pre­ma po­tre­ba­ma di­rek­to­ra. Bez iz­ba­ci­va­nja po­li­ti­ke iz upra­vljač­kih struk­tu­ra, re­vi­zi­je po­slo­va­nja i po­la­ga­nja ra­ču­na za vi­še­mi­li­on­ske mi­nu­se i po­re­ske du­go­ve, ne­ma po­čet­nog uslo­va za ozdra­vlje­nje ovih pred­u­ze­ća – is­ta­kao je on.
Umje­sto cjep­ka­nja je­din­stve­nog pred­u­ze­ća ko­je sa­mo slu­ži za pre­hra­nu par­tij­skih voj­ni­ka, na­gla­ša­va Ko­pri­vi­ca, u ozbilj­nim ze­mlja­ma se spro­vo­de krov­na upra­vljač­ka ob­je­di­nja­va­nja u vi­du mo­de­la po­slov­nog po­ve­zi­va­nja jav­nih pred­u­ze­ća, a nji­ma ru­ko­vo­di pro­fe­si­o­nal­ni me­nadž­ment na tr­ži­šnim prin­ci­pi­ma.
B.MA­RAŠ


Neo­p­ho­dan za­kon o po­ri­je­klu imo­vi­ne

Cr­noj Go­ri je pri­je­ko po­treb­na no­va pri­vred­na eli­ta ko­ja od dr­ža­ve tra­ži za­ko­ni­tost i red, a ne be­za­ko­nje i pri­vi­le­gi­je, ko­ja će svo­jim bo­gat­stvom bo­ga­ti­ti, a ne ra­za­ra­ti oko­li­nu.
– Za­to je neo­p­ho­dan za­kon o po­ri­je­klu imo­vi­ne. Mo­ra­mo iz­gra­di­ti svi­jest da rad­nu sna­gu tre­ba mo­ti­vi­sa­ti, a ne eks­plo­a­ti­sa­ti. Gram­zi­vost re­žim­skih fa­vo­ri­ta osta­vlja spr­že­nu ze­mlju. Ne­ma spa­sa ako se što pri­je ne de­se de­mo­krat­ske po­li­tič­ke pro­mje­ne. Bez to­ga ne­ma uvo­đe­nja re­da i po­šte­nog po­slo­va­nja i uki­da­nja si­ste­ma ucje­na. Mo­ra­ju se iz pri­vre­de od­stra­ni­ti be­za­ko­ni­ci ko­ji u dru­štve­nim ne­pri­li­ka­ma vi­de svo­ju je­di­nu lič­nu pri­li­ku. Da­lje, neo­p­hod­no je po­bolj­ša­ti po­slov­no okru­že­nje i uklo­ni­ti pre­pre­ke za ula­zak ko­je po­sta­vlja­ju re­žim­ski fa­vo­ri­ti de­sti­mu­li­šu­ći do­ma­će i ino­stra­ne ula­ga­če. Re­žim upra­vo taj­ku­ni­ma is­po­ru­ču­je naj­sla­đe do­bro svih mo­no­po­li­sta: mi­ran ži­vot bez kon­ku­ren­ci­je – na­gla­sio je Ko­pri­vi­ca.
Po­li­ti­ka za po­ve­ća­nje za­po­sle­no­sti, ka­ko je ka­zao, osim iz­grad­nje sti­mu­la­tiv­nog re­gu­la­tor­nog i ma­kro­e­ko­nom­skog okvi­ra, mo­ra po­či­va­ti na sma­nje­nju ukup­nog po­re­skog op­te­re­će­nja ra­da.
– Ne­ra­zum­ni na­me­ti na rad gu­še pri­vre­du. Sto­ga tre­ba pro­pi­sa­ti neo­po­re­zi­vi dio za­ra­de. Ti­me bi se pod­sta­kli po­slo­dav­ci da za­po­šlja­va­ju no­ve rad­ni­ke, po­seb­no one ni­sko­kva­li­fi­ko­va­ne ko­ji su da­nas u rop­skom po­lo­ža­ju, na­ža­lost, ali i da pri­ja­vlju­ju svo­je rad­ni­ke i iz­la­ze iz si­ve eko­no­mi­je. Uz to bi se ostva­ri­la i pro­gre­si­ja u opo­re­zi­va­nju, tj. oni ko­ji ima­ju ve­će mo­guć­no­sti tre­ba i vi­še da pla­te na ime po­re­za– za­klju­ču­je Ko­pri­vi­ca.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja štampanog i on-line izdanja Dana kažnjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog, kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, štampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naših izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...
Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"