Na­ja­vlje­ne i za­sad još skri­ve­ne, ali sa­svim iz­vje­sne, re­strik­tiv­ne mje­re po­put dra­stič­nog sma­nje­nja pla­ta, pen­zi­ja, so­ci­jal­nih da­va­nja i ot­pu­šta­nja ko­je će tek usli­je­di­ti, do­dat­no će sma­nji­ti ina­če ni­sku pla­te­žnu spo­sob­nost sta­nov­ni­štva, pa će kom­bi­no­va­ni efe­kat svih vla­di­nih mje­ra bi­ti sma­nje­nje po­tro­šnje i eko­nom­ska re­ce­si­ja, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” eko­nom­ski ana­li­ti­čar i član pred­sjed­ni­štva URA De­jan Mi­jo­vić.
On sma­tra da gra­đa­ni­ma pred­sto­je još te­ža vre­me­na, umje­sto evrop­skog kva­li­te­ta ži­vo­ta, te da je to što se de­ša­va sa na­kna­da­ma za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce sa­mo po­če­tak.
– Vje­ru­jem da je kao i me­ne ve­li­ku ve­ći­nu na­ših gra­đa­na pot­pred­sjed­nik Vla­de za eko­nom­sku po­li­ti­ku Mi­lu­tin Si­mo­vić gor­ko za­smi­jao kad je mje­re, či­ja je su­šti­na po­ve­ća­va­nje svih vr­sta po­re­za i na­me­ta, opi­sao kao atrak­tiv­na rje­še­nja sa ci­ljem da Cr­na Go­ra po­sta­ne kon­ku­rent­na i do­stig­ne evrop­ski kva­li­tet ži­vo­ta. Nje­gov par­tij­ski šef Mi­lo Đu­ka­no­vić je ko­li­ko ju­če tvr­dio da je Cr­na Go­ra me­di­te­ran­ski ti­gar ko­ji će po uzo­ru na ču­ve­ne azij­ske ti­gro­ve, tj. ta­mo­šnje br­zo ras­tu­će eko­no­mi­je, tu atrak­tiv­nost, kon­ku­rent­nost, in­ve­sti­ci­o­ni bum i kva­li­tet ži­vo­ta br­zo po­sti­ći na upra­vo obr­nut na­čin – sni­ža­va­njem svih vr­sta po­re­za. Da­nas bi čak bio hva­ljen i sla­vljen da je to za­i­sta i spro­veo. Me­đu­tim, Đu­ka­no­vić je de­za­vu­i­sao do­bro­na­mjer­ne sa­vje­te me­đu­na­rod­nih eks­pe­ra­ta ko­ji su mu pred­lo­ži­li ta­kav pri­stup, za­ko­ni­ma je sma­nji­vao po­re­ze, ali je isto­vre­me­no pro­mo­vi­sao i po­ve­ća­vao one ne­zva­nič­ne kao što su re­ket, pro­ce­nat, pro­vi­zi­ja, mo­no­pol, šverc, tran­zit, itd., a ko­je sve za­jed­no na­zi­va­mo – or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i ko­rup­ci­ja na vi­so­kom ni­vou. Ti se, me­đu­tim, mje­ra­ma šted­nje ili bi­lo ko­jim dru­gim po­te­zi­ma ove vla­sti ne­će uki­nu­ti, dok iz te­o­ri­je i is­ku­stva zna­mo da po­slov­nu kli­mu ne­će po­bolj­ša­ti ni sve­op­šte po­ve­ća­va­nje po­re­za, uklju­ču­ju­ći i PDV na 21 od­sto što će po­ve­ća­ti ci­je­ne pro­iz­vo­da i uslu­ga – ka­zao je on.
Upi­tan da li se zbog uvo­đe­nja ak­ci­za na ugalj mo­že oče­ki­va­ti i po­sku­plje­nje elek­trič­ne ener­gi­je, ali i do­ve­sti u pi­ta­nje grad­nja dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne, Mi­jo­vić je ka­zao da je taj pro­je­kat već pro­pao, jer ne­ma ni­jed­nog za­in­te­re­so­va­nog fi­nan­si­je­ra da ga po­dr­ži.
– To je, uosta­lom, u ime DPS vla­sti jav­no pri­znao u skup­štin­skoj de­ba­ti njen do­bro in­for­mi­sa­ni funk­ci­o­ner i po­sla­nik iz Plje­va­lja Fi­lip Vu­ko­vić. Da­nas se vi­še ni­ko ni ne usu­đu­je da spo­me­ne dr­žav­no fi­nan­si­ra­nje tog pro­jek­ta u vri­jed­no­sti od pre­ko po­la mi­li­jar­de eura, bi­lo di­rekt­no ili pre­ko Elek­tro­pri­vre­de, jer to, na­kon ko­lap­sa jav­nih fi­nan­si­ja Evrop­ska uni­ja i me­đu­na­rod­ne fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je ne bi do­zvo­li­le. Uvo­đe­nje ak­ci­za na ugalj je sa­mo još je­dan na­čin da se gra­đa­ni­ma na­met­ne do­dat­ni po­rez, a da se to i ne ka­že. Po­što stru­ju svi mo­ra­ju da ku­pu­ju, a ti­me i ugalj od ko­jeg se još do­brim di­je­lom ista pro­iz­vo­di, to će bi­ti si­gu­ran pri­hod dr­ža­ve. Na­rav­no, da će se taj tro­šak pre­va­li­ti na po­tro­ša­ča kroz vi­še ci­je­ne elek­trič­ne ener­gi­je do­kle god je gra­đa­ni bu­du mo­ra­li ku­po­va­ti od EPCG. A to će još po­tra­ja­ti jer se odav­no na­ja­vlje­no otva­ra­nje tr­ži­šta i mo­guć­nost iz­bo­ra snab­di­je­va­ča elek­trič­ne ener­gi­je spo­ro us­po­sta­vlja, iz­me­đu osta­log, za­to što to ne od­go­va­ra po­sto­je­ćem mo­no­po­lu – na­veo je on.
Mi­jo­vić je, po­red iz­dr­ža­va­nja ogrom­ne i su­vi­šne ad­mi­ni­stra­ci­je, kao naj­ve­će pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va do­ma­ća eko­no­mi­ja, pre­po­znao „ne­ja­ki pred­u­zet­nič­ki sek­tor”, ko­ji će, ka­ko je ka­zao, ubu­du­će mo­ra­ti da pla­ća i ceh eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­ja je do­ve­la do kra­ha dr­žav­nih fi­nan­si­ja, tj. no­ve na­me­te ko­je će uma­nji­ti nje­go­vu spo­sob­nost da se no­si sa kon­ku­ren­ci­jom na otvo­re­nom tr­ži­štu.
– Vlast ma­ni­pu­li­še ka­da pri­vred­ni­ci­ma obe­ća­va no­ve sti­mu­la­tiv­ne po­re­ske mje­re, jer za to vi­še ne­ma ni­ma­lo pro­sto­ra u bu­dže­tu. Ona se o to­me vi­še i ne pi­ta već me­đu­na­rod­ne fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je ko­je će mo­ra­ti da slu­ša jer su joj je­di­ni pre­o­sta­li iz­vor fi­nan­si­ra­nja, a ove ne­će do­zvo­li­ti da se bu­džet da­lje pro­bi­ja. Vlast ob­ma­nju­je i ka­da tvr­di da ne­će pra­vi­ti aran­žman sa Me­đu­na­rod­nim mo­ne­tar­nim fon­dom ne­go sa­mo sa Svjet­skom ban­kom, jer je to prak­tič­no isto. Pot­cje­nju­ju­ći jav­nost i ra­ču­na­ju­ći da je njen do­bar dio ne­do­volj­no in­for­mi­san, pre­mi­jer i mi­ni­stri o nji­ma go­vo­re kao da se ra­di o ne­ka­kvim pri­vat­nim, me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­nim ban­ka­ma sa ko­ji­ma se mo­že li­ci­ti­ra­ti, a ne o spe­ci­ja­li­zo­va­nim agen­ci­ja­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja, ko­je ti­je­sno ko­or­di­ni­ra­ju svo­je ak­tiv­no­sti i či­ja je mi­si­ja da spa­sa­va­ju bo­le­sne dr­ža­ve ko­je ne umi­ju sa­me da bri­nu o se­bi – re­kao je Mi­jo­vić.
Da bi se, ka­ko je ka­zao, jav­ni dug po­čeo sma­nji­va­ti u 2020. go­di­ni, bi­lo bi po­treb­no da se efi­ka­sno spro­ve­du bol­ne re­for­me i re­zo­vi pre­glo­ma­zne ad­mi­ni­stra­ci­je, za­šta vlast ni­kad ni­je bi­la spo­sob­na u pro­te­klih 27 go­di­na, pa je to od nje, sma­tra, ilu­zor­no oče­ki­va­ti.
– Uz to, mo­rao bi se ubr­za­ti eko­nom­ski rast pa bi va­lja­lo, ne sa­mo po­vra­ti­ti po­vje­re­nje već znat­no po­ve­ća­ti in­te­res in­ve­sti­to­ra, a po­zna­to je da se jed­nom iz­gu­blje­no po­vje­re­nje ja­ko spo­ro vra­ća. To je ne­mo­gu­ća mi­si­ja za ovu vlast, jer ona ne us­pije­va ni­ti, po sve­mu su­de­ći, že­li da sma­nji a ka­mo­li da eli­mi­ni­še or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i ko­rup­ci­ju kao osnov­ni pred­u­slov za bi­lo ka­kvu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ozbilj­nim po­slov­nim svi­je­tom. Pre­ma to­me, ja­sno je da je za po­sti­za­nje tog ci­lja za po­če­tak po­treb­no smi­je­ni­ti tu ne­spo­sob­nu vlast – na­gla­sio je Mi­jo­vić.J.V.


Ozbi­ljan in­ve­sti­tor ne­će ku­pi­ti ak­ci­je EPCG

Upi­tan da pro­ko­men­ta­ri­še to što je ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja A2A za­po­če­la pri­pre­me za iz­la­zak iz EPCG, Mi­jo­vić je ka­zao da bez ob­zi­ra na sve kon­tro­ver­ze ko­je su ov­dje pra­ti­le po­slo­va­nje A2A, to ni­je do­bra vi­jest, jer je dr­ža­vi na­kon ban­kro­ta pre­te­ško da ku­pi nje­ne ak­ci­je.
– Po­što ni­ko u svi­je­tu ne­će po­vje­ro­va­ti na­šoj kom­pro­mi­to­va­noj vla­sti da ona ni­je kri­va za od­la­zak A2A iz Cr­ne Go­re, ni­je­dan ozbi­ljan in­ve­sti­tor tj. ni­je­dan ugled­ni evrop­ski pro­iz­vo­đač elek­trič­ne ener­gi­je ne­će htje­ti da ku­pi ma­njin­ski pa­ket ak­ci­ja u Elek­tro­pri­vre­di. Sprem­ni će bi­ti sa­mo ro­đa­ci, ku­mo­vi i bli­ski pri­ja­te­lji na­ših po­li­tič­kih čel­ni­ka, ako i da­lje ra­ču­na­ju da će ovi za­dr­ža­ti vlast. Ta­da bi za­čas pla­nu­lo onih 250 ili vi­še mi­li­o­na eura de­po­no­va­nih u ban­ka­ma, a EPCG bi do­ži­vje­la sud­bi­nu slič­nu svim osta­lim ku­mov­skim pri­va­ti­za­ci­ja­ma – od nje bi osta­la sa­mo spr­že­na ze­mlja – za­klju­čio je Mi­jo­vić.